DA SE P(L)OČASTIMO: Viagra boys dižu lestvicu u rokenrol igri najšarenijim albumom do sad

Zvuči kao greška kucanju, ali novi album benda Viagra Boys se zove Viagr Aboys i odličan je.

Viagra Boys – Viagr Aboys

Tupavih imena bendova, koji pokušavaju da ponetiraju u vidu bezobraznih šala, šega i pošalica, koji mahom dokazuju da se iza njih nalaze polugoli primati koji u bezglavom ritmu viču i urliču, ima oduvek. Ne bih sad pominjao primere, jer pitanje je i koliko su pristojni i koliko mogu da se u današnje politički korektno vreme i izreknu. Međutim, šta se desi kad jedan takav bend, jednim od najjačih oružja 21. veka, a to je ironija, okrene ceo krug pa tako od malopre pomenutog izgleda primata postanu ništa više do kritika istih — i to vrlo često jako duhovita. Ali pre svega jako, krajnje i uvek tako rokenrol. E to je upravo bend Viagra Boys.

Bend koji je, uz nekolicinu sličnih — besnih, bučnih, melodičnih, ali pre svega sa stavom — drži glavno slovo kad se priča danas o prvoj ligi onog rokenrola koji se okreće ka panku (a pomenućemo svakako tu i Idles, Fountains D.C., Amyl and the Sniffers). Na svom novom albumu, koji se piše kao da ste u brzini kucanja napravili typo — Viagr Aboys — bend nastavlja sa ispitivanjem granica svog zvuka, dajući sebi šansu da budu i drugačiji, ali i isti. Kad su brzi i tvrdi, i dalje zvuče kao lokomotiva brzog voza koja prolazi preko šina koje nisu predviđene za to, pa se uvek pitamo da li će stići do cilja ili se raspasti sa katastrofalnim posledicama. Uvek stignu do cilja.

Ovog puta, na nekim pesmama trude se čak i da spuste loptu i zasviraju nešto melodičnije i orkestarski, nešto što deluje kao da je pobeglo sa nekog novog albuma Arcade Fire-a, a pevač Sebastijan Marfi zvuči, začudo, pitko i nežno. Međutim, to su samo neki sitni, pojedini momenti ove ploče. Uglavnom imamo buku, haos i cinizam.

Sebastijan kao i uvek krije svoj intelekt iza pivskog stomaka, tetovaža i vajfbiterke, uz povremeni podrig koji će svakako zapanjiti ili odbiti gadljive. Mada sumnjam da su oni u startu i pustili nešto što se zove Viagra Boys. Pesma koja je taj hit u glavu i reprezent onog mesta u kom se bend nalazi je Man Made of Meat, gde se iz prvog lica, u stvari, i obračunavaju sa likovima iz svojih pesama, ali i „posh“ ljubiteljima zvuka koji u bendu vide kakvu konceptualnu umetnost. Na kraju krajeva, tekst pesme je nešto najduhovitije otpevano u 2025. godini.

Ono sa čim možda može da se takmiči po humoru jeste upravo neka druga pesma sa albuma Viagr Aboys. Poput one o veterinaru Bogdanu iz Hrvatske u pesmi UNO II.

Pre neku godinu bend je gostovao na Exitu, a imao sam priliku da popričam par minuta preko Zooma sa Sebastijanom. U jednom od onih klasičnih pitanja — šta očekuju od nastupa u Srbiji i Srbiji in general — rekao mi je kako su jednom slučajno proveli popodne u Beogradu dok su čekali let za neku drugu destinaciju, ali i kako im je tour menadžer momak sa ovih prostora. A onda, da bi se dokazao i pokazao preda mnom da ne laže, tako me sočno opsovao, jednom od onih naših najsočnijih, ali bez akcenta, sa jako lepim i mekim slovom „š“ — čisto da pokaže da je baš u materiji.

U pesmi UNO II ne psuje, ali priča o tome kako su ljudi u Hrvatskoj svašta preživeli i kako ga je pomalo sramota kad se žali na Švedsku (iz koje je bend), ali i ne zna zbog čega jer realno i ne sluša puno šta mu drugi pričaju. U toj rečenici se krije i dublji smisao odnosa Zapada prema Istoku i toga kako su svi kao papagaji naučeni da su neke priče i sudbine teške i velike, ali ne i koje i kakve, jer nikog zaista nije briga i niko nije obraćao pažnju na času.

U tom kontrastu pliva i bend Viagra Boys. U tom kontrastu pliva i album Viagr Aboys — intelekta i najveće gluposti, emocija i grubosti, šale i mrtve zbilje. Polugoli tip koji izgleda kao desničar zadojen paranojom iz podkasta koje sluša i toksičnim maskulinitetom je sve suprotno od toga, kao i na prethodnim albumima Street Worms i Welfare Jazz. Ovog puta manje besan, ali zato više grlat, i dalje bezobrazan, sa ciljem da ga čuje više ljudi i konačno shvati priču i poruku.

I znate šta? Čini mi se da je u tome uspeo. Ovim albumom će konačno da prevede u svoj tabor i one ostale koji nisu želeli da u svoj život prime bend jako tupavog imena.