Multipotencijalnost – proslavljanje svestranosti

Nepismeni 21. veka neće biti oni koji ne znaju da čitaju ili pišu, već oni koji ne umeju da nauče, da se oduče i ponovo nauče. Statistike pokazuju da mlada osoba danas menja posao ili bar poziciju na poslu na svake dve, tri godine, kako bi stekla nove veštine i znanja, prešla na izazovnije zadatke i napredovala u svojoj karijeri.

Polimat, renesansni čovek, generalista… sve su to termini koji ukazuju na osobe čija znanja i interesovanja obuhvataju nekoliko oblasti. Odskoro im se pridružio i termin multipotencijalista. Iako se korišćenje termina multipotencijalnost prvi put pojavljuje 70-ih godina prošlog veka u okviru psiholoških istraživanja vezanih za izuzetno nadarene osobe, 2015. godine ga je popularizovala Emili Vapnik.

U svom Ted izlaganju na temu „Zašto neki od nas nemaju jedan pravi poziv” ona slavi „multipotencijaliste“, svestrane osobe koje imaju mnogo interesovanja, mnogo poslova tokom svog života i mnogo međusobno povezanih potencijala. U Srbiji se ovom temom bavi Aleksandra Petrovski, novinarka, edukatorka, kreatorka sadržaja… jednom rečju multipotencijalistkinja. Poslednje tri godine pruža podršku multipotencijalistima, motivisana svojim ličnim preispitivanjem i pitanjem „Da li je sa mnom sve u redu zato što imam toliko različitih interesovanja?‟

Povezani članci

Mafini sa čokoladom – brz i jednostavan recept da uvek ispadnu savršeno

Ivana Vuleta otkrila razlog zbog kod nije bila na dočeku ispred Skupštine

Nije život jedna karijera

Razgovarali smo sa Aleksandrom o razvoju koncepta multipotencijalnosti i različitim aspektima ove oblasti. Uz veliku odgovornost prema znanju, Aleksandra multipotencijalnost doživljava kao podstrek da se oprobamo u različitim disciplinama i oblastima bez imperativa da u svakoj od njih treba da se usavršimo do ekspertskog nivoa.

„Danas nam je znanje mnogo dostupnije, a samim tim i mogućnost da sami slažemo slagalicu svog celoživotnog učenja i napretka. Produžio se životni i radni vek, pa je i to jedan od razloga sve češćeg opredeljenja da se ne zadržimo samo na jednoj karijeri ili interesovanju. Meni je najsimpatičniji primer Masako Vakamije, penzionisane bankarske službenice iz Tokija, koja je u 81. godini počela da uči kodiranje i potom napravila mobilnu igricu za svoje vršnjake”, kaže Aleksandra.

Učenje tokom celog života

Istorija pokazuje da su neki od najinovativnijih ljudi bili majstori više od jedne discipline – od Leonarda da Vinčija, preko Mihajla Pupina, Laze Lazarevića i Mihajla Petrovića Alasa, do naših savremenika Mari Forleo, Maje Anđelou, Marka Obradovića Edge-a, Stefana Milenkovića i Ramba Amadeusa. Na temu prednosti i mana u oblasti multipotencijalnosti Aleksandra se u svom radu susrela sa tim da mnogi svestrani ljudi ne vide širinu kao prednost, već žele da se fokusiraju na samo jednu oblast smatrajući da će posvećivanjem samo njoj biti uspešniji, a često se desi upravo suprotno.

„Multipotencijalisti su znatiželjni ljudi, i u tom kontekstu volim da citiram Elizabet Gilbert kada kaže ‘1% radoznaliji nego uplašeni da krenu u nešto novo’. To su celoživotni učenici koji postavljaju pitanja i tragaju za odgovorima, to su ljudi koji povezujući svoja različita znanja i iskustva mogu da ‘promene igru’, da svojom širinom sagledaju probleme iz drugačijeg ugla i vide prilike za prosperitet i jedinstven pristup”, kaže Aleksandra.

Šegrt svih zanata, majstor nijednog

Osnaživanje multipotencijalista bi trebalo da prate i promene u pristupu zaposlenima i organizaciji poslovanja, a Aleksandra primećuje da postoje pozitivni primeri u zemlji: „Jedna beogradska marketinška agencija sa manje od 30 zaposlenih je napravila reorganizaciju kako bi formalizovala da osoba može istovremeno da ima više pozicija i uloga. Istraživanja su potvrdila da se ljudi radeći i posao sa strane osećaju osnaženo i preuzimaju veću odgovornost na redovnom poslu”. Ipak, promene u kulturi i prihvatanje okoline je veći izazov.

