Muzička recenzija: Šajzerbiterlemon „Na dugačkim poljima“ (Geenger Records/Pop depresija)
Poslednjih godina a i decenija je jako teško naći lokalni ili globalni rok bend sa kojim možete zajedno da odrastete. Osamdesetih a pogotovo devedesetih, takvih slučajeva bilo je kao u polju punih tratinčica, međutim, presušilo je. Kako su sad i Repetitor kao neki pozni Cepelini, nova vrata (potrebnog) pakla je otvorila Hali Gali kompilacija koja danas važi za regionski ARA.
Možda u fotofinišu, kao (makar trenutno) najznačajniji bend pobeđuje Šajzerbiterlemon. Nefotogeničan ali neobjašnjivo harizmatičan trojac traje već dovoljno godina da uz novi album (jedva pola sata trajanja) ispisuju povest rokenrola predstavljajući ključni argument da rokenrol nije mrtav, kako mi matorci volimo da glorifikujemo sopstvenu mladost. Mladost mladih iz Šajzerbiterlemona nije depadans u Tučepima ili Bregina „Kamarad“ jahta. Momci i devojka jedva da imaju 25 godina (koliko je Mekartni imao za vreme Sgt Pepper’s) ali imaju album težak kao tuč i mračan kao zift i prohodan kao čemer.
Prvo, vizuelni identitet/spotovi koje su hrabro osmislili Vedrana Vukojević, pogotovu Metak Nikole Stojanovića sa prvenca, predstavljaju oneobičeni nihilizam ukorenjen u paganstvo. Međutim, Strepnja (režirala bubnjarka Ana Đurović) je spot – košmar za svakog učenika OŠ ili gimnazije koji se nije pronalazio u predmetu „Fizičko vaspitanje“ i kao takav predstavlja jedan od najboljih spotova u istoriji najboljih video spotova ovog napaćenog regiona.
Povezani članci
Kako jednodimenzionalni imidž Repetitora predstavlja neku vrstu mačo feminizma, imidž Šajzerbiterlemona ide nekoliko slojeva dalje. Takav je i vokalni manirizam Jovana Sibinovića koji ima nekoliko identiteta, koji su svi dovoljno napaćeni i mizantropski, i koji, ponekad, liturgijskim mirom prihvataju Weltschmerz.
Muzički, napredak je očigledan. Pesme su kao igrokazi vezani smolom osećanja i ne puštaju od početka do kraja. Oseća se prvenac Darkwood Dub, elegantno koketiranje sa ranom goth estetikom ali i sumanuta gubitnička euforija The Band of Holy Joy, ponajviše u završnoj Stvarni. Bilo da su Šajzerbiterlemon novi nojz apartčici, ili pripadaju alter indi etiketi, u pitanju je žanr koji se i u svetu danas zove rok, i bilo da ga sviraju Džek Vajt ili Wolf Alice, tu je da vas spase od turobnog sveta u metastazi, samim tim i od vas samih.
Naslovna fotografija: Geenger Records/Pop depresija promo
Povezani članci
