Velikanima na bis hvala!

Zaista je teško ne pogubiti se u sve teskobnijem nepregledu od novih knjiških naslova kod nas; nekakav orijentir je naprosto neophodan – neka to u ovoj epizodi potrage za najboljim od najboljih noviteta u knjižarama bude fokus na sveža izdanja potvrđenih i nespornih velikana među perima naše i svetske književnosti. Ovde je izdvojeno osam zlatnih.

Laslo Krasnahorkai Ide svet

O čemu je: Ide svet je zbirka koja sadrži 21 priču. Priče sakupljene u ovoj knjizi odvijaju se na raznim stranama sveta, radnje su smeštene ili u sadašnjost ili u sasvim blisku prošlost. Glavni junaci su ljudi koji imaju velika očekivanja i želje, neprestano maštaju o odlasku, i napuštanju svoje svakodnevice, ali oni zapravo nemaju hrabrosti da bilo šta promene u svojim trivijalnim životima, i oni se u stvari ne mrdaju s mesta dok svet prolazi, kako i sam naslov implicitno sugeriše.

Zašto: Prvenstveno jer je Krasnahorkai osvedočeni maestro i genijalac umetničke proze, bio i ostao. Ide svet (s mađarskog preveo Marko Čudić, objavila kuća Rende), naravno, može da posluži i kao rečita potvrde te teze, ali, i mimo svih glasnih hvalospeva, ove priče (a ponajpre se to odnosi na priče Najkasnije u Torinu i Taj Gagarin) očaravaju i pronicljivošću i polemičkom zapitanošću kud idemo, zašto idemo i šta nam pri tom stalnom kretanju izmiče iz vidokruga, da pomenemo tek neka od intrigantnih pitanja koje Krasnahorkai ovde postavlja. I sebi i čitaocu.

Povezani članci

Ivana Vuleta otkrila razlog zbog kod nije bila na dočeku ispred Skupštine

Maleni uzorak: „Nije mrzeo kamenolom, ništa nije mrzeo. Nije imao nikakva očekivanja, nije čeznuo ni za čim i nije se nadao ničemu. Prihvatio je stvari, i prihvatio ih je onakvima kakve jesu… Rekao je jednom u sebi, baš pre nego što će utonuti u san, da je i svet upravo onakav kao i u kamenolomu: svet je samo utvara. Nikada nije sanjao.”

Džordž Sonders Linkoln u bardu

O čemu je: Delom istorijski roman, smešten u doba Građanskog rata, delom uzbudljiva fantazija, Linkoln u bardu sačinjen je od dugog niza monologa koje izgovaraju različiti glasovi, pretežno duhovi, a prošaran je izvodima iz istorijskih dokumenata, realnih i izmišljenih.

Zašto: Sonders je u Linkolnu u bardu (prevela Lucy Stevens, objavila Geopoetika) ostao veran svojoj reputaciji neposlušnog i nezaustavljivog akrobrate i prevratnika. U tom pogledu upućene možda neće iznenaditi činjenica da je ovde reč o vrhunskoj literarnoj i intelektualnoj igrariji, ali mogu, ma koliko verzirani i pripremljeni bili, biti zatečeni opsegom lucidne hrabrosti i prateće elegancije koju Sonders pokazuje (i) na stranicama ovog svog izvrsnog dela.

Maleni uzorak: „Možda je taj masovni suživot mnogo toga oslobodio u meni (uporni i mutni mentalni oblak detalja iz mog života sada je lebdeo nada mnom: imena, lica, misteriozni hodnici, mirisi starih obeda; šare na tepihu iz meni nepoznate kuće, prepoznatljiv escajg, igračka konja kojoj nedostaje uvo, podsetnik da se moja supruga zvala Emili) nije mi pružio suštinsku istinu koju sam tražio, a to je ono zbog čega sam proklet.”

Jelena J. Dimitrijević Novi svet ili U Americi godinu dana

O čemu je: Pre tačno jednog veka, u septembru 1919, Jelena Dimitrijević otisnula se na putovanje u Novi svet. Bilo je to vreme užurbane gradnje oblakodera, zabrane alkohola, rastućeg bogatstva, vreme kad su žene dobile pravo glasa, mada ne i dalju političku ravnopravnost, i vreme kad su imućne porodice poslugu zamenile prvim kućnim aparatima. Bilo je to vreme često isticanih društvenih sloboda ali i vreme velikih klasnih razlika i surove rasne diskriminacije.