„Prihvatanje od strane društva nekada ide teže. Roditelji i uža porodica se brinu za egzistenciju, kao da danas uopšte postoji siguran posao, i pitaju se da li ćete se ikada uozbiljiti, dok vas poznanici smatraju površnim vetropirom. Često imaju problem kako da vas predstave drugim ljudima jer ne znaju tačno šta vi to sve radite, ako u međuvremenu niste prešli na nešto drugo, i nemate neku jednostavnu titulu”, primećuje Aleksandra.

Možda baš u skladu sa promenama u načinu na koji pristupamo učenju i radu, izreka „Šegrt svih zanata, majstor nijednog” dobila je nastavak „ali je često bolji od jednog”.

„Kako je govorio futurista Alvin Tofler: Nepismeni 21. veka neće biti oni koji ne znaju da čitaju ili pišu, već oni koji ne umeju da nauče, da se oduče i ponovo nauče. Statistike pokazuju da mlada osoba danas menja posao ili bar poziciju na poslu na svake dve, tri godine, kako bi stekla nove veštine i znanja, prešla na izazovnije zadatke i napredovala u svojoj karijeri”, kaže Aleksandra.

Naša sagovornica dalje dodaje u vezi sa budućim generacijama da imamo u vidu da od početka milenijuma živimo u svetu koji je nestabilan, nesiguran, kompleksan i nejasan. Dakle, sve važnija postaje sposobnost napredovanja u nepredviđenim i loše definisanim situacijama. Generacija Z, koja odrasta i stasava tokom ekonomske recesije, je opreznija i pragmatičnija, tako da verujem da će za predstavnike iste biti još poželjnije da ne drže sva jaja u istoj korpi.

Ilon Mask – šampion u transferu učenja

Na pitanje koliko je izazovno i ostvarivanje svih potencijala bez nametnutog osećaja krivice, Aleksandra zaključuje: „Snažan utisak na mene je ostavila izjava jedne multipotencijalistkinje: ‘Mnogo sam prilika izgubila kroz svoj razvoj pokušavajući da odlučim šta sam ja dok sam bila osuđivana što ne mogu da se posvetim samo jednoj stvari’. Da bismo ovo prevazišli mislim da je bitno da imamo u vidu sledeće: JA nije izjednačeno sa našom poslovnom titulom, šifrom zanimanja ili diplomom obrazovanja. Imamo pravo da se predomislimo i to je ok. Ništa od prethodnog znanja i iskustva nije protraćeno, ako znamo da ga na pravi način upotrebimo u novom kontekstu. Ilon Mask, čovek koji je više od inovatora u četiri različite industrije, je šampion u transferu učenja.”

Četiri tipa multipotencijalista

Emili Vapnik je definisala četiri tipa multipotencijalista:

• Tip Grupni zagrljaj – osoba ima jedan posao ili biznis koji joj omogućava da istovremeno nosi više svojih šešira i obavlja više uloga ili ostvaruje više svojih interesovanja istovremeno u okviru njega.
• Tip Kosa crta ili Slešer – osoba ima dva ili više (honorarnih) poslova koji ne moraju nužno da imaju veze jedni s drugim, a prebacuje se s jednog na drugi na dnevnom ili nedeljnom nivou.
• Tip Ajnštajn – osoba ima jedan „dovoljno dobar‟ posao (najčešće sa punim radnim vremenom) koji joj pruža finansijsku stabilnost, a istovremeno joj ostavlja dovoljno vremena i energije da se van toga posveti svojim drugim interesovanjima i strastima.
• Tip Feniks – osoba koja radi u jednoj industriji nekoliko meseci ili godina, a zatim se prebacuje i započinje novu karijeru u (sasvim) drugoj industriji.

Aleksandra Petrovski je novinarka, brand storyteller, kreatorka sadržaja, edukatorka i konsultantkinja. Istraživanjem multipotencijalizma i podrške multipotencijalistima bavi se poslednje tri godine u različitim oblicima delovanja: kroz organizovanje okupljanja i moderiranje intervjua i diskusije, kroz medijske nastupe i zagovaranja i formiranje kružoka multipotencijalista.