“Tekstovi teško svarljivi. Pomera granice, ali u lascivnosti”: Ugledni politikolog objavio analizu novog albuma Jelene Karleuše

Novi album Jelene Karleuše “Alpha” izazvao je burne reakcije javnosti. Najviše kritika dobila je zbog sponzorstva od Telekoma i navodnih milion i po evra kojima su kroz državni novac finansirali njene projekte, ali u ovom tekstu bavićemo se onom drugom stranom medalje. Analizom njenog muzičkog dela.

Nežne bubne opne puritanaca za tastaturama uglavnom zanemaruju glavni razlog zbog kog je Jelena Karleuša zaslužila da je kritikujemo, a to je botovanje za SNS, prozivanje glumaca, studenata… i fokusiraju se samo na njen muzički opus koji bez nekog udubljivanja ocenjuju kao neukus, šund, kič.

Politikolog Ognjen Gogić, kojem je pored analize političkih prilika u regionu, velika pasija i komentarisanje estradnih izvođača i njihove muzike, ne spada u tu grupu ljudi. On je podelio sa svojim pratiocima na Fejsbuku opsežnu analizu “Alphe”, i to ne laičku, jer je muzički vrlo potkovan i kako sam kaže “zna da prepozna kvalitet”, a mi vam je ovde prenosimo.

Album ne pomera granice

“Nakon preslušavanja albuma imam nekoliko osnovnih utisaka. Najpre, album mi se pretežno dopada. Ima nekoliko pesama koje su mi već ušle u uši i, svojim zaraznošću, pobudile potrebu da ih čujem iznova. Ne bi moglo da se kaže da je album loš, ali to ne znači ni da je fenomenalan.

“Drugi utisak mi je da album nije nešto revolucionarno što pomera granice. On pokazuje pre da Karleuša, iako već veteranka šou biznisa, uspeva da ide u korak sa trendovima. Na albumu se prepoznaju odjeci dominantnih pravaca u komercijalnoj muzici i kod i na našim prostorima i u svetu. To, ipak, nije isto što i probijanje granica i redefinisanje muzičkih tokova”.

Tekstovi lascivniji, da ne kažem vulgarniji

“Ono gde bi se moglo reći da Karleuša pomera granice, koje samo postavlja decenijama unazad, jeste u provokativnosti i šokantnosti. To se pre svega odnosi na tekstove pesama koji su još lascivniji, da ne kažem vulgarniji, u odnosu na ono što je pevala ranije. Kao da je ovim albumom ona želela da ispita koliko još daleko može da ode u šoku i provokaciji, pre svega u erotskom smislu. To bi mi bio treći utisak”.

Umesto spotova, dobili smo skrinsejvere

“Četvrti po redu u ovom postu, ali generalno najjači utisak koji imam jeste da mi nije jasno zašto se toliko dugo čekalo. Karleuša je godinama najavljivala pa odlagala izlazak novog albuma. Na kraju smo dočekali proizvod koji deluje nezavršeno. Novi standard u ovom poslu, koji ispoštuju i izvođači koji mnogo manje mogu da ulože od Karleuše, je da svaka pesma bude ispraćena spotom. Karleuša, koja tvrdi da pomera granice, ni taj, sad već minimalni standard nije dostigla. Umesto spotova dobili smo neke animacije koje podsećaju na skrinsejvere. Moja pretpostavka je da je Karleuša tokom godina snimila veliki broj pesama ali da njima nije bila zadovoljna i da nije želela da ih objavi”.

“Peti utisak mi je da su među autorima isključivo domaća lica. To je veoma netipično za Karleušu čije svi najveći hitovi zapravo predstavljaju obrade stranih pesama. Reč je o pesmama sa raznih krajeva sveta za koje bi pokojna Marina Tucaković pisala tekst, a Atelje Trag bi ih prepakovao u novi aranžman. Ovog puta sve melodije potpisuju domaći kompozitori, a među autorima je i sama Karleuša. To je najveća razlika u odnosu na njenu kompletnu prethodnu diskografiju.”

