Magazin za urbani životni stil
Ovaj sajt koristi kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa. Detaljnije
Mitološka bića: Grifon

Grifon je prastaro mitološko biće, prisutno u skoro svim evro-azijskim civilizacijama, i to od njihovih početaka, pa sve do modernih vremena. Na ovome može da zahvali svom neobičnom, ali privlačnom izgledu.

Foto: www.nickscrusade.org

U najranijim mitovima grifon je bio moćni demon u službi bogova, zatim je poprimio zaštitnički karakter, pre svega htonski – kao čuvar grobova, da bi na kraju postao simbol moći, snage i mudrosti. Za sve to vreme grifon je bio i ostao nepokolebljiv i nepodmitljiv čuvar riznica, naročito zlata. Vremenom je postao jedan od najčešćih heraldičkih simbola, a u savremenom periodu takođe jedan od najčešćih simbola u korporativnoj i individualnoj upotrebi.

Foto: www.metmuseum.org

O imenu i poreklu grifona

Značenje njegovog imena nije pouzdano utvrđeno. Najbliža etimologija je starogrčka, od reči γρυπός (gripos), u značenju: „zakrivljen” ili „kukast”, što bi moglo da se odnosi na njegovu glavu orla, preciznije – na njegov kljun. Moguće je i poreklo iz akadskog jezika, od reči karūbu, u značenju „namignuto”, a što bi takođe moglo da se odnosi na njegovu glavu orla, tačnije na njegov pogled sa poluzatvorenim, izoštrenim zenicama.

Takođe se uzima u obzir i starohebrejska reč kerúv, u značenju „heruvim”, pre svega zbog obostranog sinkretističkog izgleda, ali smatramo da ovu hipotezu treba zanemariti, jer ogromna je razlika između smisla postojanja grifona i heruvima.

Foto: www.pallasweb.com

Što se grifonovog porekla tiče, tu jedino možemo da napravimo impozantnu istorijsku šetnju! Možemo da započnemo od Skitije i Hiperboreje, pa da se spustimo u Indiju, i put nastavimo preko Vavilona, Asirije, Hetitije, Akada, Irana, Fenikije, Sirije, Anadolije, da pređemo u Egipat (preko Etiopije), pa onda u Judeju, zatim da preplovimo na Krit, a odatle konačno u Grčku (preko Sparte).

Svuda možemo da se zaustavljamo, i svuda će nam reći da je grifon – njihov. Mi ćemo se zahvaliti na gostoprimstvu, i na divnim pričama o grifonu, a kući ćemo se vratiti sa mitološkom glavoboljom (i sa osećajem krivice što nismo posetili i Rimsko carstvo), ali neprocenjivo obogaćeni novim saznanjima. Toliko o poreklu grifona!

O izgledu i karakteru grifona u nekim mitologijama

Grčka mitologija

Najranije predstave grifona iz oblasti grčkog komonvelta potiču sa Krita, pripadaju minojskoj umetnosti – sa fresaka iz Knososa, iz perioda oko 1.500-te godine pre nove ere.

Foto: www.en.wikipedia.org

Grifon kao kompozitna ptica-sisar biće naročito popularan u arhaičnom, a posebno u klasičnom periodu grčke umetnosti, pre svega na vaznom slikarstvu, naročito u VI i V veku pre n. e.

Foto: www.sr.wikipedia.org

Ovako je grifona opisao Herodot u prvoj polovini V veka pre nove ere: telo lava, a glava, krila i kandže orla, što je i najjednostavniji opis grifona. Iz očiju mu seva vatra, a perje mu je na leđima crno, na grudima crveno, na vratu plavo, a na krilima belo. Čuva zlato u zemlji koja leži između Arimaspa i Hiperborejaca, i na ovom zadatku često se bori sa Arimaspima, Hiperborejcima i Amazonkama, ali i sa raznim opasnim zverima. Kada nije dovoljan jedan grifon, grčka literarna mitologija koristi množinu: γρύπες (gripes) – grifoni. Zaštitnik grifona je Apolon, ali takođe i Artemida i Dionis. Kao čuvar i simbol božanske snage i stalne budnosti, često je prikazivan na novcu, štitovima i sarkofazima. Nesumnjivo je bio neizostavni motiv zidnog slikarstva, ali pošto ono nije očuvano, uvek je ostao omiljen motiv vaznog slikarstva.

