Da li znate koje je najčešće prezime kod nas, a koje je na Islandu? Ova mapa Evrope to otkriva
Prezimena i njihovo poreklo su svakako zanimljiva tema, jer vam ne pruža samo polaznu tačku sa koje možete pratiti svoje poreklo, već i svoju kulturnu istoriju.
Neka su neobična, neka svakodnevna, neka su čvrsto vezana sa tlom sa kog dolaze. Jedna mapa nam upravo prikazuje sva ta prezimena na jednom mestu, odnosno ona koja su najzastupljenija u svakoj državi ponaosob.
U Evropi mnoga današnja prezimena potiču iz srednjovekovne profesije. U Ujedinjenom Kraljevstvu, najčešće prezime je Smit. Potiče od staroengleske reči koja znači kovač, a varijacija ima širom Evrope. Najbolji primer je Luksemburg, gde je najrasprostranjenije prezime Šmit.
Povezani članci
Najpopularnije prezime u Austriji, Gruber, znači „rudar“, a Miler, najčešće prezime i u Nemačkoj i u Švajcarskoj, znači „mlinar“.
Uglavnom većina prezimena u Evropi potiče iz patronimskog sistema, gde se detetu daje ime svog oca ili pretka po ocu. Dakle, bugarski Ivanov znači „Ivanov sin“, holandski De Jong je „Jonov sin“, a švedski Anderson je „Andersov sin“. Kod nas bi ono naše ić upravo to označavalo.
Jedinstveno na ovoj listi je Island, gde se ne ističe prezime, ali po nekim drugim saznanjima, pominje se Jonsdotir. Istorijski gledano, kada se dete rodi na Islandu, njegovo ime zavisi od pola, sa sufiksom -son ili -dottir stavljenim na ime oca. Da je dete dečak, na primer, prezime bi bilo Jonsson, a ako je devojčica, to je Jonsdotir.
Danas su roditelji obično slobodni da imenuju svoje dete kako žele, često kombinujući prezimena ili čak potpuno odbacujući roditeljska imena radi nečeg potpuno novog. Međutim, ne dozvoljava svaka država takvu slobodu. Francuska, Nemačka, Švedska i Danska imaju stroge zakone o imenovanju i mogu da odbiju ime za koje smatraju da je neprikladno.
Na Islandu supružnici zadržavaju svoja prezimena, a islandski državljani koji su venčani u inostranstvu moraju da zadrže svoje originalno ime kada se vrate u ostrvsku državu.
Povezani članci
