Ovako su se ljudi lečili u Jugoslaviji: Potrebni su vam bili samo čaša vode, slika iz novina i da verujete prevarantima
Svaki put kad neko krene da naglašava kako su nove generacije gluplje i zatucanije, setite se samo da su oni pre, vaše majke, očevi, babe, dede, stričevi i strine držali sliku belog maga pored čaše vode, da bi im bilo bolje u životu.
Televizijski iscelitelj Alan Čumak, iliti „iscelitelj na daljinu“ kako su ga još zvali, postao je poznat u svojoj struci u Sovjetskom savezu šesdesetih, da bi svoju magiju počeo da širi i u bivšoj Jugoslaviji.
Najviše mu je pomogao časopis TV Revija. On je njima dizao tiraž, a oni su štampali njegovu sliku. Vremešni čitaoci ove novine su onda postavljali sliku pored čaše vode. Voda bi ovim putem postajala lekovita kada upije čudesnu energiju. Tako je, uostalom tvrdila RTV Revija.
Povezani članci
I samim fotografijama moguće je „lečiti druge, njihovu energiju prenositi na vodu, pomade, pastu za zube“, jer će „svi predmeti zadržavati energetsko dejstvo dok ih budemo koristili“. U svojim TV seansama, Čumak je, pak, pribegavao i naročitim pokretima rukama, čime je „ponovo podešavao energiju tela bolesnih“.
Čumakove slike koje su „prenosile kosmičku energiju“ bile su lepljene po prepunim autobusima devedesetih godina, krile su se u novčanicima mnogih kao džepni kalendari, a neretko su bivale i kačene u predsoblja, na frižidere, ili stavljane „u regal“.
Najdalje su otišli koji su njegove slike lepili po telu, tj po mestima koje ih bole i ranama, ili ispod zavoja na prelomima. Ostaje primer jedne gospođe u ovdašnjoj bolnici kojoj noga nikako nije uspevala da se zaleči. Zapatila je čak i tešku infekciju – sve dok je dežurni lekar jednom prilikom nije zatekao na delu.
Naime, bolesnica bi svake večeri uredno skidala oblog. Ranu je potom „vidala“ fotografijom Alana Čumaka, a da niko ne bi primetio, uredno bi izjutra sklanjala sliku. Kada su joj teškom mukom oduzeli čudotvornu terapiju, gospođa se najzad oporavila i zdrava vratila kući.
Svojim radom, Čumak je započeo put raznim vidovnjacima i ostalim prevarantima koji su harali u ratom zahvaćenim prostorima. Izgradio je status „filozofa, autora, iscelitelja i čoveka nadnaravnih sposobnosti“. Razlika u odnosu na sve Trgovčeviće, Ramoviće, Kleopatre je to što Čumaka niko nikad nije video, odnosno on nije imao svoju ordinaciju. Bila je mu je potreba samo moć medija, TV i novine. Ipak, sa pojavom ovih novih imena, i Čumak nestaje iz naših života
Povremeno bi promakle i glasine da je ruski čudotvorac, zapravo – prevarant. U Rusiji su, navodno, ove sumnje i dokazane, zbog čega je slavni iscelitelj dobio veto na lekarsku praksu.
Povukavši se iz medija, Čumak je, kako se pričalo, sarađivao sa ruskom Akademijom pedagoških nauka. Načulo se i da je naposletku sam priznao kako njegove propovedi, štaviše, nisu ni istinite. Lekar koji je zadivio čitavu Jugoslaviju uskoro je pao u zaborav, a nekadašnji Jugosloveni setili su ga se još jednom – kada je štampa 2017. godine objavila vest o njegovoj smrti.
Povezani članci
