Recenzija serije „Idol“: Najniže strasti za generaciju Z

U prve tri emitovane epizode upoznajemo se sa likom mlade pevačice Džoselin (Lilly Rose Depp), koja svojim medijskim ispadima, emotivnim i mentalnim krhkim stanjima može da bude parafraza Britni Spirs, ali i mnogih drugih stvarnih i nestvarnih mladih pevačica. Skandal na Tviteru koji je vezan za provokativnu fotografiju, ponovo će je postaviti u centar medija, nakon čega se upoznaje sa „tajanstvenim Tedrosom“ (The Weeknd). Ovo tajanstveni uzmite sa rezervom, jer lik izgleda kao šaner falš parfema sa pijace. On ima svoju izdavačku kuću, koja je paravan za ko zna šta, i cilj mu je da privuče mladu Džoselin, kako poslovno, tako i emotivno i fizički.

Kroz nekoliko visoko stilizovanih provokativnih scena, posmatramo razvijanje odnosa dvoje glavnih glumaca, pomešanih sa zakulisnim radnjama izdavačke kuće, producenata, asistenata i svih ostalih koji žele samo svoje parče kolača iz proizvoda zvanog pop zvezda današnjice.

Očigledno su kreatori serije hteli da provokacijom dođu do suštine koja bi trebala da pokaže i ogoli bespoštednost samog posla, kroz već konstantnu HBO paradigmu – I bogati plaču. Ipak, u prvom planu je mimo eksplictnih scena, S&M začina, i krajnje neinventivnih dijlaoga na nivou najjeftinije „hot line“ fantazije, gomila praznog hoda i dosade kao i mnogo toga odavno potrošenog.

Možda u novim stremljnjima puritanskog Holivuda ova eksplicitnost ima nekog smisla, ali kad se pogleda samo zaostavština erotskih trilera, Verhovena, Lina ili nekog trećeg, koji sami po sebi nisu možda imali neku visoku umetničku vrednost, ali su donosili upravo to što „Idol“ pokušava, ove scene imaju auru već viđenog, iliti „Niskih strasti za Gen Z generaciju“.

U godini u kojoj se priči o muzičkoj industrije dohvatio i Donald Glover u seriji Swarm, ovakva prvolopštaska kritika ljudi u odelima čiji bankovni saldo je sve veći kako se mlada pevačica sve više skida, svakako nije nešto što je za preporuku i što je „Prestige Televison“.

Međutim, ono što možda najgore u celoj priči je lik kog tumači Tesfaye iliti The Weeknd. U glavi kretaora i samog glumca, on je zamišljen kao neviđeni mastermind koji vrlo lako ulazi u glavu mlade i usamljene pevačice, i potpuno je potčinajva. U realnosti, on je najobiniji šibicar, kog tako i percipirate od momenta kad ga prvi put ugledate. Njegova pojava ne donosi apsolutno ništa misteriozno na sto, a na momente je pomalo nenamerno komična.

Drugo, The Weekend je svakako upao u zamku, koju je sam sebi postavio. Niko ne spori da je on jedna od najvećh zvezda današnjice, sa nekim fantastičnim pesmama. Ali kad oduzmemo njegov sjajan glas, osećaj za ritam, melodiju, kao i želju za istraživanje samog zvuka pop muzike, ostaju nam tekstovi, koji da se ne lažemo, često (čak i prečesto) zvuče kao nešto što bi njegov lik Tedros izgovorio u ovoj seriji. Tako da nije redak slučaj da ljudi u ovom liku očigledno pravljenom da bude „bad guy“, vide i samog Abela.

Svi znamo za onaj termin kad opisujemo nešto grozno – saobraćajna nesreća sa koje ne možeš da skreneš pogled. E pa ova nesreća nije takva, možete slobodno da skrenete pogled, jer nećete videti ništa novo i ništa toliko specijalno loše. Samo gadno i dosadno. Postavlja se pitanje koliko će „Idol“ naškoditi karijerama i talentima koji su se nakupili oko ovog projekta. Ono što je trenutno najizvesnije je da će Sem Levinson izvući najdeblji kraj, s obzirom da vuče mnogo hejta od ranije, preko hit serije „Euforija“, gde je već bio u prvom planu zbog „nesporazuma“ sa glumicama, i raznim bezrazložnim golotinjama koje su se našle u toj seriji.