Prva IT devojka koja je sagorela prebrzo: Tragična priča o Idi Sedžvik, aristokratkinji koja i dalje fascinira

Pre influenserki, društvenih mreža i viralne popularnosti, postojala je jedna devojka koja je sama po sebi bila fenomen. Idi Sedžvik bila je prva prava „it“ devojka — lice koje je definisalo epohu, stil koji se kopirao i pojava koja je privlačila pažnju gde god da se pojavi.

Idi Sedžvik dolazila je iz bogate, ali duboko problematične porodice. Njeno detinjstvo bilo je obeleženo traumama, porodičnim nestabilnostima i ranim psihičkim problemima. Već kao mlada suočavala se sa poremećajima u ishrani i boravkom u psihijatrijskim ustanovama, što je kasnije dodatno oblikovalo njen krhki identitet.

Njena priča neraskidivo je povezana sa Endijem Vorholom, ali ona nije bila samo njegova muza — bila je centar pažnje, energija i simbol jedne generacije.

Oni su bili jedna od velikih romansi šezdesetih godina. Zlatni par pop-arta, čak i ako im je srebrna bila zaštitna boja. „Romeo i Julija“ sa dozom ekscesa. Endi Vorhol i Idi Sedžvik.

Na prvi pogled – potpune suprotnosti. Zapravo, radikalno, dijametralno, gotovo nasilno suprotstavljeni. I upravo zato je privlačnost između njih morala biti neodoljiva.

Ona je bila lepota njegovoj „zveri“, princeza njegovom siromašnom umetniku, ekshibicionistkinja njegovom voajeru. I naravno, bili su suprotnog pola, što bi trebalo da njihovu vezu učini prirodnom – ali nije, jer je on, u suštini, više voleo isti pol.

Idi je, međutim, razumela Endija na intuitivnom nivou. Njegova homoseksualnost za nju nije bila prepreka – bila je sporedna. Suština je bila njegova narcisoidnost, tačnije – njegova frustrirana narcisoidnost. Bio je dečak koji ne voli ono što vidi u ogledalu i zbog toga je zauvek ostao u stanju neostvarene želje.

Idi je njegovu opsesiju „preokrenula“ u svoju korist. Ošišala je svoju tamnu kosu, izbelila je u gotovo metalnu plavu nijansu, istu kao njegova perika, i počela da nosi njegove prugaste majice sa brodskim izrezom koje su bile njegov zaštitni znak. Pretvorila se u njegov odraz.

I na trenutak – ekstaza, zanos, potpuna opsesija – njegovo samoljublje je bilo uzvraćeno.

Sve dok nije prestalo.

Njihova zajednička, platinasta opsesija trajala je manje od godinu dana. Tokom 1965. Idi je bila glavna glumica u čak deset Vorholovih filmova. Njihov poslednji zvanični film „Lupe“ iz 1966. godine nastao je uz Endijevu ideju: „Želim da se Idi na kraju ubije.“

Ova rečenica, izgovorena hladno i bez emocije, zvuči jezivo – kao da dolazi od negativca iz Hičkokovog filma. Ali ispod te hladnoće tinjala je strast koja je na kraju postala destruktivna.

Kako su se upoznali

Ida i Endi Vorhol

Endi i Idi su se upoznali 26. marta 1965. na rođendanskoj zabavi Tenesija Vilijamsa. Susret je bio unapred „namešten“. Producent Lester Perski znao je da Endi traži novu „muzu“.

Kada je video Idi – sa gipsom na nozi, raskošnom beehive frizurom i izgledom filmske zvezde – Endi je bio potpuno opčinjen.

„Udahnuo je i rekao: ‘O, kako je preeelepa’, razvlačeći svako slovo kao da je posebno“, opisao je Perski.

Idi je reagovala isto tako snažno.

Idi Sedžvik – pre nego što je postala „It devojka“

Imala je 21 godinu, poticala iz jedne od najstarijih i najuglednijih američkih porodica Sedžvik.

