Smrt, požari i silovanja: ovo je najgori muzički festival svih vremena

Muzičke festivale obično vezujemo za zabavu, dobru svirku i lud provod. Pa i ako se nešto loše desi, to su situacije koje niko ne planira. Ali, kad krene sve toliko nizbrdo kako je to bilo u sučaju Vudstoka iz 1999. godine, ne možemo da se ne zapitamo da li je urađeno sve da do toga ne dođe.

Pre nekoliko godina smo saznali za “Fyre festival”, prevaru koja se na kraju nikad nije ni dogodila. Žurka na privatnom ostrvu koja je reklamirana kao raj na zemlji a na kojoj posetioci nisu imali na kraju ni smeštaj, ni čistu vodu, a umesto obećanog kavijara jeli su viršle i hleb. Međutim, iako je organizator krivično odgovorao, a ljudi na kraju videli koji je to nivo prevare bio, ipak to nije ni blizu količini agresije i negativne energije koja je ispuštena u prostor za vreme Vudstoka održanog na kraju 20. veka.

Da stvar bude još više ironična, Vudstok kao hipi festival je organizovan za vreme šesdesetih, pod svim mogućim parolama ljubavi i mira. Upravo te poruke su organizatori želeli i da prenesu za njegovu tridesetogodišnjicu, 1999. godine, sa sjajnim izvođačima koji su nastupali na ogromnim binama.

Festival je trebalo da se okrene porukama i protiv nošenja oružija, s obzirom da samo nekoliko meseci pre njega desila se pucnjava u školi Kolumbajn, gde je poginulo nekoliko učenika. Međutim, nikoga poruke mira nisu mnogo zanimale. Bezglava gomiletina klinaca se sjatila na poljanu kako bi se opijala i drogirala ne razmišljajući za sutra. Sa druge strane, ni organizatori im nisu pomogli i odradili su sve krajnje amaterski, pogrešno i rekli bismo i zlo.

Prvo su loše pretpostavili koji će broj ljudi doći na festival. Došlo je mnogo više od očekivaog. Imali su manjak obezbešenja, kao i sigurnog smeštaja u kampu. Ostavili su gomile klinaca na suncu koje prži a onda su i digli cene vode i hrane. O sanitarnim uslovima i da ne pričamo. To je oduvek bila boljka i mnogo uspešnijih festivala.

Muzika koja je bila popularna u tom trenutku je bio nešto malo tvrđi rok i metal, pa su samim tim prednjačilii bendovi koji su pozivali na nešto malo tvrđu zabavu i izbacivanje nagomilane energije. Tri dana alkohola i droge su učinili svoje. Festival se pretvorio u haos koji niko nije mogao zaustaviti.

Klinci, odrasli pod uticajem kulture koledž bratstava u kojima je sve dozvoljeno od nasilja i tuče do nezaštićenog seksa i silovanja počeli su da preuzimaju festival, a nakon dva dana su krenuli da pokazuju svoje najmračnije lice. Trećeg dana, nakon nastupa benda Red Hot Chilli Peppers krenuli su da ruše i pale sve pred sobom.

Iza Vudstoka poslednje godine dvadesetog veka je ostalo nekoliko prijava silovanja, jedan preminili gost i dosta povređenih, ogromni požar, gomila razuzdanih koledž batica koji su se ponašali kao pavijani i dosta loših bendova koje je hvala bogu pojelo vreme.

Festival je bio tolko užasan i poguban da je snimljen ne jedan, nego dva dokumentarna filma u kratkom vremenskom roku. Prvo je prošle godine izašao “Woodstock 99: Peace, Love, and Rage” na HBO Maxu, a ove godine na Netfliksu “Trainwreck”. Ne ponovilo se.

Naslovna fotografija: Profimedia