Srbija sijala istraživačkim žarom, u Beogradu dodatni dan naučne fešte
U 24 grada širom Srbije na desetine hiljada građana sinoć je učestvovalo u slavljenju nauke u 14. Evropskoj noći istraživača, dok Beograđane očekuje bonus dan u danas, u subotu, sa aktivnostima i u cirkuskoj šatri,poručuju organizatori.
Kako navode „Srbija je svetlela u istraživačkom žaru 29. septembra u Noći istraživača, zajedno sa oko milion i po Evropljana koji su posetili ovu manifestaciju održanu istoga dana u 26 zemalja i više od 400 gradova Starog kontinenta“
Radionice, kvizovi, eksperimenti, predavanja, lov na blago, virtuelne šetnje kroz prošlost, sadašnjost i budućnost i druge aktivnosti, oko stotinu njih, na najlepši način približile su posetiocima čari bavljenja naukom i moć mašte.
Povezani članci
Veliko naučno druženje organizovano je u Beogradu, Čačku, Kragujevcu, Trsteniku, Nišu, Leskovcu, Ranovcu, Rekovcu, Zaječaru, Negotinu, Novom Sadu, Šapcu, Kikindi, Kruševcu, Prijepolju, Priboju, Novoj Varoši, Paraćinu, Jagodini, Svilajncu, Despotovcu, Pirotu, Inđiji i Ćupriji.
Svečano otvaranje održano je u u Muzeju nauke i tehnike u prisustvu brojnih zvanica, među kojima su bili i ambasadori Švedske, Francuske i Grčke. Njima su se obratili dr Jelena Begović, ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Republike Srbije, NJ. E. Emanuele Žiofre, ambasador i šef Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji i prof. dr Biljana Šljukić Paunković, profesorka Fakulteta za fizičku hemiju.
Ministarka dr Jelena Begović podsetila je da je, od svog početka 2010, Noć istraživača održana u preko 45 gradova u Srbiji sa oko milion i po posetilaca do sada.
– Ovo je momenat kada se istraživači iz cele zemlje i Evrope okupljaju da bi podelili sa građanima i društvom svoju ljubav i strast prema nauci. Nikada nije bilo važnije da komuniciramo sa okruženjem u vezi s tim koje su koristi i benefiti nauke u našim životima. Privilegija je baviti se naukom, a posledica toga je poboljšanje života ljudi oko vas – istakla je dr Begović.
Ona je dodala da je podrška Evropske unije nauci u Srbiji ogromna, a da su njeno ministarstvo i vlada odlučni u kreiranju još boljeg ekosistema za naučnike.
NJ. E. Emanuele Žiofre izjavio je da je Evropska noć istraživača, koja se organizuje pod pokroviteljstvom Evropske unije, sjajna prilika da se stimuliše radoznalost mladih da i sami postanu naučnici.
– Moramo da u mlađe generacije ugradimo strast za naukom, jer nam trebaju dobre ideje za ovaj svet. Strast je ključan sastojak da biste imali svetle umove u budućnosti koji će pomoći Srbiji, Evropi i čovečanstvu da napreduje – kazao je Žiofre.
Prof. dr Biljana Šljukić Paunković zahvalila se ministarstvu nauke i vladi Srbije, kao i EU za svu podršku koju pružaju sektoru nauke u Srbiji.
– Radimo ovo jer verujemo da matematika nije dosadna, da fizika može biti veoma uzbudljiva a da je hemija dobra ne samo kada se dešava između dvoje ljudi, već i u laboratoriji pri reakciji dva molekula. Reakcija je upravo ono što želimo da izazovemo, ne samo u laboratorijama već kod svih posetilaca. Želimo istovremeno da dopremo i do naučnika, da izvučemo iz laboratorija šterebere među nama, a da afirmisane naučnike zainteresujemo za oblasti kojma se ne bave jer je Evropska noć istraživača savršen spoj prirodnih i društvenih nauka, nauke i umetnosti – poručila je prof. dr Šljukić Paunković.
Pre svečanog otvaranja održan je i panel „Nauka i inovacije – mogućnost za razvoj” na kome su učestvovali prof. dr Vladimir Crnojević, direktor Instituta Biosens, prof. dr Ivan Rakonjac, direktor Fonda za inovacionu delatnost, dr Milica Đurić Jovičić, v.d. direktora Fonda za nauku i dr Marjana Brkić, v.d. direktora Centra za promociju nauke. Emitovan je i kratki film „EU i Srbija – partneri u nauci i inovacijama“.
PROGRAM U BEOGRADU ZA SUBOTU, 30. 09.
Noć istraživača održava se u Beogradu i u subotu, 30. 09. od 16 do 22 sata na Fakultetu za fizičku hemiju, platou ispred Prirodno-matematičkog fakulteta, u TC Ušće i Luki Beograd.
Na Fakultetu za fizičku hemiju naučnici će vam pokazati kako da napravite model srca od flaša i cevčica, kako se dobija gorivo budućnosti i kako tablete isporučuju lek, moći ćete da ćaskate sa veštačkom inteligencijom, napišete svoje ime na jeziku DNK, da vidite demonstraciju motora bespilotne letelice Udruženja BEOAVIA, otkrijete koliko je hiljada godina stara kap vode u vašoj čaši, ko su bila deca pronalazači…
Posetioci će zaroniti u svet antičke kaligrafije i umetničke ikonografije, zakoračiti unazad u vreme kroz postavku predmeta i materijala, rešiti misteriju imperatorove smrti, napraviti ljigavca i kreirati svoju prvu video-igricu.
U amfiteatru Fakulteta za fizičku hemiju od 16 sati tri naučnice superzvezde ispričaće svoje neverovatne priče, recimo, o tome kako su dobile „Nagradu za žene u nauci – L’Oreal Unesko” i na kojim istraživanjima rade, od 17.30 biće održano predavanje o tome zašto baš određene datume slavimo kao praznike, a od 19 sati čeka vas pirotehnički spektakl Milana Popovića.
Cirkobalkana u Luki Beograd kod Silosa organizuje radionicu „Potraga za cirkusom” za decu od osam do 14 godina i čak tri različite cirkuske laboratorije, a na istom mestu u 20 sati rok bend „Gladni naučnici” održaće koncert i pokušati da vas uvuku u svoj svet u kome su muzika i nauka neodvojive jedna od druge.
Na trećem spratu TC Ušće instaliran je Eksperimentarijum gde ćete u samo 100 koraka preći put od ledenih – 196 °C tečnog azota do više hiljada stepeni vrele plazme, a na tom putu naučnici će vam obojiti senke, dići kosu na glavi i upaliti sijalicu koju držite u ruci.
Evropska noć istraživača u Srbiji se realizuje kroz dva projekta: ReFocus Art i SciencesCool.
Koordinator projekta ReFocuS Art (Road to Friday of Science and Art) je Centar za promociju nauke u saradnji sa Institutom za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ – Institutom od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, Prirodno-matematičkim fakultetom iz Niša i Zavodom za zaštitu spomenika kulture Kragujevac.
Koordinator projekta SciencesCool (Science on the move – from lab to streets & school) je Fakultet za fizičku hemiju Univerziteta u Beogradu u partnerstvu sa Institutom za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo Univerziteta u Beogradu.
Projekti su finansirani iz programa „HORIZON EUROPE“, najvećeg programa Evropske unije za istraživanje i inovacione delatnosti, a u okviru potprograma „Marija Sklodovska-Kiri”.
Povezani članci
