Muzička recenzija: Vladan Vučković Paja „Misli o M“ (Multimedija music 2020.)

Gospodin Vučković već godinama šalje svoja izdanja ovom recenzentu koji zasigurno nije veliki ljubitelj zvučnog sazvežđa ovog ingenioznog gitariste. Uvek se nekako završi na tome da su Pajini (da, prešli smo na Paja, jer se toliko dugo (ne)znamo, u stvari) previše lepo vaspitani za ovaj grub i distorziran svet, da je tu više Keni Džija nego Kanje Vesta, ili više Peta Metinija nego Mičela Fruma.

I da se razumemo, Paja je snimio još jedan vrhunski odsviran, besprekorno aranžiran instrumentalan album sa naslovima pesama na engleskom jeziku (očigledno u intimnom ključu). Virtuoznosti ne fali, možda su melodijska rešenja distinktivnija i kao da vape za nekim vokalnim bojenjem Tonija Cetinskog, Zlatana Stipišića pa čak i Zdravka Čolića. Pajina akustična gitara je kao nimfa, devica iz Edena sa glasom serafima. Električna ume tu i tamo da opsuje, uz neku papučicu, pa se i ne čuje, ali ambicije i talenta ne fali.

Ono što je posebno važno je to što je u saradnji sa svojim izdavačem, Paja ovaj album izdao kao skup video spotova na svom Jutjub kanalu. Svaka vizuelizacija je nežna kao prvi sneg, i predstavlja viziju Beograda kakvu neki žele da vide a neki je i vide u viziji sadašnjih vizionara naših ulica. Oni spotovi snimljeni u nekom lepo vaspitanom stanu su epitomi građanske Srbije, police, knjige, knjige, knjige.

Paja je muzičar koji treba da bude bekgraund muzika za idealno običnog građanskog Srbina kojih više kao da nema. Onda, sva njegova muzika i spotovi su spakovani na jedan elegantni USB. Recenzent ne zna da li je u pitanju samo press kliping, ali pozdravlja ovakvu vrstu prezentacije. Nekad su to uradili susjedi, Pips&Chips&Videoclips, ali nije naišlo na veći odjek. Kakogod, odmah na Pajin video kanal i pogledati kako se vrhunski muzičari, vrhunski razumeju u nove formate i novu religiju, digitalizaciju.