Magazin za urbani životni stil
Ovaj sajt koristi kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa. Detaljnije
Mitološka bića: Grifon

Grifon je prastaro mitološko biće, prisutno u skoro svim evro-azijskim civilizacijama, i to od njihovih početaka, pa sve do modernih vremena. Na ovome može da zahvali svom neobičnom, ali privlačnom izgledu.

Foto: www.nickscrusade.org

U najranijim mitovima grifon je bio moćni demon u službi bogova, zatim je poprimio zaštitnički karakter, pre svega htonski – kao čuvar grobova, da bi na kraju postao simbol moći, snage i mudrosti. Za sve to vreme grifon je bio i ostao nepokolebljiv i nepodmitljiv čuvar riznica, naročito zlata. Vremenom je postao jedan od najčešćih heraldičkih simbola, a u savremenom periodu takođe jedan od najčešćih simbola u korporativnoj i individualnoj upotrebi.

Foto: www.metmuseum.org

O imenu i poreklu grifona

Značenje njegovog imena nije pouzdano utvrđeno. Najbliža etimologija je starogrčka, od reči γρυπός (gripos), u značenju: „zakrivljen” ili „kukast”, što bi moglo da se odnosi na njegovu glavu orla, preciznije – na njegov kljun. Moguće je i poreklo iz akadskog jezika, od reči karūbu, u značenju „namignuto”, a što bi takođe moglo da se odnosi na njegovu glavu orla, tačnije na njegov pogled sa poluzatvorenim, izoštrenim zenicama.

Takođe se uzima u obzir i starohebrejska reč kerúv, u značenju „heruvim”, pre svega zbog obostranog sinkretističkog izgleda, ali smatramo da ovu hipotezu treba zanemariti, jer ogromna je razlika između smisla postojanja grifona i heruvima.

Foto: www.pallasweb.com

Što se grifonovog porekla tiče, tu jedino možemo da napravimo impozantnu istorijsku šetnju! Možemo da započnemo od Skitije i Hiperboreje, pa da se spustimo u Indiju, i put nastavimo preko Vavilona, Asirije, Hetitije, Akada, Irana, Fenikije, Sirije, Anadolije, da pređemo u Egipat (preko Etiopije), pa onda u Judeju, zatim da preplovimo na Krit, a odatle konačno u Grčku (preko Sparte).

Svuda možemo da se zaustavljamo, i svuda će nam reći da je grifon – njihov. Mi ćemo se zahvaliti na gostoprimstvu, i na divnim pričama o grifonu, a kući ćemo se vratiti sa mitološkom glavoboljom (i sa osećajem krivice što nismo posetili i Rimsko carstvo), ali neprocenjivo obogaćeni novim saznanjima. Toliko o poreklu grifona!

O izgledu i karakteru grifona u nekim mitologijama

Grčka mitologija

Najranije predstave grifona iz oblasti grčkog komonvelta potiču sa Krita, pripadaju minojskoj umetnosti – sa fresaka iz Knososa, iz perioda oko 1.500-te godine pre nove ere.

Foto: www.en.wikipedia.org

Grifon kao kompozitna ptica-sisar biće naročito popularan u arhaičnom, a posebno u klasičnom periodu grčke umetnosti, pre svega na vaznom slikarstvu, naročito u VI i V veku pre n. e.

Foto: www.sr.wikipedia.org

Ovako je grifona opisao Herodot u prvoj polovini V veka pre nove ere: telo lava, a glava, krila i kandže orla, što je i najjednostavniji opis grifona. Iz očiju mu seva vatra, a perje mu je na leđima crno, na grudima crveno, na vratu plavo, a na krilima belo. Čuva zlato u zemlji koja leži između Arimaspa i Hiperborejaca, i na ovom zadatku često se bori sa Arimaspima, Hiperborejcima i Amazonkama, ali i sa raznim opasnim zverima. Kada nije dovoljan jedan grifon, grčka literarna mitologija koristi množinu: γρύπες (gripes) – grifoni. Zaštitnik grifona je Apolon, ali takođe i Artemida i Dionis. Kao čuvar i simbol božanske snage i stalne budnosti, često je prikazivan na novcu, štitovima i sarkofazima. Nesumnjivo je bio neizostavni motiv zidnog slikarstva, ali pošto ono nije očuvano, uvek je ostao omiljen motiv vaznog slikarstva.

