TRASHION – inovacije koje čuvaju planetu
Trashion nije estetika ružnog (iako može tako zazvučati u prvi mah), već jedinstveni modni princip, trend koji je prerastao u poseban modni pravac. Nastao je iz razvijene svesti o tome da se korišćenjem starih odevnih komada, ostataka tkanina, ali i najrazličitijih, već korišćenih materijala, mogu stvoriti novi modeli, originalni i upotrebljivi.
Nova vrednost odeće
Kovanica nastala pre 15 godina spaja reči moda i smeće (trash i fashion) označavajući, pored mode, i umetnička dela, nakit, predmete za kuću… koji su nastali od predmeta koji se više ne koriste. U početku se ovaj termin upotrebljavao za modne kostime koji su predstavljani na dizajnerskim takmičenjima ili modnim revijama. Vremenom je pojam trashion počeo da obuhvata sve modne komade ili asesoare koji su nastali od odbačenih materijala (ne nužno tekstila), odnosno od stare odeće. Dizajneri su davali mašti na volju poigravajući se svim i svačim, eklektično spajajući nespojivo, pronalazeći način da starom udahnu nov modni život.
Ovaj etičan i inovativan postupak rezultira modelima koji ne deluju pohabano, već vrlo sveže. Savremeni materijali su dugotrajni, kvalitetni i postojani, a njihova ponovna upotreba je kreativni izazov, koji doprinosi modnom principu održivosti. Izazovno je i tragati za materijalima, i dolaziti do neočekivanih rešenja. Trashion je više od trenda – reč je o novoj svesti koja utiče na smanjenje modnog otpada, i zagađenje okoline, i svakako – smanjenje troškova u proizvodnji.
Pojam trashion je vrlo srodan i blizak pojmu upcycling, koji je poznat i kao kreativna ponovna upotreba, postupak pretvaranja nusproizvoda, otpadnog materijala, beskorisnih ili neželjenih proizvoda u nove materijale ili proizvode za koje se smatra da su kvalitetniji, i koji imaju novu umetničku vrednost. Tu je i dodata vrednost – trashion komadi su značajni za očuvanje životne sredine.
Mnoge ideje kako stare materijale preoblikovati u nešto zanimljivo, nosivo i originalno mogu se naći na platformi Pinterest – tu su i korisni saveti, i zanimljive ideje, i nestvarni, a nosivi, modni komadi.
Absolut Trash
Na prolećnoj Nedelji mode u Londonu 2020. godine održana je prva Trashion modna revija. Organizovale su je agencije John Doe Communications i Marble LDN koje je angažovao brend Absolut sa idejom da promoviše novu, limitiranu ediciju boce votke koja je napravljena od 41% recikliranog stakla. Absolut Trash bio je u potpunosti – plastic-free. Pripremajući revije organizatori su se potrudili da apsolutno sve na ovom događaju bude napravljeno od recikliranih materijala – reciklirano je ukupno četiri tone otpada. Sama pista na reviji napravljena je od otpada prikupljenog u lokalnim barovima, i na raznim zabavama, a iskorišćeno je čak 240 kg okeanskog otpada sa obala Velike Britanije. Znak Absolut napravljen je od razbijenog stakla od 46 Absolut boca, a pozadine zidova napravljene su od starih cipela i smeća prikupljenog sa drugih revija londonske Nedelje mode. Odnosno, od plastičnih boca, torbi, vešalica, kartonskih kutija, ostataka komada tkanine, i raznog preostalog asesoara. Korišćeno je obnovljeno drvo (a ne PVC vinil), a čak je i osmišljeno kako će se iskorišćeni elementi reciklirati nakon revije.
Ostvarena je i saradnja sa Orca Sound Project, organizacijom koja je usredsređena na suočavanje sa globalnom krizom plastičnog otpada. Oni pružaju rešenja i sisteme koji omogućavaju recikliranje plastike, odnosno njeno kruženje (čime se sprečava da plastika dođe do kopna, vazduha, ili okeana).
Absolute Trash je objasnio da uz malo napora sve može drugačije, i predstavio inovativne radove dizajnera okrenutih održivoj modi. Svoje modele su predstavili – Valentina Karellas, 10T Online, Bottle Top, Apollonia Studios, P.I.C. Style, Esfera, Cafin, Boita, Urban Trenches London, Labo Mono, Revival London, Elvis & Kresse.
Ideja revije Absolut Trash bila je i da se predstave zanimljivi, perspektivni autori, ali i da se kreira platforma za buduće dizajnere održive mode. Događaj je bio i poziv na neophodne promene u modnoj industriji, grani koja trenutno proizvodi čak 10% svih emisija ugljenika u svetu.
