Četiri sjajna jesenja naslova iz Booke
Izdavačka kuća Booka kraj jeseni dočekuje bogatija za četiri izvanredna dela savremene književnosti.
U pitanju su knjige: Joga francuskog pisca Emanuela Karera, koji je samo u Francuskoj prodat u više od 200.000 primeraka, zatim roman Vraćena italijanske spisateljice Donatele di Pjetrantonio – priča o devojčici istrgnutoj iz života kakvog je poznavala, potom Zemljani, poslednji roman jedne od najcenjenijih japanskih autorki nove generacije Sajake Murate i Sjaj, debitantski roman američke spisateljice Rejven Lejlani, koji je postao književni hit, prvo u Americi, a potom i širom sveta.
1. Joga, Emanuel Karer
Povezani članci
Joga (2020) maestralno je autofikcijsko delo u kome Karer ogoljava vlastite slabosti, strahove i životne krize. „Imam jedno ubeđenje, samo jedno, kad je književnost u pitanju, to jest književnost kako se ja njome bavim: tu se ne laže“, kaže Karer.
Karer, rođen 1957. u Parizu, pored književnosti, bavio se novinarstvom, pisanjem scenarija i filmskom režijom. Probio se novelom Brkovi (1986), koju je Džon Apdajk u recenziji za časopis Njujorker (The New Yorker) nazvao „zapanjujućom“.
Prvobitna Karerova ideja je bila da napiše malu, veselu knjigu o jogi, ali nakon napada na Šarli ebdo (Charlie Hebdo), okončanja njegovog braka, kao i veze s ljubavnicom, dijagnostikovan mu je bipolarni poremećaj i Karer je hospitalizovan. U Jogi pisac govori o svom silasku u pakao depresije, lečenju elektrošokovima, terorizmu, migrantskoj krizi, književnosti, muzici, prijateljstvu i emotivnim vezama, kao i o jogi, kojom se bavi trideset godina.
Karer je za književno stvaralaštvo dobio više priznanja: nagradu „Femina“ za roman Razred na snegu (1995), Anri-Gal Francuske akademije nauka za celokupno stvaralaštvo, „Renodo“ za knjigu Limonov (2011), priznanje lista Mond (Le Monde) za roman Carstvo (2014), kao i mnoge druge.
Posle romana Protivnik (2000), koji se bavi slučajem francuskog ubice Žan-Kloda Romana, Karer piše u autofikcijskom stilu, koristeći likove i događaje iz svog života. U delima se često bavi samoanalizom, kao i istraživanjem identiteta i granica stvarnosti.
Nekoliko njegovih knjiga adaptirano je za film, a sam Karer režirao je filmsku adaptaciju svoje novele Brkovi.
Britanski Gardijan (The Guardian) Karera naziva „najvažnijim francuskim piscem za koga niste čuli“, dok prema Paris rivjuu (The Paris Review) „u Francuskoj danas postoji nekoliko dobrih pisaca, Emanuel Karer je jedan od njih“.
2. Vraćena, Donatela di Pjetrantonio
Vraćena je moćan i težak roman o napuštanju i ljubavi, o emotivnom previranju i sazrevanju, kao i o klasnoj nejednakosti.
Di Pjetrantonio je na književnu scenu stupila sa 38 godina i svojim prvim romanom privukla pažnju publike, a njen treći roman Vraćena doneo joj je brojne obožavatelje i prestižnu nagradu „Kampijelo“. Samo u Italiji je prodat u više od 200.000 primeraka, a preveden je na više od 25 jezika.
Glavnu junakinju romana, neimenovanu trinaestogodišnjakinju, žena za koju je verovala da joj je majka, bez ikakvog objašnjenja, vraća biološkoj porodici. Istrgnuta iz udobnosti i blagodeti života dobrostojeće porodice, suočena je sa siromaštvom i odbacivanjem i nepripadanjem. Snagu da se prilagodi i izgradi nov i postojan osećaj vlastite vrednosti nalazi u odnosu sa sestrom za koju donedavno nije ni znala.
World Literature Today piše da je proza Di Pjetrantonio „istančana a snažna“, dok The Star Tribune za Vraćenu navodi da je „bolno lepa i razorno snažna knjiga“.
„U ovom lucidnom proučavanju identiteta i pripadnosti, Donatela di Pjetrantonio je učinila da gubitak njene junakinje bude čist dobitak za čitaoce“, piše The Economist.
Di Pjetrantonio rođena je 1963. Živi u gradu Pene, u Abrucu, gde više od 30 godina radi kao dečja stomatološkinja.
