Mitološka bića: Gorgona Meduza
Postojale su tri gorgone: Steno, Eurijala i Meduza. Bile su sestre, ćerke Forkija i Keto. Forkij je bio morsko božanstvo, sin boga morskih dubina Ponta i boginje zemlje Geje. Keto je bila morska boginja, takođe ćerka Ponta i Geje. Steno i Eurijala bile su besmrtne; jedino je najmlađa gorgona, Meduza, bila smrtna. Grčka mitologija najviše je sačuvala priče upravo o Meduzi, pa se ona u kasnijim predanjima jedina naziva Gorgona, ili Gorgona Meduza.
O izgledu Gorgone Meduze
Gorgona Meduza nije izgledala ovako zanosno lepo, sa ukovrdžanim zmijama umesto kose. Tokom razvijanja antičkih mitova njen izgled je menjan, ali bi se ukratko mogao opisati ovako: bila je biće nakazne glave i zastrašujućeg izgleda. Osim zmija na glavi, usta su joj bila prepuna oštrih zuba, nalik veprovim. Kroz zube joj je palacao dugačak preteći jezik, ruke su joj bile od bronze, a imala je i moćna krila.
Povezani članci
O poreklu imena Gorgone Meduze
Pošto su u početku postojale tri gorgone, njihov naziv na starogrčkom jeziku ispisivan je u množini: γοργόνες (gorgónes), ili γοργοῖ (gorgoĩ), a ovaj naziv dolazi od reči γοργώς (gorgốs), u značenju „užasan“. Kada se izdvojila samo jedna gorgona – Meduza, onda je dobila lično ime Γοργώ (Gorgo), odnosno Gorgona, u značenju „užasna”, „strašna”. Njeno drugo ime, Meduza, potiče od reči μέδουσα (médusa) u značenju: „čuvarka”, „zaštitnica”.
Gorgona Meduza i njene nevolje
Gorgona je predstavljala opasnost ne samo za smrtnike, već i za bogove. Njena najveća moć bila je u tome da je pogledom mogla sve živo da pretvori u kamen. Naravno, više ljude nego bogove… Moćni bog Posejdon beznadežno je zavoleo Meduzu. Kako je to bilo moguće, kada je Gorgona Meduza bila neviđeno strašilo?! Pa, nije takva bila oduvek! Nekada davno bila je prelepa devojka, a naročito je raskošna bila njena kosa. Ovako je lakše razumeti Posejdona, ali je lako razumeti i boginju Atenu! Zašto Atenu? Zato što se Meduza hvalila kako je lepša od Atene, a i zato što je Posejdona zavela u Ateninom svetilištu! Atena je ovu preteću ljubavnu aferu razrešila po kratkom postupku – Meduzinu kosu pretvorila je u zmije, a od celokupne Gorgone Meduze načinila je – čudovište.
Gorgona Meduza i Persej
Persej je bio sin boga Zevsa i smrtnice Danaje. Zevs je Danaju obljubio pojavivši se u obliku zlatne kiše.
Persejeva životna priča zamršena je na samo onakav način kako je to mogla da učini grčka mitologija! Ali, ovde nas zanima samo njegov odnos sa Gorgonom Meduzom. Izvesni Polidekt, vladar ostrva Serifa, koji je nekom prilikom spasao Danaju i malog Perseja, zaljubio se u Danaju, ali mu je prepreka bio Persej. Kada je Persej dovoljno odrastao, Polidekt mu je dao u zadatak da mu donese Meduzinu glavu, nadajući se da će u Persejevom odsustvu moći da zadobije Danajinu ljubav, a i čvrsto verujući da Persej ovo nipošto neće moći da obavi.
Uz pomoć Atene, koja mu je dala štit, Hermesa, koji mu je dao mač, i nimfi, koje su mu dale Hadovu kacigu koja čoveka čini nevidljivim, krilatu obuću, i jednu čudotvornu torbu, Persej je krenuo u Gorgonino prebivalište. Pored Gorgone Meduze, tu su bile i njene opasne sestre, Steno i Eurijala.
Pošto je znao da njihov pogled sve okamenjuje, on im je prišao okrenute glave, i uz pomoć uglačanog štita video je odraz Meduzinog usnulog lica, i – odsekao joj glavu. U tom trenutku iz njenog tela iskočili su krilati konj Pegaz i Hrisaor, mladić sa zlatnim mačem – plodovi njene ljubavi sa Posejdonom!
Sa Meduzinom glavom u torbi, uz pomoć krilate obuće i Hadove kacige, Persej se vinuo u vazduh, nevidljiv za dve gorgone koje su krenule u poteru za njim. Sa Meduzinom glavom vratio se Polidektu na Serif, i njemu i njegovim prijateljima pokazao glavu, pa je tako i Polidekta i njegove prijatelje zauvek skamenio. Sa majkom Danajom i Andromedom, koju je odranije zavoleo, Persej je napustio ovo nesrećno ostrvo, i kasnije je postao kralj Tirinta.
Sve darove koje je dobio da bi njegov podvig uspeo vratio je darodavcima, a Ateni je uručio i Meduzinu glavu. Atena je dala da se na njenom štitu izobrazi Meduzina glava, čime su njene moći i njen uticaj među bogovima Olimpa znatno porasli.
Foto: www.sr.wikipedia.org 
Foto: www.en.wikipedia.org 
Foto: www.greekmythosartifacts.com
Persej sa glavom Gorgone Meduze bila je česta scena u antičkoj umetnosti, naročito na vaznom slikarstvu, počevši već od VIII veka stare ere.
Kada je Persej dobio svoje sazvežđe (kao što su ga dobili i Andromeda i Pegaz), on se uvek predstavlja sa Meduzinom glavom.
I u kasnijoj umetnosti Persej i Meduza bili su česti motivi, i u slikarstvu i u vajarstvu. Najpoznatija je svakako bronzana skulptura Benvenuta Čelinija (1500-1571), koja se nalazi u Loggia dei Lanzi u Firenci. Cela skulpturna grupa visoka je 5,19 m. Čelini je ovo svoje delo, koje je nastajalo između 1545. i 1554. godine, smatrao najznačajnijim, tim više što se veoma potrudio da njime nadmaši Mikelanđelovog Davida, a mnogi smatraju da je to i postigao.
Naslovna slika: www.twitter.com i www.en.wikipedia.org
Povezani članci
