Pažnju javnosti često privlače naslovi u kojima se najavljuju prekretnice u primeni zakona – posebno ako su u pitanju zakoni i prakse koji se prvi put uvode. Zamislite generacije bez duvanskog dima, bacanje hrane koje je zakonom kažnjivo ili mogućnost da sve žene imaju slobodan pristup higijenskim sredstvima. Neke zemlje su donele, slobodno možemo da kažemo, revolucionarne propise koji to sad čine mogućim.
Novi Zeland bez duvanskog dima do 2025.
Ove godine Novi Zeland je najavio niz predloga za izmenu propisa o pušenju i prodaji cigareta. Ideja je da se pušenje učini ilegalnim za sledeću generaciju i očekuje se da zemlja do 2025. godine bude u potpunosti bez duvanskog dima.
U okviru inicijative se predlaže postepeno povećanje zakonskog doba pušenja, što bi se moglo proširiti i na zabranu prodaje cigareta i duvanskih proizvoda svima rođenim posle 2004. godine, čineći pušenje ilegalnim za tu generaciju. Takođe se razmatra smanjenje nivoa nikotina, zabrana filtera, postavljanje minimalne cene duvana i ograničavanje lokacija na kojima se mogu prodavati duvan i cigarete. Naravno, ova inicijativa je naišla na kritiku zbog potencijalnih neželjenih posledica, uključujući mogućnost bankrota za vlasnike malih radnji i razvoja crnog tržišta za prodaju duvanskih proizvoda.
Deca protiv klimatskih promena
Deca Portugala, njih šestoro, u novembru 2020. godine podneli su tužbu Evropskom sudu za ljudska prava – tema je da one zemlje koje ne reše klimatsku krizu, time krše ljudska prava. U okviru ovog slučaja 33 zemlje koje su navedene moraju da pruže informacije kako će smanjiti emisiju gasova koji destabilizuju klimu. Premisa je da izostankom reakcije i konkretnih koraka u sprečavanju klimatskih promena, zemlje učestvuju u diskriminaciji mladih. Kao opravdanje za ovu tvrdnju iznosi se da su „deca i mladi podvrgnuti teretima klimatskih promena u mnogo većoj meri nego starije generacije“. Poverenik za ljudska prava je potvrdio da se primećuje izražen uticaj degradacije životne sredine i klimatskih promena na ljudska prava, takođe se smatra da bi međunarodni instrumenti zakona o životnoj sredini i dečjim pravima trebalo da igraju značajnu ulogu u definisanju obima obaveze država da spreče kršenje ljudskih prava prouzrokovano štetom po životnu sredinu.
Kraća radna nedelja, više vremena za trošenje i pravljenje beba
Vlada Japana je ove godine pripremila godišnji ekonomski plan sa preporukama kompanijama da radnicima omoguće kraću radnu nedelju. Sa radnom nedeljom koja bi trajala četiri dana, zaposleni će moći da se dodatno posvete porodici, profesionalno obučavaju i ukoliko žele, rade i neke druge poslove. Kroz ovu inicijativu očekuje se i veća potrošnja koja će pozitivno uticati na ekonomiju, jer će ljudi imati više vremena da odlaze u kupovinu. Takođe se očekuje i da će mladi imati više vremena za druženje, što će dovesti do stvaranja veza i podizanje nataliteta, što je jedan od gorućih problema u Japanu, koji godinama unazad ima trend smanjenja populacije. Slične inicijative za smanjenje radne nedelje na četiri dana su pokrenute i u Španiji i na Novom Zelandu.
Plaćeno odsustvo posle gubitka trudnoće
Novi Zeland je prva zemlja koja je uvela plaćeno odsustvo za gubitak trudnoće. U pitanju je zakon koji bi majkama i njihovim partnerima ponudio trodnevno plaćeno odsustvo posle gubitka trudnoće. Iako su u praksi neke novozelandske kompanije i ranije imale takvu politiku, žene su uglavnom morale da otvaraju bolovanje. Kroz novi zakon se prepoznaje potreba za oporavkom posle gubitka trudnoće – vreme potrebno za fizički i mentalni oporavak. Ostale zemlje sa zakonodavstvom ove vrste uključuju Filipine i Indiju, gde žene imaju pravo na šest nedelja plaćenog odsustva ukoliko izgube trudnoću, ali se zakon odnosi samo na one koji rade u kompaniji sa 10 i više zaposlenih, što ne obuhvata celu populaciju.
Zakon za besplatne uloške i tampone
Škotska je usvojila zakon kojim su ženski higijenski proizvodi kao što su tamponi i ulošci besplatni svima kojima su potrebni. Predlog zakona o proizvodima, koji je usvojen jednoglasno, zahteva od lokalnih vlasti da osiguraju da se proizvodi mogu besplatno dobiti. Škole i fakulteti moraju osigurati da proizvodi budu slobodno dostupni učenicima, a određena javna mesta takođe moraju učiniti proizvode dostupnim široj populaciji. Zakoni koji su vezani za higijenske proizvode namenjene ženama imaju za cilj smanjenje siromaštva, jer žene sa niskim primanjima ne mogu uvek da priušte proizvode koji se koriste tokom menstruacije. Pored smanjenja siromaštva, fokus je na destigmatizaciji i uklanjanju osećaja srama vezanog za menstruaciju koja je sastavni deo života. Uz nedostatak sredstava, stigma često značajno utiče na mogućnosti žena da se ostvare u različitim aspektima života.
Smanjenje bacanja hrane u Francuskoj, nekoliko godina kasnije
U februaru 2016. Francuska je postala prva država na svetu koja je jednoglasno izglasala zakon kojim se zabranjuje velikim supermarketima bacanje hrane kojoj je istekao rok ili nije prodata. Otkada je zakon krenuo sa primenom, supermarketi moraju da doniraju hranu, u suprotnom plaćaju kaznu. Takođe, uvedena je obaveza da škole uče učenike o održivosti hrane, kompanije da izveštavaju o statistikama otpada u izveštajima o životnoj sredini, a restorani da omoguće da se hrana koja nije završena ponese. Ovi zakoni su postavili normu za smanjenje bacanja hrane, a prema poslednjim rezultatima, ovaj francuski zakon je podstakao značajan napredak. Pre svega je osvestio i aktivirao mnogo veći broj učesnika u prehrambenom lancu da se smanji bacanje hrane. Prema dostupnim podacima, količine i kvalitet donacija uvećale su se za približno 30 procenata u 2017. godini, dok istraživanja pokazuju da je procenat supermarketa koji doniraju hranu porastao sa 66 procenata pre 2016. na više od 90 procenata u 2018. godini.