Za prvi roman Mia madre e un fiume (2011) dobila je Nagradu Tropea. Njen drugi roman, Bella mia (2013), ušao je u izbor za nagradu „Strega“ 2014, a osvojio je i priznanja „Brankati“ i „Vitorijano Esposito“ iz Čelana.
Roman Vraćena (L’Arminuta, 2017) ovenčan je jednom od najprestižnijih italijanskih književnih nagrada 2017, „Kampijelo“. Nastavak Vraćene, roman Borgo Sud (2020), donosi priču o životu i povezanosti dve sestre.
3. Zemljani, Sajaka Murata
Zemljani počinju kao priča o devojčici Nacuki čije detinjstvo je obeleženo traumama od kojih beži u izmaštan svet u kome su ona i njen rođak vanzemaljci. Kao odrasla se udaje za muškarca koji, poput nje, ulazi u brak da bi zadovoljio porodicu, bez interesovanja za seks ili romantiku. Zajedno postaju ubeđeni da su vanzemaljci, a društvo vide kao fabriku za proizvodnju beba. Međutim, njihov pokušaj stvaranja sopstvenog društva brzo postaje vrlo čudan.
Murata je svetsku slavu stekla brilijantnim romanom Prodavačica o neuklopljenosti i nerazumevanju, dok se svojim novim romanom Zemljani potvrdila kao hroničarka intenzivne nelagode koju neprilagođeni osećaju kada pokušaju da se uklope.
U ovom uznemirujućem i šokantnom romanu s nepredvidivim raspletom, Murata jednostavno i gotovo hladno preispituje najukorenjenije društvene norme i mogućnost slobode i sreće u rigidnom svetu.
Zemljani su, kako navodi Fajnenšl tajms (The Financial Times), „nezaboravan hibrid apsurdne fantastike i oštrog realizma“, dok ga Gardijan (The Guardian) smatra „često uznemirujućim ali uzbudljivim štivom, s bizarnim humorom“.
Murata (1979) je napisala 11 romana i za svoje knjige u Japanu je dobila sve najznačajnije nagrade. U svojim delima istražuje različite posledice društvene neuklopljenosti muškaraca i žena, posebno u pogledu rodnih uloga, roditeljstva i seksualnosti.
Dok nije postigla uspeh kao književnica, radila je u mini-marketu, što ju je inspirisalo da napiše Prodavačicu (2016), roman preveden na više od 30 jezika koji joj je doneo svetsku slavu. Svojim narednim romanom Zemljani (2018) Murata se ustoličila kao snažan i upečatljiv glas neprilagođenih.
4. Sjaj, Rejven Lejlani
Sjaj prati Idi, mladu Afroamerikanku koja radi slabo plaćen posao u izdavaštvu, a čezne da se bavi slikarstvom, izgubljenu u odnosima sa muškarcima, nesigurnu šta želi u životu. Ona započinje vezu sa oženjenim belcem, čija žena ne samo da zna za aferu već je i njen deo.
Sjaj je pobrao hvalospeve kritičara i dobitnik je brojnih nagrada, između ostalih i nagrade Nacionalne književne kritike za debitantski roman, nagrade Dilan Tomas i Kirkus nagrade. Pored toga, izabran je za knjigu godine u prestižnim listovima i časopisima poput Njujork tajmsa (The New York Times), Gardijana (The Guardian) i Njujorkera (The New Yorker). Bivši američki predsednik Barak Obama ovaj roman je uvrstio među svoje omiljene knjige.
Lejlani u Sjaju opisuje svakodnevicu mladih žena, pre svega Afroamerikanki, koju definišu rasističke politike, usamljenost, ispitivanje seksualnosti i neprivilegovanost.
Njujork tajms navodi da „ne postoji ništa nalik Sjaju, priči o crnkinji koja nije ni herojska ni preterano tragična“, a koja opisuje „seks, neuspeh i rastrzanost jedne Afroamerikanke između posla i života“, dok Gardijan protagonistkinju naziva „fascinantno kompleksnom“. Žiri Nacionalne književne kritike za debitantski roman je ocenio da je prvenac Lejlani „ogromno dostignuće“, čija „nežna i oštra proza odražava naratorkino nežno a oštro ja“.
Rejven Lejlani rođena je 1990. Diplomirala je na umetničkoj katedri Univerziteta u Njujorku i bila pisac-rezident Fondacije „Aksin“. Radove je objavljivala u časopisima Granta, Jejl rivju (The Yale Review) i Kat (The Cut), između ostalih. Na njeno pisanje umnogome se odražava ljubav prema umetnosti, poeziji, stripovima i muzici.
Povezani članci
