Ovo je hit serija u kojoj sam stalno očekivao da će neko od likova uzviknuti – „pumpaj!“

Hit serija “Andor” nakon druge sezone završava svoje emitovanje, ali i ulazi u istoriju kao jedna od najboljih priča Star Wars franšize svih vremena.

Prvo reč-dve o klikbejtu iz naslova…

Star Wars je, od one početne priče u tri nastavka iz 70-ih do danas, postao franšiza – da ne kažem imperija – koja isporučuje i štancuje nove priče i likove koji zadovoljavaju potrošačko društvo i filmsku „junk food“ industriju koja samo traži još i još, bez mnogo razmatranja o kvalitetu. Serija koja u ovim godinama dolazi iz tog kutka industrije zabave (da ne kažem svemira) ne bi, po nekom pravilu, trebalo da nam nudi ni nešto pametno, niti angažovano, niti nešto što može da progovori o stvarnim problemima sveta zbog kojih neko iz Gaze, Kijeva, Tbilisija, ali i Beograda – može da se prepozna.

A sa serijom Andor, pričom o razvijanju pobunjeničkog pokreta otpora, smeštenom nekoliko godina pre prve trilogije Star Warsa – u kojoj se konačno uništava zlikovačka Imperija – upravo smo to i dobili.

U prvoj sezoni, likovi se – povezano ali i ne – bune protiv zločina, diktature i korupcije i pojavljuju se kao pečurke posle kiše. Tako da, pored akcija i reakcija, u žaru borbe (a povezano s našom svakodnevicom), da neko od junaka vikne „pumpaj“ dok juriša u borbe – ne bi zvučalo neprimereno. Jer, možda je protivnik drugačiji i stilizovan za potrebe naučno-fantastične avanture (mada možda i nije), ali borba protiv sistema, diktatora i korupcije, kao i način okupljanja oko ideje i nada koja se širi poput plamena – poprilično su slični. Da ne kažem isti.

Andor, hit serija koja je proizašla iz ne baš toliko hitičnog filma:

Andor je, za one koji ne znaju, prequel serija filma Rogue One, koji je 2016. godine zadobio fanove koji su gledali širu sliku i bili zadovoljni drugačijim tehničkim rešenjima, ali i hejtere koji nisu bili zadovoljni krajem. Nije veliki spojler kada kažem (jer film puni još malo pa deset godina) da na kraju filma naši glavni junaci poginu. Među njima je i Kasijan Andor, kog tumači Dijego Luna. Iako znamo njegovu konačnu sudbinu, dobio je svoju seriju koja je trebalo da nam pokaže kako je do tog raspleta došlo.

Scenarista Rogue One-a, Toni Gilroj, po sopstvenom priznanju nije baš najveći fan Star Warsa. Više je poštovalac. Preuzeo je ulogu kreatora serije i od „vrućeg krompira“ koji su mnogi unapred odbacili kao nepotreban projekat, napravio seriju u kojoj su uživali i die-hard fanovi Luka Skajvokera i Jode, ali i oni koji su taj univerzum napustili kad su izašli iz tinejdžerskog doba.

Kako je Gilroj to izveo? Predstavio nam je junake od krvi i mesa, bez klasične podele na dobro i zlo, crno i belo – već ljude koji moraju da šuruju s neprijateljem, rade, rovare i buše na više strana da bi došli do konačne pobede protiv uvek prisutnog većeg zla. Zaplete, borbe i akciju pozajmljivao je iz istorije sveta, pa je zla Imperija crpela inspiraciju iz fašizma Drugog svetskog rata, ali i iz svakodnevne birokratije, kao i nekih novih užasa koje živimo i danas.

U drugoj sezoni, Andor je konačno deo pobunjenika i jedan je od glavnih boraca – ali još uvek sa osećajem za moralnost i željom da pomogne svima. U tome se možda razlikuje od svog tutora i očinske figure Lutena Raela (sjajni Stelan Skarsgard), koji nastavlja bitku protiv sistema, žrtvujući sve i svakoga koga mora, da bi jednom osvanulo bolje sutra.

Pratimo i senatorku Mon Motmu (Genevieve O’Reilly), koja će kroz ovu sezonu morati da potvrdi sve žrtve koje mora da podnese i da se konačno povuče u ilegalu. Iz perspektive Imperije, pratimo Didru Miro (Denise Gough) i Sirila Karna (Kyle Soller), koji na planeti Gorman nastavljaju tajnu akciju iskopavanja materijala za izgradnju Zvezde smrti. Na Gormanu se nalazi i pokret otpora, s kojim će Andor i drugi pobunjenici doći u kontakt i pokušati da pomognu u krajnjoj borbi.

U drugoj sezoni, Andor se dotakao odraslih tema koje Star Wars do sada nije obrađivao – ili ih je skrivao duboko, duboko ispod svetlosnih mačeva i Evoksa. Prvenstveno, prikazan je pokušaj silovanja koji je Biks (Adria Arjona), Andorova partnerka, izbegla od strane vojnika Imperije – tema koja je već u startu izazvala rasprave na internetu.

