5 romana savremene američke književnosti koje morate pročitati

Da li ste nekad razmišljali o tome čiju književnost najviše volite? Kad smo bili mlađi, nama su kroz školsku lektiru usadili ljubav prema ruskim klasicima, a domaća i regionalna književnost nam mahom leži zbog mentaliteta jer tu nailazimo na međusobno razumevanje. Mi osećamo tu književnost, ona razume nas. Ali velika je šteta što se američka književnost nije toliko negovala kroz školsku lektiru, ako izuzmemo Hemingveja i Marka Tvena, pošto ona zaista poseduje neke osobine koje je izdvajaju i čine neprikosnovenom. Kao prvo, izbor tema.

Prva i osnovna tema karakteristična za američku književnost jeste američki san, floskula koju smo čuli toliko puta da je postala kliše. Ali nije. Ona je stvarna za ljude koji tamo žive i generacije vaspitavane na određeni način. Stoga, razumljivo je što njihova književnost teži da sruši tu ideju američkog sna ili da je makar na neki način objasni i dekonstruiše. Za razliku od evropske književnosti, naročito skandinavske i istočnoevropske, američka književnost vrlo retko govori o odnosu čoveka prema prirodi. Ovde je mnogo češće u pitanju odnos čoveka prema čoveku, politici, socio-ekonomskim prilikama, i ona vrlo često odražava verovanja koja su nastala sa samim početkom ove nacije. To su ideali samopouzdanja i nezavisnosti, kao i vrednosti i slobode pojedinca.

Kad čitamo knjige, mi se povezujemo sa radnjom i likovima, a američka književnost pomaže čitaocima da razumeju iskustvo bivanja Amerikancem, da razumeju kako su se Amerikanci menjali tokom istorije, ali i sve one načine na koje su ostali isti. Takođe, ono što je karakteristično za američku književnost jeste to da su oni neprikosnoveni majstori priče. Od američke kratke priče, pa sve do velikog američkog romana, oni prosto shvataju značaj dobrog storytelling-a i znaju kako da ga sprovedu.

A pored vrhunske priče, ovde vas uvek čeka i važna i velika ideja. Kako biste se upoznali sa savremenom američkom književnošću, mi smo vam spremili 5 preporuka knjiga posle kojih ćete sigurno poželeti da se još dublje i podrobnije upoznate s njom.

1. Raskršće, Džonatan Frenzen

Ako bismo morali da izdvojimo samo jednog velikog, najvećeg živog pisca kog morate čitati, vrlo verovatno da bi to bio Džonatan Frenzen. On je jedan od onih pisaca koji čitaoca od prve stranice usisavaju u priču koju kasnije razvijaju do neslućenih širina i dubina. Raskršće je prvi deo trilogije, a radnja je smeštena na američki Srednji zapad sedamdesetih godina i prati jednu prosečnu američku porodicu.

U pitanju je porodica Hildebrant, koja neodoljivo podseća na porodice kojima se Frenzen inače bavi, tako da ne možete da ne uočite određene sličnosti sa Lambertovima iz njegovog proslavljenog romana Korekcije. Otac porodice je sveštenik Ras Hildebrant, sredovečni muškarac, idealista, fan bluza i žrtva nekih posve neprijatnih poniženja koje je doživeo i do kojih je opet nekako sam sebe nesvesno doveo. Njegova supruga Marion je popadija koja u malom gradu u kom žive, Nju Prospektu, nema nijednog neprijatelja, ali ni prijatelja. Jedina prijateljica je ona koju plaća na sat – njena psihoterapeutkinja, koja joj pomaže da se reši trauma iz mladosti.

Pored njih dvoje, tu je njihovo četvoro dece, koji su opet priča za sebe i od kojih svako ima svoju dinamiku i probleme sa kojima se bori. Ono što njih sve povezuje, osim očigledne činjenice da su porodica, jesu dve stvari – duboka i preovlađujuća želja da se bude dobar, a ono što Frenzena izdvaja i postavlja na pijedestal najboljih pisaca-psihologa, prisutno je i ovde.

2. Molitva za Ovena Minija, Džon Irving

Postoje knjige koje vas podsete zašto volite književnost. Molitva za Ovena Minija američkog pisca Džona Irvinga je upravo takva knjiga. Ovo je pripovest o odrastanju i prijateljstvu dva dečaka – Džonija Vilrajta i Ovena Minija, nakon što Oven Mini u jednoj nesrećnoj bejzbol utakmici slučajno lopticom ubija Džonijevu majku. Način na koji Irving pripoveda je nešto što se zaista ne sreće često u književnosti. On je majstor storytelling-a i sama priča je veoma dinamična, ali je suštinski akcenat na likovima.