Zašto: Kao i u s puno prava glasovitim Pismima iz Soluna, Jelena J. Dimitrijević je i u Novom svetu (objavila Laguna, u ediciji Savremenice), kako se navodi, prvom srpskom putopisu o Americi, neprikriveno zagledana u ljude, ljudske sudbine i nepravde s kojima oni manje srećni moraju da se iz dana u dan nose. Dakle, ovde je geografije tek onoliko koliko to nužno mora da bude, ali Novi svet to nadoknađuje izobiljem iskrene empatije i antropološko-humanističke zagledanosti u izvor nejednakosti i mogućnosti nekog boljeg sveta. Za sve.

Maleni uzorak: „Za asimilovanje žena je sposobnija i pogodnija od čoveka. Žena asimiluje, žena drži kuću i žena bi mogla da uredi opštinu. O, kad bi uzela u svoje ruke njurošku opštinsku upravu žena – kako bi se zatreptao od čistoće Njujork!”

Nagib Mahfuz Šapat zvezda

O čemu je: Pred čitaocima je „izgubljena” zbirka kratkih priča iz pera Nagiba Mahfuza pod nazivom Šapat zvezda. Priče su otkrivene nedavno, zahvaljujući Mahfuzovoj ćerki Um Kalsum, koja je kutiju s očevim rukopisima i beleškama dala na uvid književnom kritičaru Muhamedu Šairu, koji je među njima našao priče koje nikad nisu zajedno objavljene u jednoj knjizi. Zbirku čini 18 kratkih priča smeštenih u jedan kairski kvart u prošlom veku.

Zašto: Svaki susret s prevodima Mahfuzovih dela je zlata vredna prilika, njegova pripovedačka bravuroznost je očigledna i u slučaju ove zbirke „zaturenih” priča. Šapat zvezda (s arapskog preveo Miroslav B. Mitrović, objavio Samizdat B92) to jasno pokazuje – i na svesno omeđenom prostoru Mahfuz uspeva da postavi dramsku stuaciju, ali da čitaocima podari ono na šta ih je od prvih dela navikao – nenametljivu mudrost, iskreno čovekoljublje, finu setu i divnu toplinu.

Maleni uzorak: „Potragu je nastavio danima, ali uzalud. Ništa nije otkrio, osim ravnodušnost, zlu kob i pomanjkanje poverenja ljudi u vlasti i zakone. Pošto prisutni nisu bili u stanju da utole žeđ za istinom, sveti ljudi pokušaše da otkriju nepoznato. I tako je božji miljenik, šejh Ramadan rekao: Nemojte zaboraviti na staru tvrđavu.”

Lusija Berlin Priručnik za čistačice

O čemu je: U zbirci Priručnik za čistačice sabrana su najbolja ostvarenja legendarne američke književnice i pripovedača Lusije Berlin. Budući da je Priručnik za čistačice objavljen posthumno, zbirka zbog propozicija nije mogla da uđe u konkurenciju za većinu prestižnih nagrada, ali je ipak osvojila Nagradu Kalifornije za knjigu fikcije 2015. i bila te iste godine uvrštena u najuži izbor za nagradu Kirkus i među deset najboljih knjiga godine po izboru Njujork tajms buk rivjua.

Zašto: Okvirne stilske i formativne refrence u slučaju ovih priča Lusije Berlin mogli bi da budu Čehov, Vilijam Trevor, Čiver, uz nešto malo uticaja Fleneri O’Konor, na prvom mestu oličene u staloženom pripovedanju koje iznalazi svoj prirodan ritam upravo u unutrašnjim svetovima svojih junaka. Priručnik za čistačice (s engleskog prevela Milica Kesić Božić, objavila kuća IPC Media). Na stranicama ove knjige, pripovedačica, reklo bi se, u lepoti slobodnog pada, opaža svet oko sebe u svoj njegovoj začudnosti i varljivosti, a s opčinjavajućom jednostavnošću kao osnovnim stilskim ruhom.

Maleni uzorak: „Umorna i okupana, legla je okružena zamućenim bojama, kad je počela da pada kiša, a vetar da njiše krošnje. Kapi kiše što dobuju po limenom krovu. Tek što je zaspala, Dikson je došao i spustio se do nje. Tako je ležao sve dok se ona nije probudila, a onda su vodili ljubav. Bilo je upravo tako jednostavno.”

