Ovo je najčudnija serija godine: Gledao sam kako su u jednoj sceni spojili avionske nesreće, Barbaru Bobak i film Klinta Istvuda

The Rehearsal je ubedljivo najčudnija serija godine, a možda čak i duže, i upravo je završila emitovanje svoje druge sezone.

Prvo reč-dve o klikbejtu iz naslova…

The Rehearsal je serija u kojoj nema Barbare Bobak, jedan film Klinta Istvuda se pominje ovlaš, ali da, ima avionskih nesreća. Međutim, ono što ova eksplozija bizarnosti od serije donosi sa sobom jeste da apsolutno ništa na ovom svetu nije slučajno, već je sve na ovaj ili onaj način isplanirano. Pa tako, u nedelji u kojoj je mala, ali odabrana ekipa gledalaca uživala (mada, „uživanje“ je krupna i komplikovana reč za ono što osećamo dok gledamo The Rehearsal) u epizodi u kojoj je komičar i autor ove serije Nejtan Filder rešio da uđe u lik čuvenog američkog pilota Salija Sulenbergera i saznao da isti obožava gotik-nu metal klasik Bring Me to Life benda Evanescence, nekih milion kilometara dalje, novosadska narodna pevačica je istu tu zaboravljenu pesmu ničim izazvano otpevala i postala WTF hit na internetu.

WTF je svakako sve vezano za ovu seriju, kao i ono što je prati, ali ako Nejtan Filder posveti mesece pripreme za sve što se oko njegovog autističnog sveta dešava, kako onda da ne posumnjamo u slučajnost, i da Barbara Bobak i njena verzija pesme koju voli pilot Sali, o kom je snimio film Klint Istvud, imaju veze sa vezom — jer možda svi živimo u svetu Nejtana Fildera.

Sprdam se, naravno, ali nije moguće biti ozbiljan, niti pričati, pisati i prepričavati šta se tačno zbiva u seriji The Rehearsal, gde jedan komičar pokušava da pobegne od komedije, a spas pronalazi u apstraktnosti i filozofiji čovekovog postojanja, koju naravno uvek uradi na takav način da postaje još grđa i gora komedija — koja je u stanju samo da vam izazove kratak spoj u glavi.

Nejtan Filder je, za one koji ne znaju, sebi svojstven komičar, koji stvara pod namernim ili slučajnim uticajem Endija Kaufmana (sećate se Formanovog filma o njemu Man on the moon), ali se istovremeno nastavlja i na meta-dramaturške principe filmova Čarlija Kaufmana.

U svojoj prethodnoj seriji Nathan for You, kao i u ovoj, trudi se da spoji dokumentarni pristup s bizarnim temama i načinom na koji ih obrađuje, dovodeći nas do ludila i zapitanosti — da li je to što gledamo stvarno ili odglumljeno. I gotovo uvek jeste stvarno. Osim kad nije.

Filder često u svojim javnim nastupima, kada gostuje u emisijama, i dalje se nalazi u nekoj od uloga. Pa tima epizode svojih dokumentarnih kalambura i pošto odsvira odjavna špica serije. Pa tako, iako je druga sezona serije The Rehearsal gotova, gledajući njegovo gostovanje kod Džimija Kimela, shvatate da ništa tu nije gotovo.

Zašto je The Rehearsal, najčudnija serija godine?

Ovu seriju nije moguće prepričati a da zvučite normalno, niti da zazvučite tako da bi vas neko poslušao i rešio da da šansu ovoj seriji.

U samoj postavci serije The Rehearsal stoji da je ona trebala da pomogne introvertnim ljudima koji se loše snalaze u svakodnevnom životu i problemima, koji se onda jave Filderu, koji bi im u improvizovanom studiju dozvolio da, uz plaćene glumce, odglume i prođu sve situacije koje mogu da se dese. Da, nije baš najjednostavnije, ali i sam Filder s namerom napušta ovaj koncept do kraja sezone i kreće da se bavi sobom, svojim odrastanjem, starenjem, željom da se približi nekoj potencijalnoj ženskoj osobi i da postane roditelj.

U drugoj sezoni postavka svega se okreće avionskim nesrećama, gde je Filder dugim ispitivanjem došao do toga da velika većina nesreća nastaje usled nedovoljno dobre komunikacije između pilota i kopilota — odnosno, da kopiloti, iako primete da pilot srlja u nesreću i problem, ne mogu da urade ništa zbog strahopoštovanja.

Naravno, napraviće studio, iznajmiće glumce, razgovaraće i praviće situacije u kojima će pokušati da pomogne pilotima, da bi na kraju sve, kao i u prvoj sezoni, okrenuo na sebe i poimanje sveta prema njemu — umetniku i komičaru. Sve u svrhu komedije, ili možda terapije.

U jednoj od scena prve epizode, u kojoj posmatra povređenog klovna, naslućuje se i šta je „pisac hteo da kaže“ ovom pričom. Dok ljudi posmatraju klovna na kog su pala kola, svi se smeju misleći da je sve skeč i šou. Vremenom će ljudi shvatiti da ispred njih nije klovn koji se zeza, nego povređen čovek kome treba pomoći, i zato će pritrčati. Nakon toga će Filder reći „rez“ i shvatiti da su i klovn i ljudi koji se smeju, pa se zabrinu, deo njegove zamisli.

Da li je Filder klovn koji želi da zabavi, ali je i neshvaćen kad želi da ukaže na neke prave probleme koje primećuje? Ili je jednostavno egoistični ekscentrik koji za sebe misli da je bog koji može da izrežira svaku situaciju — sa već prepoznatljivim laptopom okačenim oko vrata?

Uz sav apsurdni humor i neprijatne dokumentarističke situacije, ipak će pokazati da je samo čovek koji će izbeći da dođe do pravih odgovora i nastaviće da živi u nekim svojim iluzijama koje su mu lakše za prihvatiti. Kao i svaki drugi običan čovek na svetu koji ne ide na lekarske preglede kad treba, daje sebi voljno vikendom da jede stvari koje mu štete i ubeđuje sebe da je ipak on u pravu. I pored svih proba i rekonstrukcija, čovek mora da sam dođe do saznanja — bez prečica.

A na kraju, Filder je ipak samo komičar koji je očigledno spreman da, zbog fore, štosa i skeča — kao i svi pravi komičari — ode nekoliko koraka dalje i uradi sebi, svojoj okolini i telu ono što mnogi drugi ne bi želeli. On se prvo šišao, brijao telo i glumio poznatog pilota od bebinog perioda do starosti. Onda je naučio da vozi avion. Ali i napravio pevačko takmičenje u sred ove serije, u kojoj su neki mladi zaista mislili da se takmiče. Ali samo ću vam to reći. Ostalo morate da vidite sami.

Filder je uspeo da iza svih bizarnosti nađe smisao i koncept i kaže šta mu je bilo na umu. O sebi samom, ali i o ljudima kao takvima. Samo što je do tog odgovora izabrao zaobilazni put — zarad komedije, originalnosti ili ludosti. To već vi izaberite kad budete pogledali.