Najbolji filmovi 2025. (do sad): Ostvarenja koja su punila bioskope, ali i ona koja još čekaju da ih otkrijete

Prva polovina 2025. ne može da se pohvali nekim velikim brojem veličanstvenih filmova, međutim, nije da se nije ništa radilo i gledalo.

Iako se u drugoj polovini godine u bioskopima i na striming servisima pojavljuju filmovi koji konkurišu za Oskara, a koji su prethodno imali premijere na velikim filmskim festivalima, u prethodnim mesecima mogli smo da gledamo one neke zaostale naslove iz 2024. koji nisu dobili veliku distribuciju, ili poneko ostvarenje koje je rešilo da ide van utabanih staza distribucije i da odmah nakon Kana, Sandensa ili nečeg trećeg ode među ljude.

Preporučujem vam 10 naslova koji su igrali prethodnih 6 meseci kako u bioskopima kod nas, tako i na strimingu, ali i na piratskim kanalima za one koji su bili nestrpljivi da sačekaju neki legalni put ovih filmova. Ima blokbastera, ali i malih nezavisnih izdanja. Poređani su za sad abecedno, a konačno rangiranje ćemo ostaviti za kraj godine.

Najbolji filmovi 2025. (do sad):

The Ballad of Wallis Island

Ekscentrični dobitnik lutrije, koji živi sam na udaljenom ostrvu, pokušao je da ostvari svoje fantazije tako što poziva svoje omiljene muzičare da nastupaju u njegovom domu. I dok ovakav zaplet može vrlo lako da se pretvori u horor poput Mizeri, u realnosti ovo je topla komedija o prijateljstvu, kao i reminiscencija na neke prošle dane koji ostaju iza nas i koje ne vredi podgrevati. Pored sjajnih uloga, saundtrek će obradovati sve one koji su nekada voleli film Once i muziku iz ovog ostvarenja.

Eephus

Dok se nad njihovim voljenim bejzbol terenom u malom gradu nadvija rušenje i građenje novog projekta, dve amaterske i rekreativne ekipe odmeravaju se poslednji put. Tenzičnost raste, dele se ceremonijalni osmesi, pričaju se priče, dok jedna era drugarstva i bega od stvarnosti polako iščezava u neizvesnu budućnost. Ako zanemarite da je bejzbol u prvom planu ove priče (a svi znamo da ovaj sport nije najomiljeniji u Srba), čeka vas predivno konstruisana priča o svetu i načinu života koji nestaje.

Fiume o morte

U originalno postavljenom dokumentarcu Igora Bezinovića, kroz dramaturšku rekonstrukciju i dokumentarne umetke, dočarava se duh predratne Rijeke i italijanskog pesnika, dramaturga, novinara, aristokrate i vojnog oficira Gabrijelea D’Anuncija. Film nam prikazuje začetke fašizma kroz D’Anuncijeve pokušaje da stvori novu, samostalnu državu nakon Prvog svetskog rata, ali i još jednom nam crta koliko lako običan čovek ume da bude zaveden diktatorima koji lepo pričaju i obećavaju, ali i kako se sve to završi neslavno i za vlast i za podanike.

Friendship

Slogan ovog filma je: “Muškarci ne bi trebalo da imaju prijatelje”, a kad vidite kako se naš glavni junak (tumači ga Tim Robinson) ponaša, počnete i da verujete u ovu rečenicu. Naš glavni junak, okrenut kućnom, dosadnom životu, upoznaje se sa harizmatičnim komšijom (Pol Rad) koji nakon nekoliko uzbudljivih druženja ipak odlučuje da ga odbaci. Nakon toga kreće apsolutni haos apsurdnog humora i situacija koji ispituju “običaje” i “ponašanja” muškaraca sa željom da budu deo čopora, i u konstantnoj borbi između želje za pozicijom alfe do potičinjenosti. Robinson je određenoj publici poznat po seriji I Think You Should Leave, a svoj neobičan humor iz te serije preneo je i na ovaj film, tako da Friendship nije za svakoga. Međutim, onima kojima legne, biće to film godine.

Pavements

Još jedan specifičan dokumentarac stiže od Aleksa Ros Perija, o uticajnom američkom indie rock bendu kojem je uvek malo falilo do svetske slave. Verovatno zato što je ni sami nisu hteli. U pitanju je bend Pavement, a film kombinuje scenarističke segmente sa dokumentarnim snimcima benda i muzičkom mizanscenom sastavljenom od pesama iz njihove diskografije.

Pa tako dok gledamo dokumentarne scene proba za novu reunion turneju, paralelno pratimo i izmišljeno snimanje filma o bendu, gde frontmena Stivena Malkmusa glumi Stranger Things zvezda Džo Keri, kao i pripreme za mjuzikl sa pesmama benda na Brodveju, što filmu donosi auru bizarnosti i ironičnog humora, baš kakav je i sam bend bio.