Dizajneri nove generacije
Valentina Karelas je londonski antipod brzoj modi, brend koji promoviše održivi pristup urbanom šiku. Bave se ručnom proizvodnjom originalne trikotaže koristeći višak prediva iz velikih fabrika (koji bi inače otišli na otpad), i orijentisani su ka lokalnom snabdevanju.
10T je brend odeće i modnih dodataka sa sedištem u Škotskoj. Njihov kredo je da nema potrebe uzimati prirodne materijale iz okruženja kada postoje drugi resursi – materijali koji se svakodnevno bacaju. Svoju prvu kolekciju jakni napravili su od šatora koji su ostali na đubrištu nakon muzičkih festivala – prikupili su skoro 300 šatora sa Kendall Calling i Eden festivala, i osmislili čvrste jakne, nepromočive, tople i dugotrajne. Nastavili su saradnju sa festivalima koji nakon događaja imaju problem sa sanacijom otpada – njihove kolekcije zasnovane su na kvalitetnim materijalima sa festivalskih deponija.
Zanimljiv brend koji se takođe na reviji Absolut Trash predstavio poslednju kolekciju, Bottletop, pojavio se na modnoj sceni sa torbama napravljenim od vrhova boca. Ove vrhove su obložili kožom, a zatim su razigrali čitavu ideju stvorivši originalne i prepoznatljive proizvode i kolekcije muških i ženskih tašni, i asesoara. Ideja se rodila u Keniji, korišćeni su tamošnji resursi, a u realizaciji su učestvovale i lokalne zanatlije. Saradnja sa lokalcima se potom nastavila, a brend je podršku lokalnom stanovništvu pružio i putem donacija – finansirali su zdravstveno obrazovanje mladih u Africi.
Od metalnih prstenova sa flaša napravili su i posebnu, lančanu tkaninu, od koje su nastali mnogi proizvodi brenda. Danas Bottletop ima sopstveni atelje i programe obuke u Brazilu i Nepalu, i istražuje razne materijale koji se mogu obnoviti, upotrebiti za nove modne proizvode.
Skandinavski CAFIN Collective koji je osnovan 2014. godine za sebe kaže da je kolektiv mladih pojedinaca koji želi da promeni modnu industriju. Ističu da je svetska modna industrija neprozirna, eksploatatorska, štetna po životnu sredinu, te da joj očajnički treba revolucionarna promena. Dobitnici su nagrade Impact & Innovations za 2018. godinu, i sarađuju sa mladim dizajnerima kako bi stvorili kvalitetnu, ekološku uličnu odeću. Odeća sa potpisom CAFIN poštuje principe poštene trgovine (fairtrade), i nastala je u potpunosti od organskih materijala. Londonski brend Revival u život vraća staru odeću, onu koja leži zaboravljena u ćoškovima ormana. I njihove zanimljive kreacije publika je imala priliku da vidi na događaju Absolut Trash.
Trashion pioniri
Statistika navodi da u Velikoj Britaniji 235 miliona odevnih predmeta završi na deponiji tokom prolećnih raspremanja ormana. Pozivi na promene u odnosu prema modi sve su glasniji, sve je više modnih konzumenata koji razmišljaju o uzrocima i posledicama, i sve je više dizajnera i umetnika koji podržavaju trashion pokret i najrazličitiji otpad pretvaraju u nosivu modu, aksesoar, umetnička dela… Pored inovativnih mladih brendova na sceni su aktivni i oni koji su odavno oslušnuli mogućnosti održive mode, usvojili njene visoko etične principe, i realizovali svoje ideje uplovivši u svet modne budućnosti.
Brend Elvis & Kresse koristi zanimljivi otpad. Oni za svoje torbe, kaiševe i aksesoar koriste vatrogasna creva, jedra za čamce, trake iz aviona, vreće za kafu, stari karton, i čak – padobrane. Brend od 2005. spašava sirov materijal – svoju modnu misiju su počeli nakon jednog slučajnog susreta sa londonskom vatrogasnom brigadom. Saznali su, naime, da su oštećena vatrogasna creva upućena na deponiju, preuzeli su ih i osmislili kako da ih upotrebe u kreativnom procesu. Nastavili su sa tom praksom i u poslednjih 15 godina iskoristili 200 tona ovog materijala.
Od 2017. sarađuju i sa fondacijom Burberry i rešavaju uspešno problem kožnog otpada – preuzimaju komade kože namenjene deponijama i koriste ih za izradu svojih predmeta. Vlasnici kompanije Elvis & Kresse navode da veruju da je budućnost luksuznog aksesoara održiva, i etična, te da su do sada spasili preko 220 tona materijala sa deponije. Takođe su i donirali 170.000 funti u dobrotvorne svrhe.