Foto: www.fyeahgriffins.tumblr.com

Sfinga je posebna i komplikovana priča, a i u zavisnosti od pojedinačnih mitologija, pa ćemo je elementarno skratiti. U starom Egiptu imala je telo lava i glavu žene. Najpoznatija, i najstarija je takozvana Velika Sfinga, ona iz Gize. Potiče iz vremena faraona Kefrena (vladao: oko 2.570-oko 2.544. godine pre n.e), i najverovatnije ima individualne crte lica ovog vladara.

Foto: www.thomasgrayprimary.co.uk

U grčkoj mitologiji Sfinga ima telo lava, glavu i grudi devojke, i ptičja krila. Osnovna karakterna crta joj je – zagonetnost! Boravila je na planini Fikion, u blizini Tebe, i Tebancima koji su tuda prolazili postavljala je jedno te isto pitanje: „Koje biće ujutro ide na četiri, u podne na dve, a predveče na tri noge, a najslabije je kada ide na četiri?” Pošto nijedan Tebanac nije znao odgovor na to pitanje, Sfinga bi ga proždrala. Jedino ga je znao Edip, i ovako joj je odgovorio: „Čovek! U zoru svog života hoda na četiri, u podne na dve, a u sumrak, kao starac sa štapom, na tri noge.” Sfinga se, očajna zbog tačnog odgovora, bacila u ponor, a Edip je postao kralj Tebe, oženivši se Jokastom, udovicom prethodnog kralja Laja. Sfinga je veoma loše prošla, ali ni Edipova sudbina nije bila naročito dobra, o čemu pak govori mit o Edipu…

Foto: www.britannica.com

Još neke mitologije

starom Egiptu pojavu grifona na upotrebnim predmetima moguće je pratiti već od 3.300-3.100. godine pre n. e, naročito na takozvanim „kozmetičkim paletama”, ali je njegovo prisustvo mnogo učestalije na grobnim freskama. Egipatska mitologija obiluje bićima koja su kombinacija različitih životinja, ptica, i ljudskih oblika, pa samo dobri poznavaoci jasno mogu razlučiti grifona.

Foto: www.pinterest.com

Sumerska i akadska mitologija često je grifona predstavljala kao: pola čovek-pola ptica. U iranskoj mitologiji grifon je nazivan shirdal, u značenju „lav-orao“, i njegovo tamošnje prisustvo u umetnosti moguće je pratiti od III milenijuma pre n. e. Na Levantu, posebno u Siriji i Anadoliji, grifon se pojavljuje u različitim kombinacijama glave neke ptice-grabljivica i sa telom nekog krupnog životinjskog sisara, naročito učestalo između 1.950. i 1.550. godine pre n. e. U asirskoj umetnosti grifon se često predstavlja sa telom bika ili lava, orlovim krilima i ljudskom glavom. Poznat je kao lamasu.

Foto: www.en.wikipedia.org

Stiče se utisak da u antičkom Rimu grifon nije bio naročito često predstavljan, ali to je najverovatnije zbog toga što je njegovih predstava malo očuvano, naročito likovnih. Medjutim, one pronađene u Pompeji svakako su reprezentativne.

Foto: www.en.wikipedia.org
Foto: www.ru.wikipedia.org
Foto: www.ncientimes.blogspot.com

srednjovekovnoj umetnosti grifon je naročito često predstavljan u arhitektonskoj plastici, na pročeljima gotskih katedrala, sa osnovnom namerom da mu uloga bude apotropeična – zaštitna.

Foto: www.en.wikipedia.org

Takođe je, pored jednoroga, bio vrlo omiljen motiv tapiserijske umetnosti.

Foto: www.en.wikipedia.org

Heraldika

Grifon je jedan od najčešćih heraldičkih motiva, od srednjeg veka do naših dana, i to počevši od vladalačke i plemićke, preko državne, pa sve do porodične i personalne. Simbolizuje moć, snagu, vlast, bistrinu uma, ali je i autoritativni čuvar onog (ili onih) na čijem je grbu predstavljen.

