Kako su nastali kostimi za film „Enola Holmes”?

Ukoliko nas redovno pratite, znate da smo nedavno objavili tekst sa kritičkim osvrtom na novi film kompanije Netflix, koji smo svi sa nestrpljenjem očekivali. Reč je o ostvarenju Enola Holmes rediteljke serije Fleabag, u kome glavnu ulogu tumači Mili Bobi Braun, junakinja serije Stranger Things. Ovoga puta, oživela je lik mlađe, samovoljne sestre Šerloka Holmsa, a radnja se odvija u kasno viktorijansko doba obojeno burnim dešavanjima. Ova mlada žena traga za majkom, borcem za ženska prava, koja nestaje na njen 16. rođendan, a tumači je Helena Bonam Karter. Kao što ste pročitali u naslovu, danas ćemo se pozabaviti kostimima, za koje je bila zadužena Konsolata Bojl, dama prethodno nominovana za Oskara u više navrata. Najpoznatija je po radu na filmovima The Queen, Florence Foster Jerkins i Victoria & Abdul. U nastavku vas očekuju zanimljivosti sa ovog snimanja.

„S obzirom na epohu, za inspiracijom sam tragala ugledajući se na period prerafaelita, odnosno slikare Edvarda Berna-Džounsa, Džona Evereta Milea i Dantea Gabrijela Rosetija, te pokret umetnosti i zanata, pre svega delo Vilijama Morisa”, izjavila je Bojl za britansko izdanje magazina Vogue. „Njihova težnja da se vrate prirodnom, lepom, i ručno rađenom bila mi je ideja vodilja tokom stvaranja kostima, koji su mahom izrađeni od pamuka i lana. Tu pre svega mislim na scene na selu, gde sam birala bogate nijanse ovekovečene na slikama, puno akvamarin i oker, kako bih dočarala idiličan, ruralan ambijent u kome je Enola odrastala. Moji saradnici poigravali su se bojenjem tkanine kako bismo dostigli željeni efekat.”

Pored toga, Bojl je insistirala na tome da Enola i Idora nose haljine sa nešto savremenijim elementima, kako bi se istakla njihova ratoborna priroda. „Odeća majke i ćerke priliči tom periodu, ali je one nose krajnje slobodno”, pojasnila je kostimografkinja. Zatim je dodala i da lik Enole nema razloga da se doteruje za neku priliku, jer se bavi streljaštvom i vozi bicikl, ali je ipak odevena u haljine. Ideja je bila da se dočara slobodoumnost usled nesvakidašnjih okolnosti u kojima je stasavala uz majku.

Međutim, kada Idora nestane, mlađa sestra Šerloka Holmsa ne samo da odlazi u London, već prinudno menja način odevanja, pre svega zbog mogućnosti transformacije. Napomenućemo jednu scenu u kojoj se Enola iz dečačke ukradene odeće preobražava u damu u crvenoj haljini sa puf rukavima u viktorijanskoj krojačnici. „Crvena boja je simbol hrabrosti”, prema rečima Bojlove, koja se vodila kostimima viđenim na balovima tog doba. „Sa druge strane, haljina je istakla to da je Enola u Londonu kao riba na suvom, jer je reč o sivom, nepreglednom gradu. Na početku sam imala zamisao da joj dodam što više detalja, u vidu slojeva i tila, ali sam odustala, u želji da istaknem samu nijansu kostima.”

Važno je napomenuti ulogu haljine kao tradicionalnog, ali i ograničavajućeg komada. U jednom trenutku Enola izgovara sledeću rečenicu: „Korset je simbol represije za one koje su primorane da ga nose, ali za mene, čiji je on izbor, isticanje grudi i uobličavanje kukova prikrivaju sudbinu koja me je zadesila, i na taj način čine da se nađem u potpuno neočekivanom ruhu dame.” Tokom filma vidimo junakinju kojoj ženstvena odeća služi kao sredstvo za borbu. Korset od riblje kosti uspeva da joj spasi život, a ukosnicu koristi umesto noža. Bojl nije krila oduševljenje ovim poigravanjem predmetima.

Sada ćemo se osvrnuti na sifražetkinje, jer se borba koju vode na filmu može smatrati okosnicom radnje. Tokom perioda nastanka ovog pokreta, asocijacije na njega bile su lila, zelena i boja slonovače. Stoga su one provučene kroz kadrove, kao, na primer u sceni kada Enola sa praga posmatra Idoru dok piše pismo, u tamnoljubičastom lanenom kostimu, ili kada se zadesi na ženskom zboru, gde sve dame nose ukosnice spomenutih tonova. Za kraj, izdvajamo i lik Edit, profesorke umetnosti i vlasnice čajdžinice, koju tumači Suzan Vakoma. Ona je istaknuta članica pokreta i često nosi kostime u krem boji.

Izvor: Vogue UK

Fotografije iz naslovnog kolaža: Netflix