Marketing strategija po ugledu na Vučića

“Na kraju, moj šesti utisak odnosi se na marketinšku kampanju koja prati objavljivanje albuma. Ovoga puta, Karleuša se opredelila da ništa ne uradi. Prepustila je da samo iščekivanje odradi svoje. Decenijama je gradila taj imidž intrigantnosti tako da se javnost uvek biti šta će sledeće da uradi. Njen javni nastup i medijsko predstavljanje se, pritom, u velikoj meri zasnivaju na ulozi “negativca” i nekog koga jedan deo javnosti “voli da mrzi” zbog polarizacije koju stalno stvara. Tu dolazimo i do sličnosti estrade i politike jer njena medijska strategija dosta podseća na ono što Vučić radi. Kao što je Vučić kultivisao tu nekakvu ostrašćenu opoziciju koja mu stalno daje besplatan marketing, tako i Karleuša ima ant-fan bazu mrzitelja koji čine da ona uvek bude aktuelna”.

Skliznula u subkulturu

“Na kraju, smatram da je ovakvim albumom Karleuša dosta suzila ciljanu demografiju kojoj se obraća. Bez obzira na kvalitetnu produkciju, u toj želji da nas šokira kao nikada pre mislim da ipak sebe pomera u neku vrstu subkulture jer su pre svega tekstovi teško svarljivi za glavni tok komercijalne muzika”.

Ognjen Gogić – politikolog sa sluhom za estradne tokove

Iako bi mnogi njegovi pratioci rekli da mu kao uglednom politikologu ovakve analize estradnih dešavanja, nikako ne priliče, Ognjen se sa tim ne slaže.

“Ja na ovaj način pravim parodiju i na estradu i na politiku, a to mnogima nije dokučivo. Drugo, ja na ovaj način i želim da provociram taj malograđanski kulturni rasizam prema kom je neka vrsta potvrde elitnog statusa to kada se zgražavate nad tim navodno nižim oblicima stvaralaštva”, rekao nam je Gogić čije interesovanje za muzičku scenu u Srbiji nije došlo tek tako.

“Ja sam i školovani muzičar i umem da prepoznam šta ima neki kvalitet. Razumem da se ukusi razlikuju. Nismo svi isti i dopadaju nam se različite stvari. Zato treba da usvojimo neku vrstu “pluralizam” ili realavitizma u shvatanju komercijalne muzike”, ističe naš sagovornik koji ima dve diplome niže muzičke škole – harmoniku i solo pevanje, a već dve decenije aktivno peva po horovima, i to crkvenim pretežno.

O sličnosti estrade i politike

Pre komentara na novi album Jelene Karleuše, Ognjen se pozabavio i jednom vrlo zanimljivom temom – nalaženju paralele između pevačica i političara.

“U rasponu od nekoliko meseci nove albume su izbacile Milica Pavlović, Tea Tairović i Aleksandra Prijović. Sve tri su se najpre afirmisale kroz Zvezde Granda, da bi potom postale neke od najpopularnijih pevačica mlađe generacije. Brenina snajka, Aleksandra Prijović, je najtalentovanija među njima“.

“Muzička ponuda koju one predstavljaju mene podseća na ovu “gužvu” na desnici kada je reč o stranačkoj ponudi. One predstavljaju “desnu” stranu muzičkog spektra, slično kao što su DSS, Dveri i Zavetnici “otežali” desni tas na političkoj vagi”.

Tea “Zavetnica”, a Brena je estradni Vučić

“Tea Tairović je najsličnija Zavetnicima. Nekako su najegzotičniji. Tea Tairović je estradna Amazonka, slično kao što je Milica Zavetnica politička Amazonka (ovo kažem bez ikakvog seksizma uz najdublje uvažavanje). Politički pandan Milice Pavlović su Dveri. Milica je poput Boška Obradovića najsklonija tome da pravi metež. Kroz Aleksandru Prijović se projektuje DSS. Kao i Miloš Jovanović, Aleksandra Prijović je najbliža centru, odnosno Breni.

Što je Brena na estradi, to je Vučić u politici. Dok je u politici uspostavljen patrijarhat, na estradi preovladava matrijarhat.

Tokom narednih meseci ćemo videti koja od ovih muzičkih zvezdi će prva do Arene, a koje od desnih stranaka će prva do Vlade!”

Protivnik kultur-fašizma

Ognjen Gogić nema nikakav problem da pohvali kvalitetnu muzičku produkciju, bilo kog žanra ona bila, a osvrnuo se i na sveprisutni elitizam i kulturni fašizam.

“Smatram da su ljudi nesigurni u sebe i da im stabilnost ega zavisi od toga da li sebe percipiraju kao deo neke više klase. Taj status više klase potvrđuju tako što nipodaštavaju ono što percipiraju kao nešto što je loš ukus, što bi se reklo kič ili šund. Ja volim takvima da izvlačim tepih ispod nogu”, zaključio je Gogić.

BONUS VIDEO: