„Kretanjem do zdravlja“: Međunarodni dan fizičke aktivnosti nas opominje na loše posledice našeg sedentarnog načina života

Svakog 10. maja obeležava se Međunarodni dan fizičke aktivnosti. U pitanju je globalna inicijativa za promovisanje sporta, rekreacije i drugih vidova fizičke aktivnoste koji doprinose ljudskom zdravlju i blagostanju. Iza nje stoji Svetska zdravstvena organizacija, a slogan za ovu godinu glasi: „Kretanjem do zdravlja.“

„Promene u životnoj sredini i u načinu života, nastale usled brze globalizacije i urbanizacije predstavljaju sve veće izazove u današnje vreme. Hronične bolesti koje se u velikoj meri mogu sprečiti kao što su kardiovaskularne bolesti, moždani udar, dijabetes, rak i respiratorne bolesti uz pandemiju gojaznosti sada su glavni uzroci smrti i invaliditeta širom sveta“, navodi se u tekstu Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd.

U borbi za bolje zdravlje, redovna fizička aktivnost igra veliku ulogu. Mnoga istraživanja pokazala su da je ona korisna za sve starosne grupe stanovništva, pripadnike oba pola, osobe sa invaliditetom, trudnice i nove majke. Naročito se ističe njen uticaj na pravilan razvoj kognitivnih sposobnosti, motoričkih veština i muskulature, kao i doprinos smanjenju rizika nezaraznih bolesti, kao što su dijabetes, neke vrste raka (posebno raka dojke i debelog creva) i kardiovaskularna oboljenja. Postoje dokazi da fizička aktivnost utiče pozitivno i na mentalno zdravlje.

Povezani članci

„Pedalom do mentalnog zdravlja” – 132. Kritična masa

Zašto je Beograd na dnu Globalnog indeksa kvaliteta života i kakve to veze ima sa klimatskim promenama?

Prema globalnim podacima, u svetu je čak 81% adolescenata nedovoljno fizički aktivno, dok među odraslima ovaj procenat iznosi 27,5%. Ni u našoj zemlji nije ništa bolja situacija. Naime, prema vladinom dokumentu Istraživanje zdravlja stanovnika Srbije 2019. godine, 41% ispitanika iz reprezentativnog uzorka stanovništva je fizički neaktivno (46% žena i 36% muškaraca). Posebno je zabrinjavajući podatak da ljudi sa 15 i više godina u proseku sede 4,7 sati dnevno, a u Beogradu čak 5,8 sati. Kancelarijski poslovi, vožnja kolima, gledanje televizije i korišćenje kompjutera su glavni uzroci ovog fenomena.

Kako bi odgovorio na zdravstvenu krizu i rast gojaznosti među stanovništvom izazvanim delom i fizičkom neaktivnošću, Gradski zavod za javno zdravlje Beograd ponudio je nekoliko osnovnih preporuka za obavljanje fizičke aktivnosti:

• Budite fizički aktivni čitavog života u svim prilikama;
• Menjajte frekvenciju, intenzitet, trajanje i tip fizičke aktivnosti;
• Izbegavajte sedentarno ponašanje;
• Odraslim osobama se preporučuje minimalno 150 minuta umerene aerobne aktivnosti nedeljno i minimalno dve epizode aktivnosti za jačanje mišića u istom periodu;
• Izvodite vežbe fleksibilnosti dva i više puta nedeljno;
• Mala deca treba da provode najmanje 180 minuta dnevno u raznim vrstama fizičkih aktivnosti bilo kojeg intenziteta;
• Školska deca i adolescenti treba da budu fizički aktivni najmanje 60 minuta dnevno svakog dana u nedelji;
• Deci i mladima ograničiti sedenje ispred ekrana na najviše dva sata dnevno;
• Osobama starijim od 65 godina dodatno se preporučuju aktivnosti za poboljšanje ravnoteže;
• Fizička aktivnost treba da se sprovodi u bezbednom ambijentu;
• Dodatne fizičke aktivnosti imaju dodatne korisne efekte na zdravlje.

Naslovna fotografija: Sincerely Media