Pre 45 godina je bio “dečko koji obećava” jugoslovenske muzike, a onda je odlučio da nestane: Neke od njegovih pesama i dalje znamo napamet

Miladin Šobić. Ime koje vam možda zazvuči kao legenda sa zadnje strane stare ploče, a možda i kao dečko koji obećava i tihi junak sa Jutjub plejlisti.

Crnogorski kantautor iz Nikšića, rođen 7. januara 1956, izdao je svega dva albuma — i zatim nestao. Nije se povukao, nije se sklonio, jednostavno je odlučio da ne bude tu. I od 1982. godine, javnost ga više nije videla.

Na Jutjubu postoji kanal sa njegovim pesmama. Niko zapravo ne zna ko ga vodi, ali zna se da su pesme poput “Džemper za vinograd” i “Od druga do druga” skupile milione pregleda. Šobić, za razliku od recimo Štulića, nije ni pokušavao da se objasni, polemiše ili objasni svet. On je samo — zaćutao.

Od Nikšića do studentske himne

U Nikšiću je završio srednju školu i već tada počeo da svira i piše. Studije turizma odvele su ga do Dubrovnika, ali muzika je već bila njegova stvarna adresa. Početkom sedamdesetih krenuo je da nastupa po festivalima, a 1975. je na čuvenom Omladinskom festivalu u Subotici — gde su prve korake pravili i Đorđe Novković, Josipa Lisac, Kemal Monteno — proglašen za „najveće otkriće“.

Te godine izlazi i “To sam ja”, pesma koja među studentima dobija status male himne. Već naredne godine, sa numerom “Daj nam neba”, osvaja drugo mesto na Omladini ‘76.

Sarajevo, vrhunac i tišina

Najveći uzlet doživeo je u Sarajevu. Tamo je, u saradnji sa klavijaturistom Gaborom Lenđelom i studijskim muzičarima, snimio albume “Ožiljak” i “Umjesto gluposti”. Drugi je, inače, dostigao platinastu nakladu, što mnogim današnjim zvezdama ni algoritam ne može da pokloni.

Zanimljivo: album je snimljen za nešto više od dve nedelje, i to u trenutku kada se već rađao novi talas, dok je Šobić zadržavao šmek sedamdesetih. Neka vrsta poslednjeg pevača za studente u džinsu, pre nego što su ga zamenili oni koji više viču nego pevaju.

Barutana ljubavi i grom iz vedra neba

Početkom osamdesetih počeo je da radi na trećem albumu — “Barutana ljubavi”. Međutim, usred snimanja stiže vest: njegova sestra Šeherezada preminula je od raka. Šobić se povlači. Bukvalno. Bez pozdrava, bez oproštajnog koncerta.

Od tada, legende kreću da žive svojim životom. Neki su tvrdili da je postao pastir. Drugi da je preminuo. Većina ga je jednostavno — zaboravila. Sve dok nije osvanuo YouTube i pesme nisu same pronašle novu publiku, podseća nas index.hr.

Život izvan kadra

Danas, Miladin Šobić živi u Nikšiću, daleko od kamera i mikrofona. Povremeno se dogodi da ga neko prepozna, zamoli za fotografiju i pohvali se prijateljima: „E, znaš s kim sam pio kafu?“.

Godine 2016. pojavio se na uručenju crnogorske nagrade za životno delo. I opet nestao. Kao neko ko zna da je sve što treba već rekao — i otpevao.