Ipak, mnogo potresniji je bio konačni obračun sa pokretom otpora na Gormanu, čije su članove vojnici Imperije opkolili, zatvorili i pobili. Mon Motma će to nazvati genocidom u svom govoru, a sam termin se proširio internetom dok su ljudi diskutovali o epizodi – prizivajući realistične paralele sa današnjim događajima, pre svega onim u Gazi.

Kreator Gilroj je vešto izbegavao da javno povezuje seriju sa savremenim ratovima, navodeći da je inspiraciju pronašao u Drugom svetskom ratu i stradanju Jevreja – što baca novu, jezivo ironičnu senku na današnju stvarnost u kojoj neki od preživelih tog zla sada čine isto. Kao što već rekoh – nije baš tipična tema za serijal koji se na tržištu bori sa nečim što se zove Bejbi Joda. (Znam da mu je ime Grogu, pustite me.)

Star Wars je, bez obzira na milijarde dolara zarađene na blagajnama, jedan autističan svet u kojem se pojavljuju imena planeta i stvorenja koja, ako ne pratite pažljivo, prestaju da vam znače bilo šta – i lako vas mogu iznervirati do tačke u kojoj biste sve to diskreditovali. Barem je meni bilo tako. Trebalo mi je dosta vremena da me Andor „zavoza“, ali kad jeste – nisam hteo da siđem sa tog voza.

Bitke i ratovi u seriji izvedeni su drugačije, sa detaljima koji kao da više duguju našim partizanskim filmovima nego Džordžu Lukasu. Ono što Andor ipak najviše izdvaja je – scenaristički rad, pisanje likova i građenje univerzuma.

Gilroj i njegov tim napustili su narativ zlikovaca iza crne kacige koji teško dišu i „vladaju silom“, i smestili ga u birokratske lavirinte sterilnih vlada i skupština – u kojima se svi međusobno utrkuju ko će kome prvi zabiti nož u leđa. U toj pohlepi sistem počinje da puca, a svaka pukotina je prilika za rušenje, kako nas je u manifestu iz prve sezone naučio Nemik, i čije ćemo reči opet čuti u finalu druge sezone.

To je i filozofija Lutena Raela, jednog od najbolje napisanih likova u istoriji televizije. Skarsgard ga igra magično – kao čoveka koji „ratuje sam“, koji se oslanja na druge onoliko koliko mu trebaju, ali koji je unapred odsanjao svaki njihov sledeći potez. Kad Imperija konačno shvati ko je on i šta radi – biće kasno. Jer svet je već budan a on je prvi počeo da ga budi.

Kasijan Andor, koji je radio s njim i pod njim, naučio je dovoljno, ali je pokušao da bude drugačiji s istim ciljem. On je beskrajno tragičan lik – koji od lopova i protuve postaje simbol žrtve za opšte dobro. Iako mnoge stvari iz privatnog života neće saznati ni završiti, na kraju dana, nažalost možda i nisu toliko važne za veću sliku, već su bitne samo nama kao gledaocima koji na intimnom nivou se povezujemo i proživljavamo sve sa glavnim junakom.

Kao što je uostalom i ostao zapamćen Lutenov govor iz prve sezone, koji mnogi i danas citiraju:
„Ja spaljujem svoje dostojanstvo za tuđu budućnost. Spaljujem svoj život da bih stvorio izlazak sunca za koji znam da ga nikada neću videti.“ To je sudbina većine likova iz ove serije.

Pored svih negativaca u serijalu, ističe se i lik Sirila Karna – malog činovnika, vojnika kojeg pratimo od prve epizode i kojem Andor uništi život. U njegovom kasnijem usponu vidimo sve dublju zaglibljenost – i ličnu i ideološku. U svom konačnom raspletu, i osveti Andoru, dobija kaznu možda i težu od smrti. Pitanje – ko si ti?

Fascinantno je da jedna ovakva serija pruži toliku pažnju „nebitnom“ liku – ali upravo u njemu se ogleda sterilnost zla, koja nije glamurozna ni bombastična, već jezivo stvarna.

“Andor” je kroz svoje dve sezone ponudio novu verziju ratnog filma. Osvežio je priču o otporu protiv neprijatelja, ali uz modernija oružja. Priču o pojedincima i kolektivu. O žrtvi. O ljudskoj potrebi da se ujedinimo i prevaziđemo razlike zarad većeg dobra.

Neko je skoro, govoreći o Srbiji koja se ujedinjuje uprkos razlikama, rekao: „Ideološki minimum.“ E pa – baš to.

Andor je remek-delo. Gledajte Andor. A ako već junaci ne izgovaraju, vi slobodno recite – „pumpaj, Andore!“ – umesto njih.