Magazin za urbani životni stil
Ovaj sajt koristi kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa. Detaljnije
30 godina od pada Berlinskog zida

Kada je Berlinski zid, simbol Hladnog rata, i podele Evrope i sveta u drugoj polovini XX veka konačno srušen pre trideset godina, usledilo je i ujedinjenje dve Nemačke, i niz događaja koji su preoblikovali savremenu istoriju. Ove godine važna godišnjica proslavlja se u Berlinu, i u čitavom svetu.

Gde ste bili kada je pao zid?

Na nedavno održanoj tribini u Beogradu, u Krokodilovom centru, govorilo se o padu Berlinskog zida, a centralno pitanje bilo je – Gde ste bili kada je pao zid?, i  – Kakva su vam sećanja na taj događaj? Pisac i profesor Igor Štiks, moderator razgovora, naveo je da je on dovoljno star da se toga seća, ali da mnogi njegovi studenti ne znaju da kažu kada se to tačno dogodilo, a da je veoma važno da to zapamte – jer to jeste odredilo njihove živote.

Berlinski zid nazivan je i gvozdenom zavesom koja je delila dva politička bloka. Srušen je nakon promene klime u Evropi, i mirnih protesta u Istočnoj Nemačkoj koji su dosegli vrhunac u novembru 1989. Danas se prema tom događaju, istakao je Igor Štiks, u različitim delovima sveta gaje različiti osećaji -– različiti su u Nemačkoj, na istoku Evrope, na jugoistoku Evrope, kao i u Zapadnoj Evropi.

„Ja dolazim iz Sarajeva, i ne mogu da se ne složim s jednim mojim sugrađaninom koji je, kada su ga pitali šta misli o padu Berlinskog zida, rekao – To je dobra stvar, problem je samo što je pao na naše glave. Taj osećaj da je Berlinski zid pao nama na glavu, mislim da nas sve pomalo prati.“

Reditelj Želimir Žilnik podsetio je da je u vreme pada Berlinskog zida na istoku Evrope bila ekonomski zaleđena nemaština. Jugoslavija je tada bila jedna od najrazvijenijih zemalja socijalizma u kojoj su granice bile otvorene, i bilo je moguće putovati. Postojale su tenzije u državnom vrhu, unutar partijskog rukovodstva, a najvažniji element te godine u Jugoslaviji bila je uspešno završena ekonomska stabilizacija, ono što mi zovemo – dolazak na vlast Ante Markovića. (Marković je na vlast došao u martu 1989. godine, i bio predsednik izvršnog veća do decembra 1991)

Važnog istorijskog trenutka od pre tri decenije se na nedavnoj tribini prisetio i Frank Bauman, direktor beogradskog Gete Instituta.

„Kada govorimo o padu zida i ujedinjenju Nemačke uvek moramo da imamo u vidu i širi kontekst. Sam pad zida možda i jeste bila prevashodno nemačka priča – tokom čitave 1989. godine mogli smo da pratimo kako ljudi beže iz Istočne Nemačke. Tokom te godine iz Istočne Nemačke je otišlo više ljudi nego 1961. godine, kada je zid podignut. Otišlo je više od 200 000 ljudi, koji su želeli da se domognu Zapada. Tako da je i pre pada zida bilo jasno da zid više ne može da zadrži ljude u granicama Istočne Nemačke. Ali onda imamo i tu drugu priču, priču o ujedinjenju Nemačke. To je nešto što se nije ticalo isključivo Nemačke, nego je to bio jedan međunarodni proces. Sovjetski Savez je u to vreme bio slab i nije mogao ozbiljnije da se protivi tome, Amerikanci su to najviše prihvatali, britanska premijerka Margaret Tačer takođe nije bila oduševljena, baš kao ni Francuska. To ujedinjenje, dakle, nije naišlo na opšte prihvatanje i podršku, ali to je bio možda jedini trenutak kada je tako nešto moglo da se izvede.”

Zid dug 150 kilometara

Nemačku su, da podsetimo, 1949. podelili saveznici, pobednici u II svetskom ratu, baš kao i Berlin (Zapadni Berlin bio je u sastavu Zapadne Nemačke, istočni je bio prestonica Nemačke demokratske republike). Kada je zid podignut 1961, istočnonemačka vlada tvrdila je da je njihov motiv – sprečavanje zapadnih „fašista“ da uđu u Istočnu Nemačku i podrivaju socijalističku državu. Istina je da je zid prvenstveno imao svrhu da spreči masovne migracije sa istoka ka zapadu.

Podizanje zida ostavilo je bez posla mnoge ljude koji su radili u zapadnom delu grada, a mnogi su bili bukvalno i trajno odvojeni od porodice i prijatelja. Ozloglašeni zid je bio dug 155 kilometara, visok oko četiri metra, i izgrađen od betona i bodljikave žice. Zabeleženo je da je tokom skoro tri decenije njegovog postojanja realizovano oko 5000 uspešnih bekstava u Zapadni Berlin. Preko 100 ljudi je ubijeno tokom pokušaja da pređu zid, mnogo njih stradalo je pokušavajući da granicu između dve Nemačke ilegalno pređu na drugim mestima. Danas se u celom Berlinu nalaze ostaci zida, svedočanstva ne tako davne prošlosti. Ovi toponimi su turističke atrakcije, i veoma posećeni, a među najupečatljivijim je East Side galerija. Reč je o umetničkoj galeriji koja je nastala na ostacima zida, i u čijem stvaranju su učestvovali brojni umetnici.