Isak Baševis Singer Crvena Kejla

O čemu je: Crvena Kejla je prostitutka, njen muž Jarmi je lopov, a Maks je osuđivani falsifikator i prevarant. Ova neobična trojka smišlja plan kako da se domogne velikog bogatstva, u čemu će veliku ulogu igrati Jarmijev i Maksov talenat za mahinacije, ali i Kejlina profesionalna veština. Radnja je smeštena u predratnu Varšavu, a živopisni likovi potiču iz jevrejskog podzemlja kojim vladaju kriminalci svih vrsta: podvodači, ubice, trgovci belim robljem, ucenjivači.

Zašto: Crvena Kejla je svojevremeno budila burne kontroverze, što bi mogao da joj bude jedan od efemernijih aduta pred današnjom čitalačkom publikom. Mimo toga, Crvena Kejla (preveo s engleskog Igor Cvijanović, objavila kuća Dereta) pleni starostavnom brigom za preglednu i dinamičnu naraciju, kao i odanošću veri u moć detalja i stvaranja galerije živopisnih i životnih junaka i antijunaka.

Maleni uzorak: „Darovit dečko, ali ipak samo dečak. On smatra da ljudi moraju da imaju sve što im srce ište. Ali cela civilizacija je zasnovana na premisi da ljudi moraju da obuzdavaju svoje želje, a ako to ne mogu, onda će to društvo učiniti za njih. Deset zapovesti su zasnovane na tom principu, kao i celokupan koncept ljudske pravde.”

Peter Handke Veliki pad

O čemu je: Veliki pad obuhvata jedan dan – od jutra do kasnih večernjih sati – u životu ostarelog glumca koji iz predgrađa metropole kreće u centar da mu predsednik države uruči prestižnu nagradu. Na tom putu sreće se s beskućnicima i imigrantima, potom dolazi do napuštene pruge, gde ga policajci nakratko zaustavljaju zbog sumnje da je terorista. Ništa nije bolje ni kad kroči u samo srce grada u kome su ljudi otuđeni i pod pogubnim uticajem savremene tehnologije.

Zašto: Naravno, ne samo i ne prevashodno stoga što je reč o skorijem delu najsvežijeg dobitnika Nobelove nagrade za književnost; Veliki pad (preveo Žarko Radaković, objavila Laguna) prava je gozba intelektualno poimane i usmerene književnosti. I u ovom svom delu Handke pokazuje kako nema zamene za zaumnost u vrhunskoj književnosti, kao i da zagledanost u sebe i svoj vizir ne mora nužno da vodi u egocentrizam, već, naprotiv, može da bude i siguran put ka pokušaju dubljeg razumevanja i ljudi i sveta kakvim ga oni tvore.

Maleni uzorak: „Radost, sada na dan Velikog pada, ostala je neometana nesrećom drugih. Ili, ne: nesreća je u njoj postala sveprisutna, ali se javila kao deo te radosti, i delovala je kroz nju, umesto da njome krstari. Bila je to radost prožeta bolom, u njoj se on hodočasnički kretao, i u njoj i kroz nju nije osećao nikakvu svest nepravednosti, niti grižu savesti…”

Sem Šepard Onaj iznutra

O čemu je: Pripovest Sema Šeparda visokog emotivnog naboja, prepuna uspomena, počinje prizorom čoveka koji se nalazi u svojoj kući, u zoru, okružen jasikama i kliktavim smehom kojota, dok u tišini savladava razdaljinu između sadašnjosti i prošlosti. Sve više obuzet uspomenama, vidi sebe u prikolici na filmskom setu gde ga iz ogledala uokvirenog sijalicama posmatra lice kakvo je imao u mladosti.

Zašto: Naprosto, na planu književnosti Amerikana savremenijeg kova ne biva bolja nego što je na stranicama Šepardove proze; Onaj iznutra (prevela Ivana Đurić Paunović, objavila Geopoetika) pred čitaoce iznosi složenu ali i pitku mešavinu ličnog i opšteg, autobiografskog i fiktivnog, s primetnim i skladnim dodatkom nužnog splina, kao i kontemplativne vere da se život (sa svim onim što ga čini i onim na šta nas navodi) dâ pojmiti kroz reči, odnosno lepu književnost. Naravno, u sadejstvu s muzikom čiji ritam pulsira stranicama ovog dela. A tu je i pogovor iz uma i pera velike Peti Smit.

Maleni uzorak: „Vodili smo ljubav kao par koji se duže nije video. Ne kao dvoje ljudi koji se opraštaju, možda i zauvek. Ne kao dvoje ljudi koji se ne slažu, pa su odlučili da se rastanu. Toliko je divljački vrištala da sam pomislio da će je momak za prtljag čuti na ulici i postati još sumnjičaviji kad se ponovo pojavimo kod auta.”