Ivan Tokin: Manje pričajte, više plešite

Naš redovni kolumnista i sada već ostvareni pisac, Ivan Tokin, takođe je imao aktivnu godinu u kojoj je izdao svoj drugi po redu roman, Neli. Sa njim smo pričali o tome kako je najbolje postaviti perspektivu i da li se priča sama javlja piscu ili on odlučuje u kom će se obliku ona naći pred čitaocima.

1. Kakva je ova godina bila prema Vama?

Najbolja u životu. Nisam ni ja prema njoj bio loš.

Povezani članci

Preminuo Dejan Tiago Stanković, ovako je pričao za City Magazine

Sviftiji su među nama: vatreni fanovi Tejlor Svift imaju svoju žurku i morate da je posetite

2. Oprobali ste se u poeziji i prozi, kolumnama i romanima. Šta Vam najviše prija od svega toga i šta Vam dolazi najprirodnije?

Proza mi valjda prirodno dolazi. Mada mi dođe i stih, ili samo jedna reč, dolaze mi rečenice, nekad mi dođe nešto da nacrtam, i da glumim. Kratka forma je super, i ne mislim samo na klasične kratke priče za koje je potrebno pravo majstorstvo, mislim i na vinjetice, zapažanja, često bez kraja i početka, samo malo života, odlomak nečega. Ali najviše volim da pišem roman, mada se toga najviše i plašim. Poezija mi teško pada i sramota me je posle.

3. Da li je ličnije pripovedanje iz prvog ili trećeg lica, ili je najbitniji doživljaj čitaoca?

U istoj meri mi je lično i prvo i treće lice, posle ovog romana sam to shvatio. Isto je. Shvatio sam i da ne biram ja iz kog lica ću pričati priču, nego sama priča, ona ima svoje lice, a moje je da je proživim kroz to, njeno lice, i da to zapišem, ako umem. Kad završim pisanje, doživljaj čitaoca mi je najvažniji, a dok pišem, najvažniji sam sam sebi.

4. Ovu godinu obeležili ste svojim drugim po redu romanom Neli. Šta sledeće možemo da očekujemo od Vas, još neki roman, ili ponovo menjate perspektivu?

Opet roman. Nastavljam priču o psu, jedva čekam da doživim sve što će se dešavati s tim tipom, i njegovim bratom. I počeo sam da pišem bajke, videćemo šta će biti s tim. Ali još uvek sam u svetu koji se stvorio oko Neli, i to će trajati još malo, a onda ću je ostaviti na miru.

5. Koje su to preporuke za 2020. godinu koje nikako ne bismo smeli da propustimo?

Meni žena kaže da treba manje da pričamo a više da igramo, da plešemo. Eto, to vam preporučujem da ne propustite u 2020. godini, nemojte da propustite da malo pričate i mnogo plešete.

6. Čemu se lično najviše radujete u narednoj godini?

Selimo se u Skoplje na neko vreme. Radujem se novom gradu i novom životu.