The Phoenician Scheme

Kako smo se već u samostalnom tekstu zapitali, da li je ovo najpolitičniji rad Vesa Andersona, s obzirom na otvoreno prozivanje antikolonijalnog i imperijalističkog sentimenta? Ipak, u fokusu su i dalje otac i ćerka i njihov komplikovan odnos, s tim što, kao i u slučaju angažovanog toka priče, Anderson pronalazi novi-stari ugao pričanja, pa sam zaplet više podseća na neke njegove ranije radove (Life Aquatic with Steve Zissou prvi pada na pamet) nego na ove kasnije. Film beleži i rediteljevu prvu saradnju sa Majkl Serom, što je potpuno čudo, jer se njihove dve estetike savršeno poklapaju.

Riefenstahl

Treći i poslednji dokumentarac na ovoj listi istražuje umetničko nasleđe Leni Rifenštal i njene složene veze sa nacističkim režimom, suprotstavljajući njen način samoprikazivanja dokazima koji ukazuju na njenu svesnost o zločinima tog režima. Iako je bilo puno načina i dokaza za osuđivanje rediteljke, reditelj Andres Veile nas pušta da arhivskim snimcima i intervjuima sami saznamo kakva je ona osoba bila i šta je sve radila tokom i nakon Drugog svetskog rata.

Sinners

Iako je delovalo da je hajp preogroman i da su očekivanja prevelika od običnog vampirskog filma, Sinners reditelja Kuglera i glavnog glumca Majkla B. Džordana je uspeo da opravda hajp i stvori pre svega zabavan bioskopski film. U njemu, ako želite, možete da nađete dublje poruke o antikolonijalizmu, kulturi, borbi za identitet i protiv džntrifikacije duha. A ako ne želite, ima dovoljno akcije, muzike i lepih muškaraca i žena da uživate. Imali smo sreće da je bioskopski događaj godine pre svega i dobar film.

The Surfer

Ako kažemo da je neki film “film sa Nikolas Kejdžom”, danas ta odrednica gotovo da nosi težinu sopstvenog žanra. Surfer je film sa Nikolas Kejdžom, što znači da donosi sa sobom sve one akcione i dramske situacije sa njegovim prenaglašenim smejanjem, plakanjem i glumom očima. Muškarac se vraća na idiličnu plažu svog detinjstva kako bi surfovao sa sinom. Kada ga grupa lokalaca ponizi, biva uvučen u sukob koji sve više eskalira i gura ga do ivice izdržljivosti. I taman kad pomislite da znate šta gledate, film vas fintom tela odvede na potpuno drugu stranu.

Universal Language

Zima. Negde između Teherana i Vinipega. Negin i Nazgol pronalaze sumu novca zaleđenu duboko u trotoarskom ledu i pokušavaju da smisle kako da je izvuku. Masud vodi grupu zbunjenih turista na sve čudniju pešačku turu kroz istorijske lokacije Vinipega. Metju napušta posao u vladi Kvebeka i kreće na misteriozno putovanje kako bi posetio svoju otuđenu majku. Tri potpuno sulude priče isprepletane kroz Kanadu, u kojoj svi, iz samo reditelju poznatog razloga, pričaju na iranskom, što celoj situaciji daje još apsurdniji izgled.

Utisak koji jeste i nije na listi:

The Brutalist

Film je iz 2024, ali kako kod nas, tako i u većini Evrope je zaigrao tek u januaru 2025, što kako nama tako i Britancima daje za pravo da ga svrstavamo u ovogodišnje filmove, pod parolom: ko šiša Amerikance. Ali ajd, ako je neko već spremio paljbu u kojoj mi objašnjava da je ovaj film od lani, evo ga kao 11. predlog, van liste.

Vizionarski arhitekta i njegova supruga beže iz posleratne Evrope 1947. godine kako bi obnovili svoju zaostavštinu i prisustvovali rađanju moderne Amerike. Međutim, njihov život zauvek menja misteriozni, bogati klijent.

Brutalist je film velikih ideja. Pred nama žonglira sa nekoliko bitnih tema, počev od one večne o odnosu umetnika prema svojoj umetnosti, ali i o odnosu umetnika i njegovog mecene i ktitora, i toj vrtešci bez prestanka u kojoj jedan drugome stalno daju prst a uzimaju celu ruku, zbog čega pobedu uglavnom, barem na prvu loptu, odnosi onaj jači. A jači je kapital i vlasnici tog kapitala, otud je tema kapitalizma koji ždere sve pred sobom i bez mnogo pitanja jedna od važnijih u ovom filmu.