Pad Gvozdene zavese

Tokom osamdesetih snaga SSSR (i čitavog Istočnog bloka) je slabila. Slutio se i najavljivao njegov skori kolaps. Protesti su se odvijali u Poljskoj, Mađarskoj, nekim delovima SSSR. Tokom 1989. protesti su organizovani i u Istočnom Berlinu, a sve je kulminiralo u novembru 1989. kada se oko pola miliona ljudi okupilo na Aleksandarplacu očekujući nove vesti. (Vlasti su, naime, pokušale da ublaže proteste time što će dozvoliti nove olakšice za prelaz u zapadni deo grada) Tog 9. novembra 1989. na hiljade ljudi je slobodno prešlo zid, i otpočelo je masovno slavlje na ulicama Berlina. Zvanična demontaža zida počela je 13. juna 1990. godine, i trajala do novembra 1991. Istočna i Zapadna Nemačka ujedinile su se 11 meseci nakon pada zida –  3. oktobra 1990.

Pre 30 godina pad Berlinskog zida obeležen je mnogim masovnim proslavama. Jedna od najvećih bio je koncert koji je slavni kompozitor i dirigent Leonard Bernštajn održao 25. decembra 1989. godine ispred Brandenburške kapije – odsvirana je Betovenova Deveta simfonija, a reč radost u Odi radosti, zamenjena je rečju – sloboda.

Ovogodišnja proslava u Berlinu

Ove godine je Berlinu je značajna godišnjica obeležena mnogim događajima. Od 4 -10. novembra održano je sedam izložbi na otvorenom na istorijskim lokacijama u Berlinu – u Kurfurstendamu, kod Brandenburške kapije, na Šlosplacu i Aleksandarplacu, kod crkve Getpimen, u galeriji East Side, kao i u nekadašnjim Štazi četvrtima. Predstavljene su 3D video projekcije na kojima su prikazani istorijski zapisi, fotografije i dokumentarci, kao i animacije i zvučne instalacije.

Centralna proslava održana je 9. novembra kod Brandenburške kapije. Nastupio je orkestar The Staatskapelle (glavni orkestar Nemačke državne opere) sa dirigentom Danijelom Barenbojmom, i Vestbamom, zvezdom tehno scene, a nastupili su i mnogi muzičari. U okviru proslave predstavljena je i umetnička instalacija Visions in Motion u okviru koje je 30 000 poruka lebdelo iznad ulice 17. jun u centru Berlina. Od poruka stanovnika Berlina zapisanih na papirićima formirana je velika zastava koja se zavijorila iznad centra grada. Na mostu Glinik predstavljena je video instalacija načinjena od arhivskog filmskog materijala, a 3D projekcije na Aleksandarplacu dočarale su sliku stotine hiljade demonstranata koji su se suprotstavili istočnonemačkom režimu u novembru 1989.

Na fasadama glavne zgrade nekadašnje tajne policije Štazi našli su se ovog novembra zahtevi za ukidanjem tajne policije, a  zanimljive izložbe predstavljene su i u drugim, istorijski poznatim, delovima grada. U proslavi je učestvovalo i 27 berlinskih noćnih klubova, koji su organizovali žurke sa raznim DJ-evima. Održane su i razne tribine, radionice, filmske projekcije, pozorišne premijere….

Za generacije koje ne pamte postojanje zida osmišljena je besplatna aplikacija za tablete i pametne telefone – MauAR – Berliner Mauer. Trodimenzionalna animacija i proširena realnost aplikacije omogućavaju korisnicima da sagledaju nekadašnji zid,  da vide gde se nalazio, i da saznaju kako je izgledalo živeti u podeljenom gradu.

Najčitanije

Gistro priče: Deset evra

Kiša je padala trideset osmi sat zaredom. To veče je u Beogradu bio skup Nesvrstanih. Na nekom glupom portalu sam…

Aktuelni modni trendovi u skladu sa horoskopskim znakom

Ne znamo da li se i vama čini da je teško ispratiti sve modne aktuelnosti, pa smo zato odlučili da…

Ovo su 4 tipa osoba koje daju previše sebe

Poslednjih godina, termin burnout se pominje kao jedno stanje uobičajeno i prisutno među ljudima koji daju previše sebe na poslu.…

Najnovije - Scena

Džoni Dep se vraća u Srbiju povodom promocije novog animiranog serijala

Proslavljeni holivudski glumac Džoni Dep dolazi u Beograd povodom promocije prvog animiranog serijala proizvedenog u Republici Srbiji u produkciji kompanije…

Vikend preporuke 15-17.10.

Dragi naši, kako bismo vam olakšali izbor aktivnosti za vikend, odlučili smo da na jednom mestu sakupimo nekoliko preporuka za…

Preminuo glumac Marko Živić

Srpski glumac Marko Živić izgubio je život u četvrtak 14. oktobra, nakon višenedeljne borbe sa korona virusom. 49-godišnji glumac je…