Šta nismo naučili

U poslednjih nekoliko meseci naučili smo da živimo u virtuelnom svetu – onlajn smo učili, družili se, radili vežbe, slušali koncerte, gledali predstave, kupovali i prodavali… Mnogo toga smo promenili, ali i videli da komunikacija i potreba za iskustvima u „stvarnom” životu ostaju pokretačka snaga u našim životima. Ljudi imaju potrebu da se okupe i dožive kolektivno iskustvo i to je ono što nam sada najviše nedostaje. Zato jedva čekamo da ponovo iskusimo trenutke koji su važni – ples u klubu, ovacije u pozorištu, talas na koncertu, uličnu hranu na nekoj egzotičnoj destinaciji, savršeni zalazak sunca.

Komunikacija

Mnoga istraživanja pokazuju da je razvoj pandemije koronavirusa indirektno ubrzao digitalizaciju. Došlo je do povećanja obima aktivnosti koje se obavljaju onlajn, od obrazovanja do razvoja novih platformi i aplikacija za usluge, kupovinu i kulturu. Kao odgovor na pandemiju, došlo je do promene ponašanja kako bi se održavalo socijalno distanciranje i još lakše smo utonuli u svet pojednostavljen tehnologijom. Prednosti su, kako lične tako i profesionalne, velike – tehnologija nam omogućava da budemo produktivniji i povezani. Da li to znači da nećemo više uživati u stvarnom svetu?

Neverbalna komunikacija je nezamenljiva

Ljudi su izuzetno društvena bića i koliko god uznapredovala, tehnologija ne može da zameni ljudsku interakciju. Tehnologija koju koristimo da zamenimo ove interakcije ima svojih prednosti, ali sada se još jasnije primećuje da virtuelna komunikacija može biti veoma zamorna. Komunikacijom licem u lice možemo da osetimo i komuniciramo na mnogo suptilniji način. Dok interakcijom na mreži moramo da nadoknadimo nedostatak znakova koje obično koristimo da bismo signalizirali da smo zainteresovani, da slušamo i učestvujemo u razgovoru, da smo srećni itd.

U ljudskoj prirodi je potreba za komunikacijom licem u lice – i to ne samo verbalnim jezikom. Imajući u vidu da je između 70 i 80 odsto naše komunikacije neverbalno, to pokazuje da je govor tela veoma važno sredstvo u komunikaciji. Dakle, iako su moderne tehnologije transformisale komunikaciju, ljudska komunikacija je ta koja utiče na razvoj tehnologije. Čak i najsofisticiraniji programi za video-konferencije ne mogu da zamene lično prisustvo i govor tela i čitav niz neverbalnih signala.

Empatija i poverenje

Kad se priča o veštačkoj inteligenciji i robotima koji će zameniti ljude, uvek se ističe da veštačka inteligencija ne može da zameni ljudskost i empatiju. Ljudskost koja je potrebna za pisanje ili razgovor o emocijama, pružanju podrške i razumevanju emotivnih potreba. Zašto? Jer u osnovi empatije je proces izgradnje poverenja: slušanje druge osobe, obraćanje pažnje na njene potrebe, čitanja neverbalnih signala, izražavanje saosećanja i reagovanje na način tako da druga osoba zna da ih razumete.

Poslednjih nekoliko meseci su pokazali koliko je jaka ljudska potreba za drugim ljudima. Psiholozi pretpostavljaju da je trenutna promena u ponašanju kratkog roka, i da će se vremenom uz prilagođavanja vratiti na pređašnja, ona na koja smo navikli od rođenja. Dugoročne promene u društvenim navikama će pre biti lične nego cele zajednice – kao što su rad od kuće, organizacija vremena uz korišćenje aplikacija za dostavu, planiranje putovanja i tako dalje.

Kultura

Turizam, kultura i zabava su oblasti koje su izuzetno pogođene poslednjih nekoliko meseci, pored mnogih drugih. Neke od ovih industrija su se već suočavale s posledicama koje su nove tehnologije donele, a onda je globalni karantin samo prelio čašu. Već godinama muzeji pokušavaju da promene tradicionalni pristup u komunikaciji i privlačenju publike jer se beleži pad interesovanja kod mlađih generacija. Donekle, karantin je podstakao i ubrzao sposobnost umetnosti da se poveže s publikom putem tehnologije. Postavljanje velikog broja umetničkih delâ u virtuelne prostore, izvođenje onlajn koncerata, predstava, omogućilo je uživanje u umetnosti mnogo većem broju ljudi – mnogima od njih su ova iskustva ranije bila nedostupna zbog zdravstvenih ili finansijskih ograničenja.

Na mreži nema kolektivnog iskustva

Ipak, srž većine umetnosti ostaje nepromenjena: okupiti ljude i izgraditi zajednicu snagom i osećanjima koja se prenose kroz muziku, predstave, festivale, izložbe, stvaranje je kolektivnog iskustva. Za mnoge je taj gubitak zajedništva povezan sa smanjenim kvalitetom života. Iako je tehnologija ubrzala sposobnost umetnosti da se poveže s publikom, ona ne može da zameni iskustvo i energiju koja se stvara uživo. Novi oblici digitalnog iskustva neće zameniti događaje uživo, ali je postalo očigledno da je njihovo postojanje i razvijanje veoma važno za stvaranje novih kanala komunikacije s publikom, posebno s mlađim generacijama.

Putovanja

Putovanje je čin samoostvarenja i ta potreba je toliko jaka, da čak i posle neverovatnog pada u svim segmentima turizma, stručnjaci predviđaju povratak turista. Taj proces će biti dugotrajan i zahtevaće ogromno prilagođavanje svih uključenih, a u nekim oblastima i potpune promene. Tehnologija će i u tom segmentu igrati važnu ulogu. Od čekiranja bez kontakta, skenera za merenje temperature do robota za dezinfekciju, neki aerodromi su već počeli s testiranjem novih sistema za bezbednije i sigurnije putovanje. Poruka većine je da ljudi neće prestati da putuju, samo će putovati drugačije. 

Podsetnik da smo živi

U svetlu i dalje otvorenih pitanja kako će izgledati zabava, kultura, putovanje u budućnosti, dominira potreba da se nastavi sa svim aktivnostima na koje smo navikli i u kojima uživamo. Ljudi su se pokazali kao veoma sposobni da prežive i da se prilagode raznim promenama. Od ranog lovca koji je tumarao nepreglednim i nepoznatim prostorima, preko industrijske revolucije do pojave interneta, čovek je napredovao i učio. Tehnologija neumoljivo korača napred, ali komunikacija i potreba za iskustvima u „stvarnom” životu ostaju pokretačka snaga iza razvoja tehnologije. Čovek je taj koji upravlja tehnologijom kako bi sačuvao i negovao trenutke koji su važni – ples u klubu, ovacija u pozorištu, talas na koncertu, ulična hrana na nekoj egzotičnoj destinaciji, savršeni zalazak sunca koje ćemo sačuvati u pametnom telefonu, kao podsetnik da smo bili i doživeli.