Ako vam nedostaje “Succession”, imam jednu dobru i jednu lošu vest: Gledao sam “Mountainhead”, novi film kreatora kultne serije

“Mountainhead” je novi film Džesija Armstronga, kreatora serije “Succession“.

Prvo reč, dve o klikbejtu iz naslova…

Succession je jedna od najboljih serija 21. veka, i iako su dobijali dovoljno pažnje, ali i ponuda da nastave svoje trajanje nakon četiri sezone, Armstrong je ostao pri stavu da priču ne treba rasplinjavati i širiti. Iako će neki mali procenat ljudi reći da su i tri sezone bile sasvim dovoljne za priču o nasleđivanju medijske imperije porodice Roj.

Ipak, dve godine kasnije, postoje fanovi kojima ova ekipa beskrupuloznih biznismena nedostaje i kojima je publika davala šanse jer su ponekad, i u nekim trenucima podsećali na stvarne ljude. Znate kome još porodica Roj nedostaje? HBO produkciji, koja je za ovo vreme, otkako Succession ne ide, nekoliko puta menjala ime, da bi se sad vratila starom — HBO Max. HBO je izgubio jednu od svojih zlatnih koka i, naravno, da su Džesiju Armstrongu ponudili novu saradnju još pre nego što je izašao sa poslednjeg sastanka vezanog za Succession, i upitali ga — da li ima nešto novo što bi moglo da se radi?

Iako možda grešim i nije tako izgledala priča oko filma “Mountainhead“, tako, boga mi, izgleda. Kao da je Armstrong rešio da izmuze sve ono što može u datom trenutku od producentske kuće i kao scenario ponudi jednu od priča koje nisu prošle sud celog scenarističkog tima popularne serije, malo je doradio, dopunio, ubacio u trenutni kontekst u kojem tech bros — iliti direktori-batice velikih tehnoloških firmi — prelaze granicu i počinju da se mešaju u politike sveta, i napravio Mountainhead. Film koji će na par minuta možda zadovoljiti krizu hardcore fanova Successiona, poput brzog fiksa — ali i samo to, jer Succession ovo nije.

Gde se završava “Succession” a počinje “Mountainhead”?

Postavka je ista: četvorica jako bogatih preduzetnika iz oblasti tehnologije, od kojih je jedan vidno stariji od ostale trojice (otud paralele u nekim početnim rukama scenarija sa tatom Rojem i trojicom mu sinova, koje se same nameću), nalaze se za vikend na planini, da bi se opustili i igrali poker.

Među njima su Venis „Ven“ Pariš (Kori Majkl Smit), vlasnik firme koja proizvodi društvenu mrežu Traam; Džef Abredazi (Rami Jusef), vlasnik Biltera (fiktivne kompanije specijalizovane za veštačku inteligenciju); Rendal Garet (Stiv Karel), stariji član i mentor grupe koji je nedavno saznao da boluje od neizlečivog oblika raka; i Hugo „Souper“ Van Jalk (Džejson Švarcman), koji, uprkos bogatstvu od 521 milion dolara, i dalje ima znatno manje od svojih prijatelja milijardera.

Ceo odmor dešava se u Souperovom novom, udaljenom planinskom domu, nazvanom „Mountainhead“ (aluzija na roman Ajn Rand “Fountainhead“). Iako se okupljanje naizgled organizuje kako bi četvorica muškaraca ponovo uspostavila prijateljski odnos, bez ometanja uobičajenih poslovnih obaveza, svi oni imaju skrivene motive.

Međutim, usled raznog fake news sadržaja koji emituje Traam, počinju da se dešavaju problemi, pobune i nasilje širom sveta. Upravo Bilter, zahvaljujući proveri činjenica, postaje sve značajniji, a njegov kreator sve bogatiji. Kako se haos pogoršava, a vlade počinju da posrću, četvorica prijatelja postaju sve više zavađeni i frustrirani. Ven, Rendal i Souper odlučuju da iskoriste svoj uticaj kako bi ubrzali haos, sa ciljem uspostavljanja tehnokratske diktature, počevši od Južne Amerike. Ali to je tek početak — patkometrija njih četvorice, sklapanje i rasklapanje saveza, vodi u mračniji rasplet, ali uvek u domenima crnog humora.

Baš taj crnohumorni rasplet, koji nećemo spojlovati, je mesto gde se film potpuno raspada i kada satirična priča postaje farsa u kojoj više ne verujete da ovakvi likovi postoje — i pretpostavljate da su preterani. A svi znamo da nisu. Cilj je bio da zamislimo Maska, Zukerberga i ekipu na istom ovom mestu, kako rade to što rade. Upleteni duboko, sa masnim prstima u poslove vlada sveta, ali i sa predsednikom Amerike na „speed dialu“.

Kao i kod nekih drugih satira poslednjih godina, koje svojim stilom i načinom izoštravaju svoje bodlje (Don’t Look Up pada prvi na pamet), Mountainhead deluje kao da pokušava da bude previše očigledan i da ne nudi ništa novo u svojoj kritici, zbog čega klizi u farsu — jer drugog pravca i nema.

S druge strane, gledajući godinama porodicu Roj, sticali smo neku vrstu simpatije prema likovima — gledaoci su navijali, birali tabore, predviđali ko će zasesti u fotelju direktora, pritom zaboravljajući za kakva gov*a navijaju — a možda nije bila poenta u svemu tome. Armstrong ovde posvećuje ovim kraturama samo bespoštednih sat i 30 minuta, bez potrebe da im iko dodeli ljudske osobine, jer ova četvorica likova nisu za voleti. Ni rođena majka ih ne bi volela.

Film predvodi Kori Majkl Smit, čije poslovne odluke i gramzivost zakuvavaju ceo problem u svetu. Njegov lik deluje kao tinejdžer sa previše moći, koji sve što radi — možda više ne radi zbog novca, nego zbog vožnje i nadmetanja sa saradnicima. Smit je već u nekoliko prethodnih uloga pokazao da će narednih godina biti lik koga ćemo pratiti i hvaliti. Rami Jusef i Džejson Švarcman su u svojim klasičnim ulogama koje ne iznenađuju, dok je Stiv Karel na pola puta između svojih komičarskih i dramskih rola — što u teoriji zvuči korisno za priču, ali u praksi biva drugačije.

Na kraju, Mountainhead će završiti u onoj fioci zajedno sa svim prvim projektima autora kultnih serija nakon njihovog velikog uspeha. Sećate li se filma “Not Fade Away” ili serije “The Romanoffs“? Naravno da ne. To su bili projekti Dejvida Čejsa i Metjua Vinera nakon “Sopranovih” i “Mad Mena“. Tamo će, uz njih, ponekad, u nekoj reprizi, iskočiti i “Mountainhead“.