Godine nisu izgovor!

„U zdravom telu zdrav duh.“ I obrnuto, jer je volja pokretač svega, pa i zdravlja. Nebitno koliko godina imate, bitno je koliko imate upornosti. Uvek se, u prilog ovoj tezi, setim jedne šezdesetogodišnje instruktorke joge, koja svoju duplo mlađu učenicu teši rečima: „Ni ja to nisam mogla u tvojim godinama“. Ok, možda nije sve za sve godine, ali uvek se može pronaći aktivnost koja prija telu i duši… Od šetnje kvartom, do skakanja padobranom (jedna baka iz Australije skočila je prvi put iz aviona na svoj 100. rođendan). A inspirativnih primera ima i u komšiluku…

Tako u mom, na novosadskom keju, postoji jedno posebno mesto gde se rekreiraju, i naravno uz to lepo druže, stariji. Primaju oni, kažu, i mlađe, ali ti mlađi stalno negde žure ili radije tipkaju telefon… Ponekad zastanu da vide šta se to radi sa tim kuglama, u čemu je štos i čuju ima li taj sport ime… Ima, i to više njih – boćanje, bućanje, buće, balote, balotiranje – u zavisnosti odakle ste. To je zapravo vrlo star sport. Veruje se da su počeli da ga praktikuju spartanski vojnici radi zabave, i da je pod uticajem Grka i Rimljana postao mediteranski sport, a postoji i tumačenje da poreklo vodi iz starog Egipta… Italijani i Francuzi danas važe za eksperte boćanja, ali i vremešni momci iz Novog Sada imaju šta da pokažu! Među njima je osamdesetjednogodišnji Stevo Gvozdenović, koji je uz osamdesetosmogodišnjeg Miliju Neškovića jedan od najiskusnijih na ovom terenu. Stevo boća više od 30 godina, a ovu igru naučio je u rodnom Drvaru.

„Sastajemo se svaki dan, odigramo po nekoliko partija… Ponekad odmerimo snage i sa ekipom sa Limana, a i Naselje ima dobar tim. Nekada smo imali i ligu. U igri, a da nismo ni osetili, pređemo po tri, četiri kilometra. Ranije smo igrali sa drvenim, pa plastičnim, a sada sa metalnim kuglama, koje nisu baš ni lake, a nabavljamo ih iz Hrvatske, Slovenije, čak i Amerike, preko rodbine. Falilo nam je ovo druženje kad se zbog korone nije moglo. Redovni smo ovde, a imamo i redovnu publiku. Lep je to način da se družimo, mada se ponekad i iznerviramo, ali bolje ovde da se malo svađamo, nego kod kuće sa ženama”, kaže u šali Stevo Gvozdenović.

Povezani članci

Ivana Vuleta otkrila razlog zbog kod nije bila na dočeku ispred Skupštine

I dok veterani boćaju na keju, u obližnjoj teretani jedna dama razbija predrasudu da su fitnes centri rezervisani za mlađu ekipu. Ona se zove Ljubica Paunić, zovu je i Ljubičica, ušla je u 76. godinu, i redovna je na treninzima poslednje četiri godine.

„Vežbam celo telo na spravama po zadatom planu – od 40 do 100 ponavljanja! Počela sam na nagovor snahe. Na početku me je bilo malo sramota, ali kad sam posle godinu dana videla koliko mi vežbanje znači za zdravlje i koliko sam napredovala, dobila sam dodatnu volju. Izbacila sam lekove, a ruke i noge me ponovo slušaju. Postepeno je došlo do promena i mog unutrašnjeg stanja, a sa 90 kilograma stigla sam na 70. Tu su i treneri da me usmere. Omladina se malo čudi, ali, u suštini, pozdravlja moje vežbanje. Pitaju da se javim fanovima putem društvenih mreža, ali ja to ne koristim, pa ih evo pozdravljam preko vas, i kao srčani i nekada onkološki bolesnik, i kao neko ko je otišao u prevremenu penziju zbog zdravlja, mogu da poručim svima da nema odustajanja!”, kaže Ljubičica. 

Milan Lalošević, jedan od trenera u teretani u kojoj Ljubica vežba, pojašnjava da je redovna i optimalna fizička aktivnost blagotvorna, pogotovo u trećem životnom dobu, kada zdravstveni problemi postaju intenzivniji.

„Osobama starije dobi se preporučuju treninzi nižeg i srednje umerenog intenziteta (low impact). Na tim treninzima, uvek je jedna noga u kontaktu sa podlogom, bez skokova. Preporučuju se šetnje, vožnja bicikla i veslačkog ergometra. Na taj način jača srce, smanjuje se nivo šećera u krvi i reguliše telesna masa. Nikada nije kasno početi sa vežbanjem, ali je važno konsultovati se sa doktorom/fizijatrom i stručnjacima iz oblasti fitnesa kako bi se napravio adekvatan program treninga. Početnicima se savetuju vežbe na trenažerima, jer je pokret pravilan i smanjena je mogućnost povređivanja, a nešto iskusnijim vežbe sa sopstvenom težinom i manjim tegovima. Trebalo bi izbegavati vežbe jačeg napinjanja i zadržavanja daha kao i izometrijske, odnosno vežbe izdržaja, koje utiču na veliki rast krvnog pritiska“, savetuje Milan Lalošević.

Stevo i Ljubica sjajan su podstrek svojoj, ali i mlađim generacijama. Našlo bi se u mom komšiluku još primera, ali nema se vremena – žurim na trening!

Naslovna fotografija: Unsplash

Fotografije u tekstu: Ivana Munišić Jovanović