Gledao sam film „Pratnja“, i sve smo bliži ekranizaciji pesme „Nisam ja tvoj seksi robot“ od Mine Kostić

Novi naučno-fantastični hit film „Pratnja“ je u domaćim bioskopima.

Prvo reč dve o klikbejtu iz naslova…

Sigurno ste nekad čuli pesmu „Seksi robot“ od narodne pevačice Mine Kostić. Ili možda baš, baš, otkidate na nju, jer je realno benger. Čak iako ne volite narodnu muziku, mogli ste da je pevušite jer ova pesma više duguje elektro pop 80’s zvuku i seksipilu Marine Perazić, nego Grandovom narodnom veselju. Kako ona tamo kaže kroz stihove, „Komande sam tvoje izbrisala sve, ti mi kažes lezi, a ja kazem ne“, gospođa Kostić „odbija poslušnost“ i slavi žensku slobodu i emancipaciju govoreći kako ona nije taj naslovni robot, iako elektro bit naglašava da je možda na putu do te borbe prešla iz tabora mašina u tabor ljudi. Poput neke svesne AI mašine koja dobija svest o sebi.

Tako nekako možemo da posmatramo i glavnu junakinju filma „Pratnja“ Ajris koja tokom svog bivstvovanja pravi taj put od „mašine za zadovoljavanje“ do hrabre žene koja se bori za svoje ja. Čak i kad je to „ja“ robot.

Naravno, ovo je minimalni spojler, ali ako bacite pogled na poster filma i trejler, onda ćete videti da produkcija filma se nije baš potrudila da sakrije ovaj spojler. Iako bi bilo bolje da u film uđete sa minimumom informacija.

A valja li čemu film „Pratnja“?

A informacije su da Ajris i Džoš (Sofi Tačer i Džek Kvejd) su krenuli na vikend kod njegovih prijatelja. Ajris je pod stresom jer veruje da je njegovi prijatelji ne vole, dok Džoš odaje utisak tipa kog nije mnogo briga za Ajris, kao i da svi ti osmesi i izjave ljubavi su tu samo proforme. Međutim, kad Sergej (Ruper Frend) čije je kuća na jezeru proba da siluje Ajris, a ona ga u samoodbrani ubije, saznaćemo da je Ajris ustvari robot, napravljen samo za užitak Džošov i da ne bi trebalo da ima mogućnost samoodbrane.

Ubrzo ćemo shvatiti da ništa nije kao što izgleda, a Ajris će pored šoka saznanja da nije stvarna osoba probati da se odbrani od napada ostatka ekipe.

Ako vam je ovaj zaplet zaličio na proslavljenu tv seriju „Black mirror„, niste pogrešili. Zaista će vas i zaplet kao i rasplet podsetiti na antološku seriju Čarlija Brukera u kojoj nam se često priča šta bi se desilo u budućnosti kad bi tehnika skrenula na pogrešnu stranu, a ljudi na još pogrešniju. Međutim, kad vidimo i priču o ženskom iskustvu i svim problemima kroz koje mlada žena treba da prođe u susretu sa svim tim žabama dok ne stigne do princa na konju, „Pratnja“ bi se možda bolje opisala kako bi na primer izgledalo da je Čarli Bruker snimao Barbi umesto Grete Gervig.

Bezobzira što je u prvom planu android (i njeno sanjanje električnih ovci) prava priča je o devojci koja se kao i mnogo puta sudara sa muškarcem, dobrim dečkom, koji misli da treba sve da mu bude oprošteno i koji se stalno buni da nije dobio ono što zaslužuje. To je ta vrsta negativca koji je u prvom planu već godinama na američkom filmu, verovatno zato jer su takvi likovi stvarni, za razliku od drugih babaroga.

Sofi Tačer je poslednjih par godina, ulogama u hororima i trilerima postala svojevrsna „scream queen“, i heroina koja se bori sa problemima, a sa ulogom u filmu „Pratnja“ doseže do samog vrha svog dosadašnjeg rada. Džek Kvejd prenosi dosta svog smotanog šarma iz serije „The Boys“ koja ga je proslavila, a ovaj lik kog vozi u ovom filmu se dosta igra sa onim što smo u gledanoj seriji naučili već od njega.

Reditelj Dru Henkok kao da se koristio raznim pomagalima iz bliske istorije pop kulture da ne bi potrošio sate i sate na objašnjavanje zašto se likovi ponašaju kako se ponašaju, već u prvih 20-ak minuta nas stavlja u sedlo, daje sve moguće društvene komentare koji će biti namig za „pametniju publiku“ a onda nas pušta i dozvoljava da uletimo u zabavnu akciju i navijanje za glavnu junakinju.

Sve ono što na primer film „Heretic“ nije uspeo, a veza je svakako glavna glumica i manijak koji je opseda. Tamo smo imali pregršt ideja koje su na kraju ugušile ceo film. Reditelj Henkok je rešio da „Pratnja“ ne bude prepametna za svoje dobro, već nam je dozvolio da se zabavimo iako je priča često mračna i realna. To nam današnji filmovi, koji se trude da budu angažovani, retko kad dozvoljavaju.

Pratnja je film koji će mnoge devojke nazvati „feel good“ pričom. Mnoge će oduševiti SF estetika, mnoge inteligentna postavka priče, ali glavni adut, pored Sofi Tačer koja je ta zvezda u usponu, je to što vraća veru u bioskopske filmove sa pametnom akcijom i zapletom. Mislim, vraća veru barem po svom sadržaju. Još samo da neko i zaista ode i pogleda takav sadržaj.