Ika je izbacila svoj prvi solo album Zadnji dan za Menart.
Šta kaže onaj jedan mim kako od Dare Radojka, tako sam se zapitao kako to od zadnjeg dana napraviti novi početak. Zadnji dan je ime albuma Ivane Pevec, poznatije kao Ika, i to je njeno prvo solo izdanje, pošto je znamo kao članicu nekolicine bendova, od kojih će onih nekoliko godina u bendu KoiKoi ipak ostati najpoznatiji.
Za sve nas koji ne poznajemo interakcije i živote unutar benda, njen izlazak iz KoiKoia je bio iznenađenje, a preko nekih intervjua sam saznao da ju je (bračni) život odveo u Zagreb, pa samim tim odlaskom iz matičnog benda koji putuje Evropom, u mirniji Zagreb je taj novi početak koji ovaj album predstavlja.
A u novom početku, Ika zvuči kao da je cimerka sa Karin Drejer (Fever Ray, The Knife) i da žive samo u jednoj sobi, studentskoj, i samim tim njih dve zasnivaju svoj bedroom pop bend. E sad, ta soba može da bude svedena, odnosno da nas tera da razmišljamo u malim okvirima, ali realno, ko se od nas nekad nije osetio u svojoj spavaćoj ili dnevnoj sobi kao da je pred Vemblijem sa air gitarom u rukama, ili za dekovima u hangaru u kom se vrti tehno za više hiljada duša. Upravo takvi su apetiti umetnice koja stvara album Zadnji dan. Nekad svedeno, intimno za dvoje ljudi u sobi u mraku, a nekad kao u onoj pesmi EKV-a, u kojoj treba soba da primi 5000 ljudi sa dignutim čašama.
Zadnji dan je album raznih izučavanja i ispitivanja koje Ivana vodi dok traži svoj idealan zvuk. Pa tako, od klavirskih balada do bučne apstrakcije, nikad se do kraja ne nađe. I kad to kažem, to mislim sasvim pozitivno, jer to znači da putovanje nije gotovo i da mašta još uvek može da se pušta na volju.
Pa tako Beskonačno uvodi laganim sintisajzerskim koracima u ovaj svet, da bi nas dočekao freak folk meets sint-pop u pesmi Sram, Strah i ja. Zatim imamo tajanstvenu šunjalicu vođenu basom, To si ti, da bi nas potpuno razoružala u klavirskoj baladi Ne budi tužan. Elektro-pop svoj najveći zamah dobija u pesmi Klikeri, koja od krajnje jednostavne postavke i stihova, što je više slušaš, dobija slojeve kako u melodiji tako i u tekstu. Čuvam tvoje klikere da me s njima sahrane je jedna prelepa rečenica, za grafit, tetovažu ili epitaf.
Ne znam da li je Elza iz Elzinog diska, Betovenova Elza, Elza iz crtaća Frozen ili neka treća, ali ova pesma će podsetiti pomalo na prethodni album Koikoija, kao kakva daleka sestra od tetke Krinoline. Da bi već na sledećoj stigli do altingunaste pesme Vojnik, koja je jedna od pesama zbog kojih će se ovaj album pamtiti, a i odgovoriti na pitanje svih onih koji su se pitali gde je nestao etno na novom KoiKoi albumu. Eno ga kod Ike. Iz hitova završava sa nešto mračnijim i apstraktnijim Samo nagađam i Čovek Čovek Čovek, kao završetak malopre pomenutog istraživanja.
U Srbiji, pa i regionu, nema izražene pop scene da bi mogao da postoji pomeren i čudan pop, jer nema od čega da se pomeri i bude čudan, ali Ika zaista svira tu pomereniju vrstu popularne muzike. Ona muzika koja je mogla da izađe i 1986. i 2026. i da se uvek nazove futurističkom, jer ta budućnost koja se stalno čeka iza ugla nikako da stigne, iako imamo njen saundtrek u vidu albuma Zadnji dan.
BONUS VIDEO:
Trenutno nema komentara! Budite prvi