“Drug, ovo ti je jug” – Coby je na novom albumu napravio mapu putovanja kroz južnjački dert, i evo šta smo na tom putu pronašli

Dar i kletva je album koji je Coby, čini nam se, najavio u prošlom veku (preterujem), ali evo konačno, taj album je tu.

Kad sam bio klinac, bila je ona nalepnica na omotima albuma “Parental Advisory”, koja je bila obaveštenje roditeljima da sadržaj koji se nalazi na disku nije predviđen za maloletna lica, a u stvari je bilo obaveštenje za sve nas da se tu krije pravo blago psovanja, glupavog humora i drugih raznih agresija. Ne znam da li takva stvar i dalje postoji, verovatno ne, jer diskova gotovo da nema, nalepnice na Spotifyju nemaju mnogo smisla, a i čini mi se da roditelje baš zabole šta im deca slušaju (ili rade).

Na novom albumu Dar i kletva, svima omiljenog repera i producenta Cobija, možda bi moglo da stoji “Parental Advisory”, jer ovo vrlo lako može biti prvi susret mladih sa hardkor južnjačkim dertom, a pitanje je da li mlade i nezaštićene osobe smeju da budu pod ovakvim napadom emocija i patosa kako nam je Slobodan Veljković pripremio na svom toliko dugo očekivanom albumu.

Negde sam naslućivao, jer sve je ka tome išlo, da će Coby jednog dana — a taj dan je očigledno svanuo — napraviti svoj full i pravi narodnjački album. I to se sa Dar i kletvom upravo desilo. S tim što reći da je napravljen ovde samo narodnjački album je prevelika simplifikacija svega onoga što je Coby zamislio i u šta je utkao u Dar i kletvu, a to je 100 procenata sebe. Jer ovaj album, od njegovog prvog do poslednjeg tona, deluje kao potpuni i jedinstveni passion projekat čoveka koji stavlja celu svoju dosadašnju osvojenu sumu na ruletu na jedno polje. Pa šta bude.

Paradoks nastaje kad shvatimo da ovaj album gotovo da nije nimalo komercijalan na način na koji su to bili prethodni Cobijevi radovi, iako je rešio da udari na maksimum sa trubačima, zurlama, gočom (i Milicom Pavlović). Stvarima koje bi trebale da ga uvedu kako na trending, tako i na plejliste svadba (i sahrana).

Već neko vreme goč je ono što udara omiljeni ritam u Cobijevim pesmama. Što bi rekao onaj matori iz onog kultnog YouTube klipa koji objašnjava južnjački ritam — pručka utepuje. Sa druge strane, ni trube nisu po prvi put tu. Jedna od njegovih poslednjih velikih hitova Zlatno dete je pesma koja vrlo lako može da uđe u trubačke standarde u kafanama. Otud sve ono što nas na Daru i kletvi čeka ne bi trebalo da bude iznenađenje. A opet jeste.

Neko lenj i prepun osuda neće se obazirati na muzičko putovanje na koje nas Coby vodi, nudeći razne varijante i slojeve ovakvog brass zvuka, koji se proteže na jugu i jugoistoku države. Sa zahvatanjem i ostale balkanske bratije. Pa tako Merak i Pod od stakla su predstavnici romske šatre, i turbo muzike koja se sluša kako ovde tako i po raznim romskim veseljima širom Evrope. Otud i sample u pesmi braće koji troše samo na bakšiš hiljade evra — normal.

Sranje od života je čoček koji oslikava i celu filozofiju albuma. Iako se pesma zove kako se zove, Coby nas podseća da ipak jako voli to svoje sranje od života. Ti kontrasti neba i blata, i siromaštva i zlata, kao i samo ime albuma koje naslućuje da je talenat samog pevača i veliki dar i velika kletva. Sve ono što je utkano u DNK južnjaka, koji kao na traci smenjuju suze i smeh. Ili ih ne smenjuju, već sve ide zajedno. Od Bore Stankovića pa do Cobija, sentiment je ostao isti.

U daljini se i dalje bavi tuđinom i životom preko, sa trubačkim orkestrom koji zaista zvuči kao da prati na počinjak glavnog junaka ili samo u još jedan put ka kafani. Ili jednostavno, u pesmi se samo kaže: “Drug, ovako zvuči jug” — i tu se sva objašnjavanja završavaju.

Stara igra i saradnja sa koleginicom južnjakinjom Milicom Pavlović je brzalica kao proizašla iz nekog Kusturičinog filma, makar će na to podsetiti, i taman kad pomislimo da put ovog albuma kreće ka estradnim vodama, dešava se prelom i odlazimo u mračnije i zamišljenije vode.

Nirvana je recitacija pesme Radeta Drainca, iz čega kreće Neznanka, koja zvuči kao nešto što bi Staniša Stočić snimio 70-ih, ali danas, uz moderniji, rasparni ritam na koji Coby počinje svoj, rep. Naravno, uz sjajan muško-ženski hor. Odatle odlazimo korak dalje uz minijaturu Život moj koja se nastavlja na Jeste, biće, pesmu koja najviše liči na sve one crossovere koje nam je Coby do sad servirao. Pun gas, bes, ritam, zurle — sve ono zbog čega je došao do ovde. Uz savršen spot koji je spoj koliko Game of thronesa, tolko i Kosovskog Boja, sa tvistom na kraju koji će podsetiti na lokalizovnu varijantu Planete majmuna, ova pesma će biti taj hit “u glabu” čak i za one kojima neće prijati ostatak albuma.

Album zatvara putovanje a ženskim glasovima i ritmovima koji će podsetiti na zvuk sa Kosova kao i nezaobilazne zurle, iznad čega se pojavljuje Senidah u pesmi Siroče koja će provereno biti ona stvar zbog koje svi zaneme, dok ritam pesme maše klasiku – Lipe cvatu.

Na kraju, tu je pesma koja je sve najavila još pre par meseci i zbog koje se sve zove tako kako se i zove. Dar i kletva je već veliki banger, a Coby je i dalje, kako bi mu majka rekla, ista baraba koja nas je navukla da mu posvetimo pažnju. S pravom, naravno.

Ovo nije album, ovo je, što bi kafanskim rečnikom se reklo, duša na dlanu. Coby se u svojim ispovestima o onome kakav jeste, kakav se plaši da će biti i kakav bi voleo da ne bude, zaigrao i istraživao. Nudi slojeve i slojeve zvuka koje će neko ko se ne razume nazvati jednim te istim terminom— trubači. Al nakon zvuka trube krećeš da otkrivaš ostatak sveta i da vidiš šta tu sve ima.

Ovo nije ploča čoveka koji će sedeti u belom odelu ispred orkestra i vikati “ajde” “za mnom”, „sviraj“, juriš”, već čoveka koji je sa svim tim trubačima, bubnjarima, klarinetistima propatio, popričao i popio, znao i za muku i za njihovu radost.

Tu sad postoji dva problema. Ko i kako će slušati ovu muziku ja ne znam. Meni se sviđa, ali sam uzeo 40. pre koji mesec. Šesnaestogodišnji klinac i klinka koji su ovde jer im je neka ranija Cobijeva pesma top, ne znam šta će i da li će naći ovde nešto za sebe.

Drugi problem je što ja ne znam kako se ovaj album sluša trezan, ili makar ako nisi u procesu ispijanja kakvog otrova ispred sebe, jer svi putevi, odnosno sve pesme vode ka tome. Mada su to možda samo moje projekcije.

Dar i kletva je duboko lična priča čoveka koji ispred nas radi bez anestezije isterivanje đavola iz samog sebe, uz omiljeni instrument za koji je jedan bivši državnik jednom rekao: “Ko ne razume trubu, ne razume ni Srbiju.” Možda ovo nije baš onaj letnji album koji ste čekali sa velikim hitovima koji će se slušati na žurkama, ali je onaj koji će ostati i kad budemo pričali u godinama koje dolaze kakvo čudo od čoveka imamo na pop/rep/šta god/estradnoj sceni.