Odrasla je na ranču u Kaliforniji, u izolaciji i porodičnim tenzijama. Otac, Fransis Sedžvik, bio je harizmatičan, ali i emocionalno problematičan čovek. Njihov odnos bio je obeležen traumama, kontrolom i nasiljem.

Kao tinejdžerka prolazila je kroz anoreksiju, boravke u psihijatrijskim ustanovama, a kasnije i kroz abortus. Već tada su mnogi govorili da nosi u sebi osećaj tragične sudbine.

Endi Vorhol – pre nego što je postao ikona

Endi Vorhol (rođen kao Endru Vorhola) potekao je iz siromašne imigrantske porodice u Pitsburgu.

Bio je bolešljiv, povučen, fasciniran filmovima i crtanjem. Izrastao je u jednog od najuspešnijih komercijalnih umetnika u Njujorku, ali je želeo – nešto drugo: da postane „veliki umetnik“.

Njegov ulazak u svet umetnosti bio je suprotan tadašnjoj dominaciji apstraktnog ekspresionizma. Njegov rad – pop-art, reklame, strip junaci, konzumerizam – bio je provokacija.

Fabrika i stvaranje mita

Vorholov „Factory“ nije bio klasičan umetnički studio. Bio je mešavina ateljea, kluba i filmskog seta.

Tamo se stvarala ideja o umetnosti kao proizvodu, a o ljudima kao zvezdama.

Kada je upoznao Idi, odmah je prepoznao „zvezdu“.

Njene snimke je posmatrao bez prestanka – kako se šminka, kako puši, kako leži. Nije joj bila potrebna gluma. Samo postojanje.

Ljubav koja je bila i kontrola

Njihova veza bila je mešavina fascinacije, zavisnosti i destrukcije.

U filmu „Beauty No. 2“ vidi se ta dinamika: Idi je emotivno izložena, dok je Endi (kroz lik Čaka Vajna) ispituje, provocira i gura do granice bola.

To nije samo umetnost – to je i emocionalno razaranje.

Merilin kao senka između njih

Endi je u Idi video novu Merilin Monro – i to ne slučajno.

Merilin je bila njegova opsesija: lepota, ranjivost, i pretvaranje osobe u brend.

Idi je bila sledeća verzija tog mita – ali i njegova lična verzija tragedije.

Raskid i pad

Ljubav se raspala kada je u priču ušao Bob Dilan.

U leto 1965. Idi počinje da se udaljava od Vorhola i ulazi u novi svet muzike, droge i drugačije vrste slave.

Endi i Idi se razdvajaju.

Posledice su brze i brutalne. Idi upada u zavisnost, hospitalizacije i nestabilnost. Umire 1971. godine od predoziranja barbituratima – imala je 28 godina.

Poslednji udarac

Endi Vorhol je 1968. preživeo atentat kada ga je upucala Valeri Solanas. Iako je preživeo, nešto u njemu jeste „umrlo“.

Njegova umetnost posle toga postaje hladnija, distanciranija i manje rizična.

Ljubavna priča Endija Vorhola i Idi Sedžvik nije bila romansa u klasičnom smislu.

To je bila mešavina umetnosti, projekcije, kontrole i samouništenja.

Njih dvoje nisu samo živeli u pop-art mitu – oni su ga, zajedno, i spalili.

Prva IT devojka

Idi Sedžvik umire 1971. godine, sa samo 28 godina, od predoziranja. Njena sudbina često se poredi sa sudbinom Merilin Monro — ne samo zbog fizičke sličnosti, već i zbog tog tragičnog spoja lepote, ranjivosti i slave koja dolazi prebrzo.

Danas se smatra prvom modernom „it“ devojkom — pretečom svih onih koje danas osvajaju pažnju javnosti bez jasnog razloga, osim činjenice da su jednostavno neodoljive. Razlika je u tome što je Sedžvik tu ulogu živela bez zaštite, bez distance i bez granica.

Njena priča nije samo priča o slavi — već o ceni koju ona nosi.

I možda baš zato, i dalje fascinira.