Buka u Tamnjanici: U toku je prva Pigmalion vajarska radionica

Kuća umetnika Pigmalion domaćin je prve Međunarodne vajarske radionice Pigmalion 2019. koja se održava u selu Tamnjanica kod Bele Palanke do 10. oktobra. Tokom 3 nedelje vajari iz Hrvatske, Severne Makedonije, Slovenije i Srbije stvaraće između Stare i Suve planine, a radovi nastali na radionici biće predstavljeni na završnoj manifestaciji. 

Organizator radionice Gorazd Čuk kaže da je ovo prva vajarska radionica koju organizuje udruženje Pigmalion, na čijem je čelu ovaj zaljubljenik u umetnost iz Slovenije. 

„Dugo smo pričali o ovome, dugo smo planirali. Trebalo je, da se posle dosta održanih slikarskih kolonija i radionica u Tamnjanici, kockice slože, pa da se ovde okupe ovi značajni savremeni vajari iz celog regiona. Svemu je prethodilo dosta pripreme, mermer za radove stigao je iz Prilepa… Radujem se celom ovom procesu“, kaže Čuk.

Božo Terzić sa radom

Petar Hranuelli, poznati zagrebački vajar, svoj rad realizuje u belom mermeru iz Prilepa (Severna Makedonija), koji su ranije ove godine Čuk i Hranuelli odabrali za kamen u kojem će se raditi na radionici. Osim u kamenu, radom u drvetu, kao specijalni gost radionice predstavlja se vajar iz Beograda Božo Terzić.

Obline Venere, po kojima je poznat Petar Hranuelli sa Brača, naziru se ispod komada mermera teškog gotovo 4.5 tone. 

„Radićemo 3 nedelje. Odlučili smo se za velike komade belog mermera, kada sam video taj kamen u Prilepu, to je bila laka odluka. Naše skulpture prve će stajati okružene poljima smilja i lavande na plantaži Tamnjanica, zato smo se odlučili za grandiozne formate. Komad u kojem radi kolega Jure Markota težak je dve tone, Nikola Smilkov radi u kamenu teškom gotovo tri“, priča Hranuelli.

Nikola Smilkov sa radom

Kamen je stigao iz Severne Makedonije, a odatle dolazi i Nikola Smilkov, dvostruki dobitnik prve nagrade Udruženja likovnih umetnika Makedonije. 

„Čast mi je što predstavljam Makedoniju i što sam deo ovog tima. Inače radim sa kamenom iz Prilepa, imam dosta iskustva sa tim kamenom, srećan sam što i danas vajam u njemu. Na radionici ću se predstaviti radom iz ciklusa figuracije kojem sam već dugo posvećen. Moji radovi su obično manjeg formata, često i minijature. Zaista sam zahvalan gospodinu Čuku na prilici da jedan od radova iz ciklusa realizujem u monumentalnom formatu. Razmišljam dosta o tome kako će se rad uklopiti u ovaj imresivni predeo i u sam eksterijer kuće umetnika gde će se nalaziti“, kaže Smilkov.

Jure Markota predstavlja Sloveniju na ovoj smotri vajara. Ovaj svestrani umetnik se, osim skulpturom, bavi i slikarstvom, grafičkim dizajnom, arhitekturom, scenografijom i novim medijima. Njegov likovni izraz je moderan, a o svom radu kaže da će to biti refleksija na kamen, ali i na mesto rada i predeo u kojem će se nalaziti buduća skulptura. 

„Pokušavam da do monumentalnosti dođem u tom dijalogu materijala u kojima radim i ovog nesvakidašnjeg okruženja. Sam rad će biti simbioza kamena i gvožđa. To je neka autopoetika i način izražavanja u nekoliko poslednjih ciklusa, tome ostajem dosledan i u ovom radu velikog formata. Nadam se da će se konačna forma lepo uklopiti u ova nepregledna polja“, ističe Markota.

Jure Markota, proces nastanka skulpture

Beogradski vajar Božo Terzić, specijalni gost radionice, jedini je koji stvara u drvetu. Njegov rad biće izložen u samoj Kući umetnika Pigmalion. Zbog specifičnosti drveta kao materijala velikih razlika u temperaturi u toku dana, Božo svoje panjeve noću uvozi, a ujutru izvozi iz radionice kolicima za malter. 

„Obe skulpture koje radim su nastavak ciklusa Sačuvane vrste, u kojem se služim ne samo skulpturalnošću, već i bojom u skulpturi. Moj izbor je da rad bude duhovit, ali i da bude kritika ljudske prirode i emotivnosti kao neizbežnog dela“, reče Terzić i odveze kolica na brdašce. 

U toku trajanja radionice umetnike će posećivati zaljubljenici u umetnost i skulpturu, kolege i istoričari umetnosti. Radovi će biti predstavljeni na završnoj manifestaciji na kraju radionice.