Ime Vinetu ponovo je aktuelno: Tviter negoduje zbog povlačenja novih knjiga o poznatom Indijancu
Nemački izdavač Ravensburger Verlag ime je koje se često pominje na Tviteru ovih dana, a sve zbog toga što je prvo najavio, a potom i povukao iz prodaje dve nove knjige o Vinetuu, poglavici Apača, zbog optužbi za rasizam i kulturnu aproprijaciju.
Ovaj izdavač poznat je po knjigama za decu i trebalo je da objavi dva nova izdanja kao omaž nekada popularnim pričama čiji je glavni akter Vinetu, a sve povodom izlaska filma The Young Chief Winnetou. Međutim, optuženi su da podstiču romantizovan i klišeiziran prikaz Indijanaca zbog čega su povukli knjige iz prodaje, a potom su naišli na još veće negativne reakcije.
Tada su krenule optužbe da je pitanju cenzura, „uništavanje lika koji je bio heroj mnogih detinjstava” i učestvovanje u takozvanoj woke kulturi. Izdavač je nakon povlačenja knjige izdao saopštenje: „Ni u jednom trenutku nismo imali nameru da povredimo nečija osećanja ovim izdanjima. Naši urednici su veoma svesni tema poput diverziteta i kulturne aproprijacije”.
Da podsetimo, Vinetu je lik iz dela nemačkog pisca Karla Maja i prvi put se pojavio 1875. godine, a kasnije su njegove avanture ispričane u mnogim novim romanima i adaptacijama. Priče govore o prijateljstvu Old Šeterhenda, nemačkog imigranta u Sjedinjenim Američkim Državama, i Vinetua, apačkog poglavice i njegovog pobratima.
Knjige su prodate u više od 200 miliona primeraka širom sveta, Vinetua je na velikom ekranu tumačilo više glumaca, među njima je i naš Gojko Mitić koji je u Nemačkoj stekao status legende. Ove knjige nalaze se u mnogim nemačkim domovima, ali i u srpskim, jer je ovaj lik bio popularan i na našim prostorima, delimično i zbog samog tumačenja Mitića.
Međutim, Karl Maj je svoj svet gradio malo drugačije od toga kakav je bio u stvarnosti i u njemu su ignorisane neke ne tako lepe činjenice, poput genocida nad Indijancima od strane belih doseljenika.
Te knjige jesu pisane za mlađu publiku i zato su likove donekle pojednostavljeni i romantizovani, ali iako ga neki danas optužuju za rasizam, tada je percepcija dešavanja „preko bare” bila drugačija, a i činjenica je da su mnogi zavoleli Indijance mnogo više zbog njegovih dela, naročito u Nemačkoj. Oni kod njega nisu divljaci, već heroji i mudre osobe, pa makar i bili deo eskapističkih fantazija.
Da li bi nove knjige promenile viđenje Indijanaca i da li je danas prosto nemoguće romantizovati bilo koji period istorije, bio on krvav ili ne, a da se niko ne naljuti, ostavljamo vama da procenite.
Izvor: DW
Naslovna fotografija: ULRICH PERREY / AFP / Profimedia
Ako neko želi da pogleda dobar fima na ovu temu, a i da bi imao sa čime da poredi, preporuka je Warrior iz 2011. sa Tomom Hardijem i Džoelom Edgertonom u glavnim ulogama.
A šta su to “šabanski klubovi”?
Al ga NAGRDI…čoče..
Pa ti sigurno imas: 3 Medjeda, par palmi i vise oskara… I nobelovu nagaradu za ‘kritiku’…
A da ti si zensko.. ( jesi li bila ikad Na box ,kik box, MMA?
Čisti zbog politicke korektnosti..
Akciono – šabanski srpski žanr! Svaka čast za klasifikaciju! Samo bih zamolila da uvek u tekstovima navedete da su ovi i ovakvi ‘filmovi’ podržani od strane Filmskog centra Srbije koji je glavni krivac za očajno stanje i još očajnije filmove u srpskoj kinematografiji. I tako decenijama unazad…
Nisam gledao film pa ne mogu da ga komentarisem, ali mogu da komentarišem članak iz kog se jasno vidi da imate jako loše mišljenje o porodici Balašević i ne trudite se da to sakrijete, naprotiv.
Film je odvratan….nula.nula..nula..mozda je zanimljiv za decu do petog razreda…
Realno dobar komentar sa obiljem opisanih nedostataka…ako je reditelj iz Bugarske, Maja Berpvic glumi Rumunku a Balasevicka muslimanku nije ni cudo sto film lici na Kazahtanski dugometrazni film sniman mobilnim telefonom.