Holivud gori, a studio se češlja: Set Rogen nas je sve iznenadio, i napravio najbolju komediju godine, a našao ju je tamo gde smo mislili da je nema

The Studio, nova satirična komedija iza koje stoji Set Rogen, pravo je malo carstvo smeha, ali i pogled iz drugačijeg ugla na Holivud.

Prvo, reč-dve o klikbejtu iz naslova…

Nisam želeo da vučem paralele sa domaćim kultnim trešom Radoša Bajića. Tako se namestilo. Samo je ekipa okupljena oko Seta Rogena i Evana Goldberga probala da na malo drugačiji način napravi seriju o tome kako se filmovi danas snimaju.

I priznaćemo, nije to baš najnoviji i najoriginalniji koncept, i prilikom samog gledanja delovalo je, s obzirom na to da imamo i uloge velikana, ali i kamee glumaca koji glume izvrnutu verziju samih sebe, da ćemo dobiti neku novu verziju serije Entourage, ali iz onog nešto naduvanijeg ugla Seta Rogena. A realno, to nikome nije potrebno. Međutim, Rogen je razuverio i sa svojom postavkom otišao nekoliko koraka dalje, kako sa pričom i satirom, tako i sa emocijom, pronalazeći čak i deliće duše tamo gde je odavno nema – ako je ikad i bilo. U Holivudu. I sve to dok padate na dupe od smeha.

A o čemu se radi u seriji The Studio?

Set Rogen glumi Meta Remika, mladog poslovnog čoveka koji dolazi na čelo studija. Met želi da vrati studio i film u vreme kada su se zaista snimali filmovi koji su donosili prave priče, koje nešto nekome znače. Međutim, to neće ići kako treba jer sistem i brzina potrošnje i rada u Holivudu traže akcione filmove, franšize. Problem predstavlja i to da nakon uspeha Barbi publika traži da se od najglupljih mogućih ideja stvori multimilionska produkcija.

Oko sebe je okupio niz saradnika (Ajk Barnholc, Ketrin Han, Katerin O’Hara) sa kojima će pokušati da do kraja izbalansira kvalitet, ali i da pronađe zlatne koke koje će mu sneti jaje. Naravno, već i sami naslućujete koliko će ovo prvo biti teško.

Međutim, to je samo početna postavka, koja će vas odmah kupiti u pilotu kada saznajemo da je potrebno snimiti film o Kool-Aid energetskom piću, koje neki od nas znaju iz Family Guy skečeva, u kojima je to nemirni bokal crvenog pića koji uz „Oh yeah!“ uzvik lomi zidove – i kako zbog cele produkcije uništava zvanično poslednji film Martina Skorsezea (sjajan kameo velikog reditelja).

Odatle, uz humor, sve što može da krene naopako – krenuće. Rogen i Goldberg se bave i temama šta se sme, a šta ne sme u današnjem društvu, gde kroz gotovo pa meta pristup preispituju gde komedija danas može da ide, a šta je zabranjeno – rasnim, polnim i seksualnim granicama koje u trećoj deceniji 21. veka više niko ne sme da pređe. Epizoda u kojoj se biraju glumci, odnosno glasovi za uloge u filmu o Kool-Aid junaku, pravo je malo blago neprijatnog humora u kom niko do kraja neće znati da li je okej ili nije okej da Afroamerikanac daje glas junaku, odnosno piću koje, po nekom zastarelom stereotipu, upravo ova populacija najviše konzumira.

Međutim, pored svega toga, Met Remik je i singl muškarac u svojim 40-im koji želi da bude, kao i svi normalni ljudi, voljen i da voli. Traži partnerku, ali se i pita da li ljudi koje naziva prijateljima zapravo jesu samo kolege koje moraju da budu fini sa njim – sa sve osvrtom na to da, pored stalnog kretanja i okretanja, oseća usamljenost. Takođe, u konstantnoj želji da bude validiran od strane glumaca i umetnika, postaje..pa malo jadan. Malo više. Pogledati epizode sa Zoi Kravic kao pokaznu vežbu.

Ipak, epitet najbolje epizode odnosi šesta, u kojoj se naš glavešina studija smuva sa doktorkom (Rebeka Hol), gde na večeri sa njenim prijateljima staje za sto sa osobama koje imaju svoj kompleks boga, gde je jedino bitno lečiti i operisati ljude, dok je sve ostalo trivija i razonoda. U toj epizodi Met postaje svi mi koji smo više puta bili gurnuti u stranu jer se bavimo nekim sporednim stvarima koje ne spašavaju živote, ali koje ipak ublažavaju svakodnevicu i pomažu u trenucima kada ne treba misliti o stvarima koje mogu biti smrtno ozbiljne – pritom sve vreme ne pokušavajući da unizi lekarsku profesiju. Dok doktori, s druge strane, rade sve da unize filmsku industriju. U tom sukobu dva sveta ova serija, bez obzira na to što se obraća i dešava u specifičnoj situaciji, postaje neočekivano životna – za seriju o studiju koji pravi filmove.

Na kraju, u eksplozivnom i veoma nadrogiranom finalu, sa svim svojim manama, serija postaje ljubavno pismo filmu i ljudima koji se bore i rade za njega, iako često deluje da rade upravo protiv njega – i za svoje dobro. A sav taj pozitivan odnos prema seriji možda najviše vučemo iz toga što nikada zaista ne verujemo Setu Rogenu kao „bad guyu“. Iako postavka može vrlo lako da bude takva, jer svet koji predstavlja je krvoločan.

Ovako, da se vratimo na početak: ova serija nema nikakve veze sa Entourage-om, već, ako bi trebalo da ima nekog svog parnjaka, onda bi više trebalo da gledamo ka Leriju Dejvidu i Curb Your Enthusiasm, gde se dešavaju problemi i komični zaokreti koji bi u nekom drugom slučaju uništili cele svetove svojim posledicama – ali ovde se to nikad ne desi.

Pa možemo samo lagano da se smejemo i primećujemo kakva đubrad žive u toj fabrici snova.