Slavna britanska dizajnerka Vivijen Vestvud poznata je po svom aktivizmu, ekološkoj modnoj svesti i inovacijama. U dva navrata je realizovala kolekciju Ručno rađeno s ljubavlju u saradnji sa inicijativom Ethical Fashion (etička moda) koju je pokrenuo Međunarodni trgovinski centar. Kolekciju tašni i asesoara realizovala je koristeći reciklirane materijale – električne kablove, odbačeno platno, delove mesinga, ostatke kože… Materijali su poreklom iz siromašne četvrti Najrobija u Keniji, a ručno rađene torbe nastale su u saradnji sa lokalnim zanatlijama. Handmade with love kolekcije pomogle su lokalcima da razviju održiv, stabilan posao, i dosegnu finansijsku nezavisnost.
Švajcarska kompanija Freitag je definitivno bila ispred svog vremena kada je predstavila različite kolekcije torbi i asesoara pre 25 godina. Vlasnici, grafički dizajneri, osmislili su čvrste torbe od nepromočivog materijala upotrebivši stare cerade za kamione, biciklističke cevi, i sigurnosne pojaseve automobila. Danas je ova kompanija među vodećim kada je održiva moda u pitanju – u katalogu imaju preko 5.000 proizvoda od recikliranih materijala, i razvijen lanac prodaje širom sveta.
Kompanija Tonlé iz San Franciska je odavno sebi postavila cilj da eliminiše otpad u proizvodnji, odnosno da se rukovodi zero waste filozofijom. Za svoje kolekcije odeće, aksesoara, i predmeta za kuću koriste ostatke raznih materijala koje često nabavljaju od drugih proizvođača. Brend nastoji i da u svom procesu proizvodnje sve materijale iskoristi u potpunosti. Korišćenje materijala koje drugi smatraju otpadom, i težnja za cirkularnošću, navode vlasnici brenda, proizilaze iz želje da se smanji devastirajući uticaj modne industrije na našu planetu. Dodaju i da im je važno da stvaraju dugotrajnu odeću koja se, uz odgovarajući tretman, može nositi godinama.
Među manjim održivim modnim kompanijama, ali pozicioniranim i popularnim, jeste i berlinski Anekdot. Reč je o brendu donjeg rublja, kupaćih kostima i kućnih ogrtača koji se izrađuju ručno, od viškova materijala. Ovi viškovi potiču iz sopstvene proizvodnje, modeli su zanimljivi i originalni, a Anekdot sarađuje sa veštim lokalnim zanatlijama, i sa transparentnim lancima snabdevanja. Proizvodnja se odvija u Berlinu i u Poljskoj, čitav proces proizvodnje se nadgleda, a vlasnici brenda navode da ne prave nikakav kompromis kada je održivost u pitanju. Ističu da im je važno da smanje svoj otisak ugljenika, osiguraju fer zarade, i da podrže lokalne talente.
Ako neko želi da pogleda dobar fima na ovu temu, a i da bi imao sa čime da poredi, preporuka je Warrior iz 2011. sa Tomom Hardijem i Džoelom Edgertonom u glavnim ulogama.
A šta su to “šabanski klubovi”?
Al ga NAGRDI…čoče..
Pa ti sigurno imas: 3 Medjeda, par palmi i vise oskara… I nobelovu nagaradu za ‘kritiku’…
A da ti si zensko.. ( jesi li bila ikad Na box ,kik box, MMA?
Čisti zbog politicke korektnosti..
Akciono – šabanski srpski žanr! Svaka čast za klasifikaciju! Samo bih zamolila da uvek u tekstovima navedete da su ovi i ovakvi ‘filmovi’ podržani od strane Filmskog centra Srbije koji je glavni krivac za očajno stanje i još očajnije filmove u srpskoj kinematografiji. I tako decenijama unazad…
Nisam gledao film pa ne mogu da ga komentarisem, ali mogu da komentarišem članak iz kog se jasno vidi da imate jako loše mišljenje o porodici Balašević i ne trudite se da to sakrijete, naprotiv.
Film je odvratan….nula.nula..nula..mozda je zanimljiv za decu do petog razreda…
Realno dobar komentar sa obiljem opisanih nedostataka…ako je reditelj iz Bugarske, Maja Berpvic glumi Rumunku a Balasevicka muslimanku nije ni cudo sto film lici na Kazahtanski dugometrazni film sniman mobilnim telefonom.