Viagra Boys za City: Doživotno smo osuđeni na rokenrol

Nekoliko gitarskih bendova poput mlaznog aviona tutnji i prži muzičkom scenom poslednjih godina. Kad bi više muzičkih kritičara pokušavalo da ih prebroji sve, kao srednja vrednost svih tih skupina, pojavilo bi se uvek jedno ime – Viagra Boys.

Kad bi želeli da klasifikujemo ove Šveđane u jedan žanr, pogrešili bismo. Da, jeste to u osnovi post pank, ali svakim novim albumom, oni se ponovo rađaju i nadograđuju. Prošlogodišnje izdanje, „Cave World“ je dokaz za to. Upravo na talasu turneje ovog albuma, ovog leta će prašiti na glavnoj bini Exit festivala.

Ako uđete u razgovor sa frontmenom ovog benda, Sebastijanom Marfijem, ono što prvo primetite je sa kolikom ležernosti ume da skrene pažnju na sebe. Videlo se da praznici i zima u Stokholmu utiču na njega. Kako nam je rekao, baš je depresivno vreme i može da oseti zimu, tako da smo se manuli teških tema i prvo krenuli da se sećamo „best of“ momenata 2022.

„Prošla godina je bila sjajna. Svirali smo neke velike nastupe, u nekim zemljama za koje nikad nismo sanjali da ćemo svirati. Poput Meksika.“ rekao nam je Marfi, ali je i primetio da se svet i nije puno promenio posle korone, i da je i dalje usran kao pre.

Bend postoji već osam godina, ali od 2018. pratimo njihov vrtoglavi rast, sa izdanjem „Street worms“. Tri godine kasnije se pojavio „Welfare jazz“, a prošle nas je dočekao sjajni „Cave World“, koji u naslovu referiše na Platona, dok u temama se oslanja na vreme provedeno u kući za vreme korone.

Ovaj virus je isterao i razne bizarnosti napolje, poput teoretičara zavere koji su ih isto inspirisali. Sebastijan kaže da mu je omiljena teorija ona u kojoj je DŽFK Junior još uvek živ i kako će se postati novi predsednik, ali i ostale iz Quanon arsenala gluposti.

Što se tiče muzike, bend se popeo stepenik više.

„Uvek pričamo kako želimo da radimo nove stvari, ali uvek se vratimo na staro. Uvek me ponovo navuče rokenrol, bluz i pank. Ali i to je ok, ne želim da se vidim u budućnosti kako pravim „new age pop“. Mada nikad se ne zna (smeh).“

Bitna mu je ekstremnost. Ona može biti u zvuku, kako je pesma producirana ili odsvirana. Iako ne deluje tako, smatra da mu je lakše što grade globalnu karijeru iz Švedske, jer ih ceo svet po tome pamti.

Nije mu se svideo moj stav da su možda sami sebi vezali ruke imenom. Iza ove srednjoškolske fore se krije ustvari vrlo ozbiljna priča i stav, o ulozi muškarca u modernom društvu, koju nisu ispunili. Možda to „Viagra“ može nekim čistuncima da zasmeta, ali se treba uhvatiti za reč „boys“, jer oni žele da pričaju o toj ulozi.

„Uloga se menja iz dana u dan. Muškarci uče. Moja generacija i generacija pre je imala očeve koji nisu govorili da moramo poštovati žene. Imali smo i filmove koji to nisu govorili. Novi klinci će biti mnogo svesniji ovih problema, i poštovanja prema drugima, a mi imamo tu odgovornost da prenesmo te poruke. Da naučimo sinove da je ne – ne, i kako da slušaju žene.“

A ako i pored ovog objašnjenje imate problem sa imenom, Sebastijan može da vam ponudi samo srednji prst.

Jedan od najvećih hitova, po kom smo ih zavoleli je „Sports“, pesma u kojoj nabrajaju omiljene sportove, koja prerasta u apsolutni muzički i tekstualni haos. Pitali smo ga, kad bi pravio „Sports 2“, šta bi sve iskorisio u tekstu.

„Kako se beše zove ono sa malim teniskim reketom… Paddle ball, da. Mada, mogao bih nešto još besmislenije, tipa trke traktora.“

Pretpostavlja da imaju najviše fanova u Engleskoj, ali se uvek iznenadi kad vidi da se slušaju u drugim gradovima. Očekuje da će se super provesti na Exitu jer znaju da ljudi ovde nisu dosadni.

„Imamo prijatelje Srbe. Bili smo slučajno „zarobljeni“ na jedan dan u Beogradu, na putu za festival na kom smo zakasnili na let. Proveli smo ceo dan pored reke, i bilo je lepo.“

Ponestalo nam je vremena, iako deluje da smo se tek zagrejali i da smo se dotakli bitnih tema, poput provoda i dobrog zezanja. Za kraj nas je pozdravio sve u Srbiji, rekao da jedva čeka da nas vidi, a onda, tako masno opsovao, ali ne zbog toga što nam to želi, već samo da dokaže koliko dobro barata srpskim i koliko se zna sa ljudima odavde. Ali i da dokaže koliko očekuje da se provede ovde. Tako da ne smemo da se izblamiramo, moramo da dočekamo ove ljude u julu kako dolikuje!