On je pisac koji ne stvara likove za potrebe knjige, već stvara knjigu za njih. I kao u svakom američkom romanu, i ovde se provlači kritika politike i društvenog poretka. Na kraju, ova knjiga zaista poljulja vašu veru u ljude i u ljudskost, na kraju je uspešno vraćajući na svoje mesto, dok se sama knjiga penje na sam vrh liste vaših omiljenih dela savremene književnosti.

3. Češljugar, Dona Tart

Češljugar je treća knjiga proslavljene američke spisateljice Done Tart, ona za koju je dobila Pulicerovu nagradu 2014. i bila nominovana za još nekoliko prestižnih nagrada poput Womens prize for fiction. Ovom delu prethodile su knjige Mali prijatelj i Tajna istorija, koje se tematski potpuno razlikuju od Češljugara, pa i jedna od druge, ali opet sadrže i ono nešto specifično za Donu Tart. To nešto je upravo neverovatna ljubav prema detaljima i građenje priče od njih.

Glavni junak Češljugara je Teo Deker, dečak koji gubi majku nakon velike eksplozije u muzeju. On iz muzeja izlazi istraumiran, povređen i potpuno izgubljen, a sa sobom nosi i jednu stvar koju je njegova majka mnogo volela – sliku holandskog slikara Karela Fabricijusa, na kojoj je naslikana ptičica češljugar. Dona Tart piše tako da vi prosto čujete likove kako pričaju i znate njihov dijalekat. Boris, Teov prijatelj Rus, jeste lik koji priča američki engleski sa ruskim akcentom i vi to doslovno čujete kad čitate knjigu.

Pored toga što je ovo roman o odrastanju, on pokriva motiv prijateljstva i one neke doživotne veze koja se stvori sa nekim ljudima, pokriva ljubav i to na zaista divan način. I pre svega pokreće vas da razmišljate o tome kako umetnost menja naš život i kako utiče na njega. Kako smo mi bića kojima je u genetskom kodu zapisana ta potreba za lepim, i kako je ona pored potrebe za bliskošću jedna nasušna potreba.

4. Američka pastorala, Filip Rot

Iako Filip Rot ima knjigu koja se zapravo zove Great american novel, mi smo izdvojili Američku pastoralu jer je jedna od najtragičnijih i najvećih knjiga XX veka. Likovi ovog remek-dela su neverovatno kompleksni, a priča prati odnos oca i ćerke, kroz koji zapravo vidimo sve pukotine savremenog društva i sve ono gde smo kao vrsta omanuli.

Američka pastorala je ozbiljna knjiga o toj konstrukciji zvanoj američki san, ali i o besmislu i licemerju iste. Glavni junak je Svid Levov, all-american hero, koji prosto živi taj američki san. A njegova ćerka Meri, zenica njegovog oka, biće osoba koja će ga srušiti. Nakon toga, Svid se emocionalno odvaja od svega. Njegova pastoralna ideja o američkom snu biće razvejana Merinim terorističkim činom, koji uključuje dizanje male komšijske prodavnice u vazduh.

Nakon toga sledi otkrivanje psihoze svakog od likova, dok vas pisac vodi kroz jednu epohu i uči vas o američkom iskustvu. Američka pastorala je zadivljujuća knjiga, ona za koju se zaista s pravom može reći da je remek-delo, te stoga ne čudi činjenica da je 1997. ovenčana Pulicerovom nagradom za književnost, kao i to da ne silazi sa liste najvećih američkih romana svih vremena.

5. Midlseks, Džefri Judžinidis

Za kraj smo ostavili još jedan roman epskih razmera koji je dobio Pulicerovu nagradu. Ovo remek-delo Džefrija Judžinidisa priča priču o hermafroditu Kaliopi, koja tek u pubertetu otkriva da je ipak više Kal, nego Kaliopa. Odgajana u porodici grčkih imigranata, Kaliopa je vaspitavana kao i svaka devojčica.

Ali suštinski, Midlseks je priča o tri generacije jedne grčke porodice i incestuoznoj genetskoj i društvenoj istoriji koja omogućava postojanje našeg naratora. Roman se proteže kroz skoro ceo jedan vek i prati porodicu Stefanidis od Grčke i Turske razorenih borbama 1020-ih, preko Atlantika, do Detroita. Obim je širok, ali je fokus uzak taman onoliko koliko treba.

Porodica Stefanidis učestvuje u svim društvenim, političkim i ekonomskim dešavanjima i kroz njih osećamo ne samo iskustvo male grčke enklave, već i rast jedne velike nacije u toku i nakon prohibicije, Drugog svetskog rata, idealizma 50-ih, revolucija 60-ih i 70-ih i još mnogo toga. Koliko god da je Midlseks priča o jednoj osobi i njenom iskustvu, isto tako je istorija jedne porodice koja pokušava da se suoči sa sopstvenim tajnama i prošlošću, ali i hronika rasta i razvoja jedne zemlje i društva.

Fotografije: Zorana Karapandžin