Foto: www.fyeahgriffins.tumblr.com

Sfinga je posebna i komplikovana priča, a i u zavisnosti od pojedinačnih mitologija, pa ćemo je elementarno skratiti. U starom Egiptu imala je telo lava i glavu žene. Najpoznatija, i najstarija je takozvana Velika Sfinga, ona iz Gize. Potiče iz vremena faraona Kefrena (vladao: oko 2.570-oko 2.544. godine pre n.e), i najverovatnije ima individualne crte lica ovog vladara.

Foto: www.thomasgrayprimary.co.uk

U grčkoj mitologiji Sfinga ima telo lava, glavu i grudi devojke, i ptičja krila. Osnovna karakterna crta joj je – zagonetnost! Boravila je na planini Fikion, u blizini Tebe, i Tebancima koji su tuda prolazili postavljala je jedno te isto pitanje: „Koje biće ujutro ide na četiri, u podne na dve, a predveče na tri noge, a najslabije je kada ide na četiri?” Pošto nijedan Tebanac nije znao odgovor na to pitanje, Sfinga bi ga proždrala. Jedino ga je znao Edip, i ovako joj je odgovorio: „Čovek! U zoru svog života hoda na četiri, u podne na dve, a u sumrak, kao starac sa štapom, na tri noge.” Sfinga se, očajna zbog tačnog odgovora, bacila u ponor, a Edip je postao kralj Tebe, oženivši se Jokastom, udovicom prethodnog kralja Laja. Sfinga je veoma loše prošla, ali ni Edipova sudbina nije bila naročito dobra, o čemu pak govori mit o Edipu…

Foto: www.britannica.com

Još neke mitologije

starom Egiptu pojavu grifona na upotrebnim predmetima moguće je pratiti već od 3.300-3.100. godine pre n. e, naročito na takozvanim „kozmetičkim paletama”, ali je njegovo prisustvo mnogo učestalije na grobnim freskama. Egipatska mitologija obiluje bićima koja su kombinacija različitih životinja, ptica, i ljudskih oblika, pa samo dobri poznavaoci jasno mogu razlučiti grifona.

Foto: www.pinterest.com

Sumerska i akadska mitologija često je grifona predstavljala kao: pola čovek-pola ptica. U iranskoj mitologiji grifon je nazivan shirdal, u značenju „lav-orao“, i njegovo tamošnje prisustvo u umetnosti moguće je pratiti od III milenijuma pre n. e. Na Levantu, posebno u Siriji i Anadoliji, grifon se pojavljuje u različitim kombinacijama glave neke ptice-grabljivica i sa telom nekog krupnog životinjskog sisara, naročito učestalo između 1.950. i 1.550. godine pre n. e. U asirskoj umetnosti grifon se često predstavlja sa telom bika ili lava, orlovim krilima i ljudskom glavom. Poznat je kao lamasu.

Foto: www.en.wikipedia.org

Stiče se utisak da u antičkom Rimu grifon nije bio naročito često predstavljan, ali to je najverovatnije zbog toga što je njegovih predstava malo očuvano, naročito likovnih. Medjutim, one pronađene u Pompeji svakako su reprezentativne.

Foto: www.en.wikipedia.org
Foto: www.ru.wikipedia.org
Foto: www.ncientimes.blogspot.com

srednjovekovnoj umetnosti grifon je naročito često predstavljan u arhitektonskoj plastici, na pročeljima gotskih katedrala, sa osnovnom namerom da mu uloga bude apotropeična – zaštitna.

Foto: www.en.wikipedia.org

Takođe je, pored jednoroga, bio vrlo omiljen motiv tapiserijske umetnosti.

Foto: www.en.wikipedia.org

Heraldika

Grifon je jedan od najčešćih heraldičkih motiva, od srednjeg veka do naših dana, i to počevši od vladalačke i plemićke, preko državne, pa sve do porodične i personalne. Simbolizuje moć, snagu, vlast, bistrinu uma, ali je i autoritativni čuvar onog (ili onih) na čijem je grbu predstavljen.

