Gledao sam “Thunderbolts*”, film u kom Marvelovi superheroji prvi put ratuju sa stvarnim zlom današnjice

U bioskopima igra novi Marvelov hit, “Thunderbolts” iliti “Gromovnici*”, film koji bi trebalo da vrati poljuljanu veru u kuću koja pravi superherojske filmove.

Prvo reč, dve o klikbejtu iz naslova…

Nije retkost da se u filmovima sa superherojskom tematikom, negativci crpe inspiraciju iz svakodnevnih dešavanja. Pa opet, takva inspiracija dolazi mahom od stvarnih ljudi. Bilo da su oni bilioneri , moguli, glave mafijaških organizacija, korumpirani političari i predsednici, ili teroristi. Otud je film “Thunderbolts” (sa sve ovom zvezdicom u naslovu) uspeo da ode korak dalje i da od glavnog zlikovca napravi osećanje odnosno poremećaj, kao što su depresija i trauma. Jer baš naša skupina otpadnika se suprotstavlja tome. Personifikovanoj traumi i depresiji.

Naravno, ako pogledamo prethodnih 5–10 godina, svaki drugi do treći arthouse, drama, triler do horora u sebi nosi podpriču ili metaforu o traumi, tako da ovakav storilajn zaista ne predstavlja ništa novo na samoj filmskoj sceni, ali ovo je ipak film koji se trudi da napadne milione dolara boks ofisa i da veseli klince širom sveta koji će ići u bioskop. Ovakva tema može više da izbije novca iz džepa nego da ga unese.

Otud se Marvel dosetio da napravi nešto drugačiju reklamu za sam film, a to je da se “hvali” kako su autori, glumci, ekipa od montažera i direktora fotografije radili za niskobudžetnu ali super kul kuću A24, i tehnički probali da se ogrebu za koje milionče dolara time što bi nam rekli da je ovaj film (pored toga što je super kul za sve nas i vas hipstere) takođe i ozbiljan koliko to ovakav žanr može da pruži. Rezultat svega toga je pomešan i mrljav, baš kao i cela Marvel produkcija (sa ili bez A24 uticaja).

Da li valjaju Thunderbolts sa zvezdicom?

Ne verujem da postoji osoba kojoj je ovo prvi Marvel film ili serija ikada, jer ako niste gledali ništa do sad, sumnjam da ćete odavde krenuti. Oni koji su uhvatili tu i tamo prepoznaće nekolicinu likova iz prethodnih filmova i serija (a neki naravno sve), jer ova ekipa likova je skupljena na jednom mestu jer su radili prljave poslove za Valentinu (Džulija Luj-Drajfus) kojoj se smeše kraj mandata, tužba i zatvor. Barem to pokušava da uradi američka vlada, gde je sad i novi senator Baki, eks Winter Soldier (neubedljivi Sebastijan Stan, koji kroz ceo film svojim stavom govori “ja sam sad ozbiljan glumac, ne treba mi više ovo”).

U tom uništavanju dokaza Valentina reši da uništi i svoju ekipu za prljave poslove, tako što će ih namamiti u jednu sobu da se poubijaju – Goust (Hana Džon Kamen), koju smo upoznali u “Ant-Man and the Wasp”, Džon Voker (Vajat Rasel) kog znamo iz serije “The Falcon and the Winter Soldier”, neidentifikovani Bob (Luis Pulman) koji ne deluje da ima moći i Jelena Belova, koju znamo kao sestru od Black Widow, u čijem filmu smo je upoznali i koja je glavna zvezda filma. Ona sa sobom nosi to osnovno osećanje praznine koje donosi život plaćenog ubice od najranijeg života. Ubrzo svi shvataju da će morati da rade zajedno da bi se spasili, da smanje svoje egoe, ali i da Bob je mnogo bitniji nego što izgleda. Pridružiće im se i Jelenin očuh, Red Gardijan (Dejvid Harbor) koji je super vojnik, neuspešna verzija SSSR Amerike.

