Koja je razlika između magnitude i intenziteta zemljotresa?
Svaki dan saznajemo za nove žrtve stravičnog zemljotresa koji je pre nedelju dana pogodio Tursku i Siriju. U međuvremenu se dogodilo još potresa u ovom regionu, ali i na Balkanu, gde su se zemljotresi osetili u Hrvatskoj, Albaniji, Severnoj Makedoniji, Grčkoj, a danas i u Rumuniji i našoj zemlji.
U medijima često čitamo i slušamo o magnitudi i intenzitetu zemljotresa. Da li ova dva pojma znače isto i ako ne, koja je razlika između njih?
Odgovor na prvo pitanje glasi: ne. O značenju magnitude i intenziteta zemljotresa pročitajte u nastavku.
Povezani članci
Magnituda zemljotresa je relativna mera oslobođene energije u zemljotresu. To je neimenovan broj, a uobičajene vrednosti magnitude nalaze se u granicama između 1 i 9, iako je skala magnitude otvorena i sa gornje i sa donje strane. Veoma slabi zemljotresi mogu imati i negativnu magnitudu (pošto je magnituda definisana logaritamskom funkcijom). Dakle, magnituda je ekvivalentna energetska mera zemljotresa vezana za njegovo žarište, što znači da ne zavisi od dubine hipocentra. U čast seizmologa Rihtera (Charls Richter), koji je 1935. godine matematički definisao magnitudu kao energetsku meru dogođenog zemljotresa, ovaj parametar zemljotresa se naziva i Rihterova magnituda, piše Seizmološki zavod Crne Gore.
Intenzitet zemljotresa izražava stepen površinskih efekata zemljotresa – na građevinskim objektima, tlu i ljudima. Izražava se celobrojnim skalama od I do XII stepena za tzv. Merkalijevu (Mercali – Cancani – Siebergovu) skalu, ili kratko MCS, kao i ekvivalentne, ali znatno detaljnije skale: EMS-98 (Evropska Makroseizmička Skala iz 1998. godine), odnosno MSK-64 (Medvedev – Sponhauer – Karnik skala definisana 1964. godine). Skala intenziteta u opsegu I-IX stepena je tzv. Japanska skala. Skale intenziteta su opisne i tekstualno izražavaju efekte zemljotresa na zemljinoj površini, stoji na sajtu Seizmološkog zavoda Crne Gore.
Na istom sajtu se nalaze i opisi svih stepena intenziteta zemljotresa, koje smo u celosti preneli u nastavku:
- I stepen – Ne osećaju ga ljudi, registruju ga samo seizmografi;
- II stepen – Reaguju samo vrlo osetljive osobe u stanju mirovanja;
- III stepen – Oseti ga više ljudi u unutrašnjosti zgrade;
- IV stepen – U kućama ga oseti veći deo stanovnika, a na otvorenom samo pojedinci. Posuđe i prozori zveckaju. Pojedinci se bude iz sna;
- V stepen – Osete ga mnogi i na otvorenom prostoru. Predmeti koji slobodno vise, zanjišu se. Kod pojedinaca izaziva manju paniku;
- VI stepen – Osete ga sve osobe i beže iz kuće. Slike padaju sa zidova. Na slabije građenim zgradama nastaju prva oštećenja;
- VII stepen – Ruše se delovi nameštaja u stanovima. Oštećenja se javljaju i na kvalitetnim kućama. Pojavljuju se pukotine na zidovima. Ruše se delovi dimnjaka na kućama, padaju crepovi. Na slabijim objektima su moguća veća oštećenja;
- VIII stepen – Većina ljudi otežano ostaje na nogama. Javljaju se oštećenja na 25% kuća, a neke slabije se ruše. U vlažnom tlu i na padinama javljaju se manje pukotine;
- IX stepen – Opšta panika. Oko 50% kuća znatno je oštećeno, mnoge se ruše, a većina je neupotrebljiva za dalje stanovanje;
- X stepen – Teška oštećenja javljaju se na oko 75% objekata, a većina njih se ruši. U tlu nastaju pukotine širine do nekoliko centimetara. Sa padina se odronjavaju stene i stvaraju se velika klizišta u tlu;
- XI stepen – Ruše se sve zidane zgrade. U tlu nastaju široke pukotine iz kojih prodire voda sa peskom i muljem. Javljaju se veliki odroni;
- XII stepen – Nijedan veštački objekat ne može opstati. Tlo i reljef menjaju izgled, zarušavaju se jezera, dok reke menjaju svoja korita.
Povezani članci
