Bridge 2025, instinkt jači od algoritma: Organizatori najvećih svetskih festivala govorili o umetnosti bukinga

Juče su u luksuznom hotelu Kempinski u Istri, u okviru konferencije Bridge 2025, vodeći ljudi evropske festivalske scene otvorili važno pitanje: koliko se u procesu organizacije festivala danas oslanjamo na analitiku, a koliko na instinkt?

Panel je okupio organizatore nekih od najznačajnijih muzičkih događaja u svetu, koji su saglasni da – uprkos digitalizaciji i dostupnosti podataka – emocija i lični osećaj i dalje imaju ključnu ulogu.

Panel je vodio Džejm Druri, novinar sa više od 20 godina iskustva, Džejms Druri je urednik za specijalne projekte u magazinu IQ, gde uređuje publikacije poput European Festival Report, Global Arenas Guide, International Ticketing Report, Global Promoters Report i Touring Entertainment Report.

Među učesnicima su bili:

Sindi Kastiljo, zamenica direktora, Mad Cool Festival, Španija

Sindi Kastiljo ima više od 20 godina iskustva u muzičkoj industriji kao menadžerka, agentkinja i bukerka. Igrala je ključnu ulogu u oblikovanju karijera izvođača i bila je jedna od najvažnijih osoba u razvoju i rastu festivala Mad Cool od samog početka.

Džejms Majnor, potpredsednik, SXSW Music Festival, SAD

Džejms Majnor je potpredsednik muzičkog festivala SXSW, koji 2026. godine proslavlja svoju 40. sezonu. SXSW Music je jedan od najvećih festivala te vrste na svetu, a 2025. godine ugostiće preko 1100 izvođača iz 56 zemalja, na 55 različitih bina.

Pavla Slivova, rukovodilac bukinga i odnosa sa umetnicima, Colours of Ostrava, Češka

Pavla Slivova je deo muzičke industrije od 2009. godine, a trenutno radi kao rukovodilac bukinga i odnosa sa umetnicima za Colours of Ostrava, jedan od najcenjenijih muzičkih festivala u Evropi.

Virág Čišar, rukovodilac međunarodnog bukinga, Sziget, Mađarska

Virág Čišar radi kao rukovodilac međunarodnog bukinga u kompaniji Sziget Cultural Management, koja stoji iza nekih od najvećih muzičkih festivala u Mađarskoj, uključujući Sziget Festival i Balaton Sound. Učestvovala je u planiranju i organizaciji više od 200 muzičkih nastupa na pomenutim festivalima, među kojima su bili i prvi nastupi u Mađarskoj izvođača kao što su Bili Ajliš, Ed Širan, Lana Del Rej i Kendrik Lamar.

Miroslav Miletić, izvršni rukovodilac bukinga, EXIT, Srbija

Miroslav Miletić započeo je svoju profesionalnu karijeru kao stage menadžer bivše bine Happy Novi Sad (danas No Sleep bina na EXIT festivalu) 2011. godine. Nakon što je završio master studije iz strateškog menadžmenta događaja na univerzitetu Skema, od sezone 2016/2017. preuzima ulogu programskog menadžera čuvene Dance Arene na Exitu – jednog od najcenjenijih podijuma elektronske muzike na svetu (za mnoge i najboljeg).

Da li je analitikaa ubila instinkt

„Verujemo instinktu, muzika je emotivni posao“, poručila je Sindi Kastiljo iz Španije, ističući da nijedan podatak ne može da predvidi kako će se publika povezati sa izvođačem. „Podaci mogu pomoći, ali nisu presudni. Definitivno – instinkt vodi glavnu reč“, dodala je.

Slično razmišlja i Pavla Slivova, predstavnica poznatog češkog festivala Colours of Ostrava, koja je istakla važnost direktnog uvida u reakcije publike.
„Mnogo je važnije da vidite gužvu ispred bine i ljude koji se povezuju sa muzikom. Taj vajb vam nikakva tabela ne može preneti“, rekla je.

Ona je dodala i da organizacija festivala zavisi i od međugeneracijske saradnje unutar samih timova. „Imamo tri različite generacije među zaposlenima i fascinantno je koliko različito razmišljaju. Tu raznolikost treba poštovati. Brojevi su korisni, ali bez pogleda ka stvarnim ljudima – festival ne može da funkcioniše“, istakla je Slivova.

Podaci, kažu učesnici panela, često ne uzimaju u obzir ni kulturološke razlike među publikom. Dok u nekim zemljama, poput Poljske, dominira lokalna publika, u drugim – poput Mađarske – festivali okupljaju većinski strane posetioce. U takvim slučajevima, broj strimova na digitalnim platformama često nije relevantan pokazatelj.

Zaključak panela bio je jasan: pravi festivali se ne prave iz analitike.
Konekcija između izvođača i publike, atmosfera koja se ne može izmeriti, i sposobnost da se „oseti“ pravi trenutak – i dalje su najvažniji alati svakog uspešnog bukinga.