Svi zajedno ujediniće se sa Bakijem da zajedno sruše Valentinu koja će stvoriti toliko jako oružje koje je jače od svih Avengersa zajedno, i kako to obično biva, oružje koje će se oteti kontroli. A to oružje je – da ne spojlujem sad sve – ali već pomenuta personifikacija depresije i čovekove tmine koja guta sve pred sobom i ne ostavlja prostor za happy end. Tako da naši glavni junaci i heroji moraju da se udruže ne samo da bi se pobili sa negativcem u uvek dosadnim CGI borbama na kraju ovakvih filmova, već da pobede nevidljivog a stvarnog neprijatelja.

Glavni problem sa ovim filmom, barem meni, je to što mi je svega ovoga vezano za Marvel dosta. Sav taj njihov MCU, četvrta, peta, šesta i ko zna koja već etapa sad traje ili sledi, je već odavno too much, i ovaj film sam rešio da pogledam upravo jer se nudilo, makar u najavama, nešto drugačije. I on jeste zaista dao nešto drugačije vizuelno i u raspletima, ali i dalje se osećaju uzde Kevina Fajgija i ostalih iz menadžmenta koji teraju sve ove filmove da budu po istom kalupu pravljeni i uštogljeni. Ovaj film je poput “Suicide Squad” Džejmsa Gana iz suparničkog DC-a (filma sa kojim će se uvek po priči porediti) pružao mogućnost da se otme iz ruku i da doda neke nove slojeve priče koje nisu dozvoljene nekim drugim junacima i ovoj produkciji, dok reditelj Džejk Šrajer to ovde nije uradio (ili nije smeo). A ako vam nije, kao meni, Marvela i njegovih junaka preko glave, i još uvek se nadate boljem sutra, onda postoji velika verovatnoća da vam se ovaj film dopadne.

Predugačak uvod u sve te likove koje već znamo, ili možda ne znamo ali nisu toliko trodimenzionalni da bi im sat vremena posvetio, samo je umorio, da bi tek u drugoj polovini, kad nam da rasplet o ozbiljnoj dramskoj radnji, podigao ocenu i dao nešto što smo od samog početka mogli da imamo. Ali očigledno nismo smeli.

Sem tog mračnog obrta koji izdiže film do proseka (ili iznad proseka, zavisi koliko vam se dopao), filmu fali sve. Fali humora, fali više kontakta među likovima, fali razloga zašto ovi likovi dobijaju uopšte pravo da dobiju zaseban film, a ne da budu leva smetala nekim većim zvezdama.

Ipak, ističe se Florens Pju i njena ruska špijunka ubica, koja dokazuje da je dovoljno velika zvezda da ponese jednu ovako veliku produkciju, dok ostali likovi su tu da upotpune sentiment B zvezda koje “Thunderbolts” treba u suštini i da imaju prema Avengersima u tom svetu. Dejvid Harbor do kraja filma kao comic relief postane naporan, Hana Džon Kamen je neuverljiva, a kad vidite da se dva glavna glumca prezivaju Rasel i Pulman, vrlo brzo provalite čiji su sinovi, ali i glumci ne uspeju da svojim radom iskoče iz nepo-bebe fioke u koju ste ih automatski gurnuli.

Uz “Guardians of the Galaxy 3” (koji su svakako nedodirljivi i univerzum za sebe), “Thunderbolts*” je najbolji Marvelov film iz faze 5, mada i to ne govori mnogo jer smo u toj fazi imali i neke od najgorih naslova u istoriji celog njihovog univerzuma.

“Thunderbolts*” je u stvari uvod u ono što nas čeka u narednom periodu, a to su novi Avengers filmovi koji, iskreno, nikome ne trebaju, ali koje će nas svi ti posteri, trejleri i Happy Meal-ovi u Mekdonaldsu ubediti da treba da gledamo, jer smo dovoljno ispranih mozgova reklamama njihovih šarenih artikala, a neće biti ništa drugo u bioskopima tih letnjih nedelja.