Natalija Rajković Nataleé: Gitara mi je bila i ostala najbolji prijatelj koji čuva sve moje tajne

Umetnost je svuda oko nas i ona je mnogima pokretačka sila, večita inspiracija i način za pronalaženje sebe u modernom vrtlogu impulsa i izobilja informacija i osećanja.

Jedan od mladih, a već veoma iskusnih i upečatljivih glasova na domaćoj umetničkoj sceni je Natalija Rajković Nataleé, 25-godišnja kantautorka, gitaristkinja i frontmenka benda koji 15. juna ima prvi samostalni koncert u Domu omladine Beograda.

Nataleé je neko ko je vrlo rano sebe pronašao u muzici i ko svoja životna iskustva sublimira kroz tekstove i ritam pesama koje neodoljivo osvajaju slušaoce raznih generacija.

Njena muzika meša žanrove i uticaje, ona svoj pravac opisuje kao srpski soul, moderni sevdah, glas južnjačke tuge, a to je sve samo osnova za izražavanje mnoštva emocija i poruka koje će razumeti svako ko dobro posluša pesme.

Rano si krenula da se baviš muzikom, šta je bio prvi trenutak koji te je privukao tome?

Trenutak kada je gitara došla u moj život, sve je postalo lakše. Slika mene sa gitarom i bez su dve različite osobe. Taj instrument mi je dao samopouzdanje. Gitara mi je bila i ostala najbolji prijatelj koji čuva sve moje tajne.

Da li ikada pomisliš šta bi bilo da si krenula drugim putem?

Ukoliko bi postojala samo dva puta, oba bi podrazumevala da se bavim muzikom. Muzika je nešto sa čime se rodiš i ostaje do groba sa tobom.

Kakva je današnja muzička scena u Srbiji, da li je imalo nalik onome što si zamišljala kada si krenula da se baviš muzikom i da li bi drugima preporučila da uđu u taj „posao”?

Ne doživljavam muziku kao posao, ali nije ni hobi. Živim ili sam živela svoje pesme, one su stranice mog dnevnika. Dopuštam da ljudi zavire u moju intimu i osete emocije mog života. Obožavam da pevam za ljude, jer znam da nisam sama. Ako se svako iz publike saoseti makar sa jednom rečenicom – postigla sam svoj cilj.

Ukoliko neko oseća potrebu da ispolji svoja osećanja kroz javni muzički nastup, to je dovoljno dobar razlog da se bavi muzikom. Ali jedno je sigurno: muzika je večna ako je ljubav prisutna, a ako je u interesu nešto propadljivo – potrošiće se brzo.

U tvojim pesmama provlače se mnogi žanrovi i kombinacije zvukova. Da li ti prilikom pisanja pesme prvo dolaze reči za koje se kasnije osmišljava muzika ili je proces obrnut?

Kako kad. Ponekad sve počne od već postojeće melodije koja nas inspiriše, nekad se pesma rodi kao tekst, a onda taj tekst spontano proklizi na jam-u nakon probe. Zavisi kako se osećam, važno je zapisati ili se snimiti u pravom trenutku, dešavalo mi sa da mi dođu i tekst i harmonija u isto vreme! Srećom, od sedmoro parova ušiju ne može da promakne a da se ne zapamti, takve stvari ćete čuti na našem drugom, možda trećem albumu – nikad se ne zna!

Na samo jednom albumu spomenula si važne teme poput ljubavi, odnosa roditelja i dece, stanja društva… Kada će doći taj novi dan i kada ćemo se osvestiti?

Mislim da je taj dan već svanuo i nadam se da ćemo ga dobro iskoristiti do zalaska Sunca! Važno je da počnemo od nas samih, jer svaka veća promena dolazi nakon bezbroj malih pobeda. Svaki dan može biti osnova za nečije bolje sutra.

Da li postoji teret kada ti neko kaže da si mlada muzička nada ili to u nekom trenutku prestaje da bude važno?

Takva očekivanja mi nikada nisu bila važna, niti cilj sam po sebi, jer sam muzici pristupila iz ljubavi. Nije bilo druge opcije.

Sa kim bi volela da snimiš pesmu i da se nađeš na bini?

Manivi, Dina Jashari, Remi / Elemental… HER, Jorja Smith, Erykah Badu…