Foto: www.gryphonfaction.org

Grifon u savremenoj upotrebi

Bezbrojna je i krajnje raznolika upotreba grifonovog imena i lika u savremenom svetu. Vojne formacije i vojna industrija skoro svih zemalja na svetu moraju imati bar jednog ili više grifona. Isto se odnosi i na avio i automobilske industrije, i, uopšte, na više ili manje sve industrije, u koje posebno spada filmska. Javne i korporativne organizacije utrkuju se u korišćenju grifona, a i mnoge sportske i obrazovne institucije širom sveta diče se amblemom grifona. Šta više, i nekim je životinjskim, naročito ptičjim vrstama, pridodat naziv „grifon”. Jedan od poznatijih je pas – briselski grifon.

Foto: www.marianholdings.lk.jpg

Rezime

Sumirajući sve literarne opise i likovne predstave grifona, možemo zaključiti da je on biće protivrečne suštine. Možda je to zato što je zamišljan kao objedinitelj Neba i Zemlje, Dobra i Zla. Zato uglavnom ima telo lava i glavu orla. Ponekad, i primarno, uloga mu je bila zaštitnička i pokroviteljska (kao branilac riznica i mrtvih), ali ponekad je umeo da bude i zlobno, nezaustavljivo biće.

Foto: www.discardingimages.tumblr.com

Naslovna slika: www.nickscrusade.org i www.discardingimages.tumblr.com

Najčitanije

Nesvakidašnja scena na Slovenskoj plaži u Budvi: “Ne prilazite”

Kraj slovenske plaže u Budvi pliva mladunče delfina. Sasvim samo, i izgubljeno pliva veoma blizu obale. Turisti i znatiželjnici prilaze…

Ovo su znaci da pijete previše alkohola

Čaša uz ručak, čaša posle večere, povremeno opuštanje sa prijateljima. Nije problem ako povremeno uživate u alkoholu, ali kada zaista…

Ovako bi danas izgledale poznate ličnosti da nisu prerano izgubile život

Mnogo je poznatih ličnosti koje su neočekivano preminule, mnogo pre nego što su dostigle duboku starost. Ne možemo a da…

Zašto je Sandra Ou bila na sahrani kraljice Elizabete?

Među poznatim licima iz celog sveta na sahrani kraljice Elizabete II bila je i glumica Sandra Ou. Najpoznatija po ulogama…

Detalj koji na glavi nosi partnerka Ane Brnabić će danas nositi sve žene na sahrani kraljice, osim jedne

Sahrana kraljice Elizabete II će se održati danas u Vestminsterkoj opatiji, a predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić juče je stigla…

“Kakvo nepoštovanje”: Makronovi došli u patikama da odaju počast kraljici i doživeli linč na mrežama

Brižit Makron je u nedelju uslikana u Londonu u poseti kraljičinom kovčegu i za razliku od drugih članova kraljevske porodice…

Najnovije - Scena

“Okrutni porodični čopor”: Guči, osveta, spletke ubistvo i na kraju trijumf

Priča o Mauriciju Gučiju počela je na današnji dan pre 74 godina. Završila se na pločniku Milana gde ga je…

Stendap legenda Džimi Kar ponovo nastupa u Beogradu

Nakon punih šest godina, Džimi Kar 16. novembra stiže u MTS Dvoranu sa svojim najnovijim programom Terribly Funny, sastavljenim od…

Megan Markl ponovo u centru pažnje: „Maltretirala je osoblje palate, ljudi su se tresli i plakaliˮ

U Velikoj Britaniji kroz nekoliko dana biće objavljena nova knjiga o kraljevskoj porodici originalnog naziva „Courtiers: The Inside Story of…

Ketrin Zita-Džouns i Majkl Daglas danas slave rođendane: Ovo je njihova priča

Majkl Daglas i Ketrin Zita-Džouns rođeni su na isti dan, 25. septembra, pa tako svoj rođendan slave na isti dan. Glumac…

Alek Boldvin dobio osmo dete

Alek i Hilarija Boldvin dobili su sedmo dete. Instruktorka joge objavila je srećnu vest na svom Instagramu. „Ovde je! Tako…

Koliko Evropljani cirkaju vino, a koliko mi? Ova mapa to otkriva

Mnogi kažu da je u vinu istina, a koliko su Evropljani bili spremni da priznaju i ne lažu koliko vina…