Foto: www.gryphonfaction.org

Grifon u savremenoj upotrebi

Bezbrojna je i krajnje raznolika upotreba grifonovog imena i lika u savremenom svetu. Vojne formacije i vojna industrija skoro svih zemalja na svetu moraju imati bar jednog ili više grifona. Isto se odnosi i na avio i automobilske industrije, i, uopšte, na više ili manje sve industrije, u koje posebno spada filmska. Javne i korporativne organizacije utrkuju se u korišćenju grifona, a i mnoge sportske i obrazovne institucije širom sveta diče se amblemom grifona. Šta više, i nekim je životinjskim, naročito ptičjim vrstama, pridodat naziv „grifon”. Jedan od poznatijih je pas – briselski grifon.

Foto: www.marianholdings.lk.jpg

Rezime

Sumirajući sve literarne opise i likovne predstave grifona, možemo zaključiti da je on biće protivrečne suštine. Možda je to zato što je zamišljan kao objedinitelj Neba i Zemlje, Dobra i Zla. Zato uglavnom ima telo lava i glavu orla. Ponekad, i primarno, uloga mu je bila zaštitnička i pokroviteljska (kao branilac riznica i mrtvih), ali ponekad je umeo da bude i zlobno, nezaustavljivo biće.

Foto: www.discardingimages.tumblr.com

Naslovna slika: www.nickscrusade.org i www.discardingimages.tumblr.com

Najčitanije

7 odevnih predmeta u koje vredi uložiti novac dok su na popustu

Crna nedelja prilika je da se po povoljnijim cenama pripremimo za predstojeće praznike, i tako obradujemo sebe i najbliže. Mnogi…

Kraljica Leticija jednim detaljem pobrala sve simpatije

Zvanična poseta španske kraljevske porodice Švedskoj još jedna je prilika da uživamo u modnim izdanjima dame iz naslova. Iako je…

Jedan od najpopularnijih glumaca današnjice želi da bude sledeći Džejms Bond

I pre nego što smo peti i poslednji put gledali Danijela Krejga u ulozi Džejmsa Bonda u filmu Nije vreme…

Ovo je 7 kozmetičkih proizvoda koje bi svaka žena posle 40. godine trebalo da koristi

Različiti periodi života zahtevaju različite kozmetičke proizvode. Bilo da je u pitanju omiljeni ruž za usne koji će vašem licu…

3 loše navike koje imaju inteligentne osobe

Oko sebe ostavljate nered i puno psujete? Verovatno ste ceo život bili osuđivani zbog ovih loših navika, ali studije su…

Nova južnokorejska serija za jedan dan postala popularnija od serije „Squid Game“

Izgleda da je svet željan južnokorejskih serija, a Netflix i te kako ima nameru da to iskoristi. Naime, samo 24…

Najnovije - Scena

Fejsbuk i metaverzum: Kompanija ime menja, ali ćud nikada

Gotovo tri milijarde ljudi aktivno koristi Fejsbuk svakog meseca, dokazujući da je najpoznatija društvena mreža na internetu uspešno pokorila svet.…

Preminuo je modni dizajner Virdžil Ablo

Američki dizajner i preduzetnik Virdžil Ablo preminuo je u nedelju 28. novembra nakon dvogodišnje borbe sa kancerom. Četrdesetjednogodišnji dizajner stekao…

Slava – kulturno nasleđe čovečanstva

Proslavljanje porodične slave je jedinstveni običaj vezan za Srbiju koji je od novembra 2014. godine zaštićen na UNESCO reprezentativnoj listi…

Retke fotografije važnih momenata iz prošlosti

Neki važni istorijski momenti, ali i oni manje važni, ali jednako zanimljivi, zauvek su zabeleženi na fotografijama, koje retko imamo…

Ovo možda niste znali o Džimiju Hendriksu

Na današnji dan 1942. godine rođen je Džon Alen Hendriks, koji je kasnije svetu postao poznat kao Džejms Maršal „Džimi“…

Predviđanje iz 1997: 10 stvari koje bi mogle da pođu naopako u 21. veku

Automobili na vodonik. Kvantno računarstvo. Genska terapija za rak. Pouzdan automatski prevod. Odlazak čoveka na Mars. Ovo su samo neka…