Zanimljiva istorija kolica za kupovinu

Teško je zamisliti moderan supermarket ili robnu kuću bez velikih kolica, koja možemo natrpati zalihama hrane i druge robe za više nedelja ili čak meseci. Da li ste, međutim, znali da ovakva kolica nisu postojala pre sto godina, a kada su uvedena u određene prodavnice, kupci na njih uopšte nisu gledali blagonaklono? Otkrićemo vam u narednim redovima kako su izmišljena kolica za kupovinu i zbog čega su ljudi u početku bili skeptični prema njima.

Vlasnik prodavnice sa idejom

Godine 1934, tokom vrhunca Velike depresije, trgovac po imenu Silvan Goldman kupio je lanac prodavnica u američkoj državi Oklahomi. Budući da se zemlja nalazila u ekonomskoj krizi, on je hitno morao da pronađe način da privuče kupce svojim radnjama i otplati ovu investiciju. Goldman je proučavao ponašanje svojih potrošača ne bi li otkrio kakve su njihove navike u kupovini.

Vrlo brzo je primetio da mušterije uglavnom odlaze na kasu kada napune svoju korpu sa proizvodima i retko kada uzimaju i drugu. On je tada odlučio da izmisli nešto što će omogućiti kupcima da se zadrže duže u njegovim radnjama i naprave veći račun.

Prva verzija velikih kolica za supermarkete

Goldman je inspiraciju za svoja prva velika kolica za kupovinu pronašao u stolici na savijanje. U prototip fazi dizajniranja kolica on je stavio jednu korpu na sedište stolice na savijanje, a drugu ispod nje. Njegova ideja je bila da se ovakva naprava kotrlja na četiri točkića. Godine 1936, on je angažovao mehaničara Freda Janga da unapredi njegov dizajn, što je ovaj i učinio tako što je pronašao način da fiksira korpe za konstrukciju kolica, ali i da omogući njihovo sklanjanje sa njih, kako bi radnici na kasi mogli lako da izvade proizvode. Sama konstrukcija je mogla da se savije slično kao stolice koje su je inspirisale i skloni u stranu da ne zauzima puno prostora u prodavnici.

Na Goldmanovu žalost, mušterije njegovog lanca prodavnica nisu prigrlile kolica sa entuzijazmom. Muškarci su na njih gledali kao na nešto za fizički slabije ljude, koji nisu dovoljno snažni da nose korpe, dok su ih žene izbegavale jer su ih podsećale na kolica za bebe. Jedini potrošači koji su odmah rekli „da“ Goldmanovoj inovaciji bili su stariji ljudi.

Velika kolica postaju sve popularnija

I pored mlakog prijema kolica, Goldman nije odustajao. On je angažovao lažne kupce u svojim radnjama i zahtevao od njih da kupovinu obavljaju kolicima, kako bi druge mušterije videle kako to izgleda. Goldman je takođe nudio potrošačima kolica na samom ulazu u prodavnicu. Njegov trud se na kraju isplatio.

Tri godine od njihovog debija, velika kolica za šoping su postala hit među mušterijama njegovih, ali i drugih radnji koje su ih u međuvremenu uvele. Proces kupovine je tako doživeo revoluciju i ljudi su počeli sve nonšalantnije da se kreću u supermarketu i pazare stvari koje se nisu nalazile na njihovom spisku namirnica za kupovinu.

Velika kolica dobijaju svoj današnji izgled

Godine 1946, na scenu stupa čovek po imenu Orla Votson, koji dopunjuje Goldmanova kolica svojim dizajnerskim idejama. On odlučuje da korpu permanentno spoji sa konstrukcijom na točkićima, a da leđa korpe zakači za kontrukciju šarkama na njihovoj gornjoj ivici, tako da ona mogu da se pomeraju ka gore i omoguće kolicima da se ugnezde jedna u druga.

Od pedesetih je ovaj dizajn postao uobičajen u SAD, a kasnije i u svetu. Do danas nije doživeo puno promena, izuzev uvođenja nekih manje bitnih dodataka, kao što su, na primer, držač za čaše i sedište za decu.

Ako vam se dopala ova zanimljiva istorija kolica za kupovinu, pročitajte i našu zanimljivu istoriju čipsa.

Izvor: Vintage News
Izvor naslovne slike: Photo by Pixabay from Pexels