Da li je ovo najpolitičkije izdanje kralja hipsterskog filma: Gledao sam film “Feničanska šema”

Novi film Vesa Andersona Feničanska šema stigao je u bioskope

Prvo reč-dve o klikbejtu iz naslova…

Ves Anderson je za sve nas koji smo makar jednom u životu nosili majicu na pruge, imali šiške ili nosili one velike teglaste naočare bez dioptrije – omiljeni tip koji kroz specifičan stil, prepun geometrije i boja, sklapa zanimljive, manje ili više tople priče koje često „progutamo“, iako smo svesni da su više stil nego suština. Jednostavno, te priče su lepo upakovane – kao šareni artikli u kojima defiluju neka od najvećih glumačkih imena današnjice.

Politika nikada nije bila u fokusu Andersonovih filmova. Iako je uspeo da dotakne teme fašizma i zla u filmu Grand Budapest Hotel, to je više začin u njegovoj čorbi stalnih ukusa – ljubavi dvoje zamišljenih mladih, odsutnih očeva i ironičnog post- tinejdžerskog bunta.

Feničanska šema jeste klasičan Ves Anderson film, to nije sporno, ali ovoga puta, u pozadini špijunske mračne komedije i porodičnog odnosa oca i ćerke, imamo i priču o američkom imperijalizmu i kolonijama koje deluju nezavisno ne bi li profitirale na račun naslovne Fenikije.

Istorijska Fenikija nalazila se na teritoriji današnjeg Libana, Izraela i Sirije, pa je verovatno cilj bio da se prikaže uticaj koji Amerika pokušava da ostvari na Bliskom istoku i njegove susede. Andersonovi filmovi se gotovo uvek odvijaju u paralelnim univerzumima, između 40-ih i 70-ih godina 20. veka, gde još uvek postoji uticaj različitih kolonijalnih sila – pored Amerikanaca tu su i Britanci, Francuzi, kao i kraljevske porodice Afrike i Azije koje lako mogu da zamene predstavnike savremenih imperija. Ovde Anderson više nego inače napušta utabane staze i odlučuje da se suprotstavi nekim silama koje mu smetaju.

Ali, Feničanska šema nije samo to…

U fokusu su i dalje otac i ćerka i njihov komplikovan odnos (i sam reditelj ima ćerku koja upravo ulazi u pubertet). Benisio del Toro glumi trgovca oružjem i industrijalca Ža-Ža Kordu – čoveka koga mnogi žele mrtvog, ali koji gotovo iz hobija preživljava atentate i avionske nesreće.

Svestan da ne može zauvek da beži od atentatora, Korda pokušava da popravi odnos sa svojom jedinom ćerkom, kaluđericom Lisl (Mia Treplton u omažu filmu Sound of music) . Molba da napusti crkvu i preuzme porodični posao deluje još apsurdnije kad znamo da Korda ima čak devet sinova. Njihov odnos je zategnut, jer ju je otac poslao u manastir kada je imala samo pet godina, a kruže i glasine da je ubio njenu majku – što on više puta negira.

Korda ulaže čitavo bogatstvo u rizičan plan obnove infrastrukture Fenikije, koristeći robovsku radnu snagu, dok istovremeno pokušava da prevari investitore. Na tom putu su s njim Lisl i Bjorn (Majkl Sera) norveški entomolog i Kordin pomoćnik. Naš glavni junak dolazi do prosvetljenja, kako to obično biva u Vesovim filmovima, ali i do konačnog pomirenja sa ćerkom.

Naravno, u nizu sastanaka sa investitorima, ponovo će se pojaviti veliki glumci koji su ovde svedeni na nekoliko kadrova i duhovitih, hladnih rečenica (Tom Henks, Skarlet Johanson, Brajan Kranston). Kao i u nekoliko prethodnih filmova, Anderson opet donosi i apstraktne scene koje su ovog puta predstavljene u vidu nekakvog afterlife-a (tu gledamo Vilijama Defoa, Šarlot Gejnzbur i, naravno, Bila Mareja).

Film i nema baš neke kritike, i ljubav publike širom sveta, jer, sudeći po komentarima, ljudi su malo umorni od svih tih geometrijski pravilnih kadrova i glumačke trupe najvećih zvezda Holivuda, bez neke preterano interesantne priče i izgrađenih likova. Takvi su bili filmovi poput Asteroid City, The French Dispatch i onih par kratkih sa Netfliksa.

Ipak, Feničanska šema zaslužuje više ljubavi. Iako vizuelno i dalje pliva u vodama prethodna 3,4 Vesova filma, priča nam sad nudi razvijene glavne likove, interesantne zaplete, kao i neke stare i neke nove teme. Film će, po svojoj priči, ali i mračnom humoru i akciji, više podsetiti na The Life Aquatic with Steve Zissou, nego na Andersonova dela iz prethodnih godina.

Stare teme jesu odsutni očevi željni iskupljenja, ali hej, makar je to ovog puta Benisio del Toro, koji je bio specijalno inspirisan (valjda zato što je i sam otac ćerke). Del Toro je savršen u kombinaciji neuništivog tipa koji vara sve i svakoga, ali i čoveka koji u sebi budi brigu koju jedan otac može da ima. Iako je Mia Treplton imala i interesantan lik i izgled, mnogima će ovde ipak ostati bitnija ta informacija da je ovo još jedan izlet nepo beba na Holivud (Mia je ćerka Kejt VInslet).

Najinteresantiji glumački izbor ovog filma je svakako Majkl Sera, jer nikome nije jasno kako se glumac do sad nije našao u filmovima Vesa Andersona, jer njihovi umetnički izrazi idu zajedno kao IPA pivo i tipovi sa dugačkim bradama.

Na kraju svega, Anderson je našao novi ugao za pričanje svojih starih priča, prvenstveno u pogledu odnosa oca i ćerke, kao i naslovne priče ovog teksta. Film je posvetio pokojnom ocu svoje supuge, migrantu koji je kao i mnogi drugi slični njemu bio kičma američkog života i industrije a kojima će mnogi danas u njihovoj administraciji probati da opovrgnu značaj. Što je još jedan politički komentar koji dobijamo u odjavnoj špici filma.