Da li je ovo najopasniji bend na svetu trenutno: Njihov jedini “greh” je što su glasni i što govore istinu

Kneecap je bend iz Severne Irske koji je svojom verzijom hip hopa napravio potpunu eksploziju na svetskoj sceni, kako muzikom, tako i političkim stavovima.

Momci su prvo bili underground fenomen jer su repovali i pevali kako na engleskom, tako i na severnoirskom jeziku (galski) koji nije bio dovoljno rasprostranjen među tamošnjim svetom, a to je upravo jezik kojim se njihov narod služio u vekovnoj borbi sa Englezima.

Momci, iako su se u tekstovima više oslanjali na teme zabave, droge, ali i drugih nelegalnih radnji, samim tim što su repovali na svom jeziku, uspeli su da dobiju pohvale jer održavaju kulturu naroda koja je u zapećku, i mnogi mladi su se preko njih upravo zainteresovali za ovaj jezik. Zvuči malo smešno i neverovatno, ali tako je.

Sama priča o tome kako su se momci okupili ovekovečena je u sjajnom filmu iz 2024, koji se zove isto kao i bend “Kneecap”. Posvetili su priču onome što smo već istakli, ali i ulicama Belfasta, kao i konstantnoj borbi protiv policije i britanskog uticaja na njihove živote.

Kako je već pisao za portal Oblakoder, žurka i bunt su u njihovom slučaju postali borba za kulturni identitet. Dok gledamo njihov rast od demo scene do momenata kada pune hale, na jedan pitak i zabavan način dobijamo uvid u stanje severnoirske nacije i raspoloženje njihove omladine koja po prvi put želi da zna malo više o svojoj prošlosti i kulturi. Ako bih film nazvao severnoirskom verzijom „Munja“, sa nešto malo više politike, ne bih mnogo pogrešio. Jer, kao i u slučaju Andrićevog filma, reditelj filma Rič Pipet je laganom i zabavnom pričom obuhvatio mnoge teme koje ga tište, ali tako da mogu da uživaju u filmu čak i oni koji o Severnoj Irskoj znaju samo da je pokažu na mapi.

Svoj uticaj su produbili na hit albumu “Fine Art”, o kome smo na Danasu već pisali. Na albumu, momci zvuče zrelo, odmaknuto od svojih demo dana. Produkcija je nabudžena (Todla T), a pesme plivaju u moru žanrova koje su momci rešili da ponude. Od klasičnog hip hopa, ovog modernijeg, preko EDM-a i klupskog zvuka poput 2-stepa i garaž hausa, pa sve do pank energije koja tera na šutke u publici.

A što se tiče poruke i imena albuma, kao što reče outro jedne pesme u formi radijskih vesti, kada je britanska javnost napala bend jer je vizual koji prati reklamu njihove turneje bio zapaljeni policijski kombi, momci su odgovorili da je to samo fina umetnost, iliti fine art.

U tim svojim porukama, bend se ne libi da bude direktan i da kaže sve što im je na umu, nemajući respekta prema onima protiv kojih govore. Tako su se našli u centru kontroverze nakon nastupa na festivalu “Coachella 2025”. Tokom svog seta, bend je prikazao poruke poput “Israel is committing genocide against the Palestinian people” i “Fuck Israel / Free Palestine”, što je izazvalo burne reakcije javnosti i medija.

Kneecap, severnoirski bend na meti kritike poznatih rokenrol ličnsoti:

Dok su ih istomišljenici hvalili zbog hrabrosti, organizatori festivala su se branili rečima da su ostali iznenađeni jer nisu znali da je ovaj natpis planiran. Iako bend stav o genocidu u Palestini izgovara stalno na svim koncertima širom sveta.

Najbizarnije je što su mnoge kritike na njihov nastup na festivalu došle iz rock and roll sveta — kako od poznatih pevača, tako i od njihovih porodica. Tako je nakon nastupa, Šaron Ozborn, supruga Ozija Ozborna, javno osudila bend, nazvavši njihove izjave “govorom mržnje” i pozvala na ukidanje njihovih američkih radnih viza.

Slične kritike uputio je i Džon Lajdon, bivši frontmen Sex Pistolsa, koji je izjavio da bend “zaslužuje pravo klečanje”, aludirajući na njihovo ime.

Kneecap je odgovorio na optužbe, navodeći da su njihove izjave izvučene iz konteksta i da ne podržavaju nasilje niti terorističke organizacije. Takođe su istakli da su njihovi nastupi oduvek bili politički angažovani i da su koristili svoju platformu za izražavanje solidarnosti sa potlačenima.

Gospođi Ozborn su još na sve to dodali da posluša pesmu War Pigs, benda njenog supruga Black Sabbath.

Kontroverza je dovela do otkazivanja više njihovih koncerata u Nemačkoj, uključujući nastupe na festivalima Hurricane i Southside. Ipak, bend je dobio podršku od drugih umetnika, uključujući Massive Attack, koji su pohvalili njihovu hrabrost u izražavanju političkih stavova. Izjavili su: “Kneecap nisu priča, Gaza je priča”.

Ova situacija pokrenula je širu debatu o granicama umetničke slobode i političkog izražavanja, posebno u kontekstu izražavanja solidarnosti sa Palestinom. Dok neki smatraju da su Kneecap prešli granicu, drugi ih vide kao glasnogovornike potlačenih koji koriste umetnost kao sredstvo protesta.

Sa druge strane, bend je stekao popularnost veću nego što je ikada zamišljao da može da dobije — sastavljen od dve gradske protuve i profesora muzičkog u krizi srednjih godina, koji su želeli da budu originalni i probaju nešto novo na starom jeziku.

Ono što se ipak ističe je iskrenost u toj njihovoj eksplozivnosti. Nikakvi proračuni, nikakva nameštanja za medije i lažna pobuna. Bend Kneecap je krenuo svojim izjavama očigledno na većeg protivnika od sebe, otud je njihov stav (koji ih svakako stavlja u centar medija) još za veću pohvalu i vredan pažnje.