Najbizarnija priča naučnog sveta – čovek koji je ukrao Ajnštajnov mozak

Čovek koji je izvršio obdukciju čuvenog naučnika Alberta Ajnštajna zadržao je nekoliko delova mozga velikog naučnika u tegli bez dozvole.

To je jedna od najbizarnijih priča u naučnom svetu. Čovek po imenu Tomas Stolc Harvi imao je profesionalnu čast da radi sa jednim od najpoznatijih mozgova koji su ikada živeli i odlučio je da želi da nastavi konekciju sa njim, daleko iznad očekivanih parametara.

Kada je Albert Ajnštajn, čovek koji je svetu doneo teoriju relativnosti, između ostalog, umro u bolnici Prinston u aprilu 1955. godine, napravio je određene planove za svoje posmrtne ostatke koji nisu sprovedeni. Prema Brajanu Barelu, autoru knjige pod nazivom “Razglednice iz Muzeja mozga”, Ajnštajn nije želeo nikakvo ispitivanje svog mozga ili tela.

Tvrdio je: „Iza sebe je ostavio konkretna uputstva u vezi sa svojim ostacima: kremiraj ih i tajno razbacaj pepeo kako bi obeshrabrio idolopoklonike”. Međutim, nakon obdukcije, Harvi je ipak ukrao mozak, i isekao na mnogo delova za proučavanje, uprkos željama porodice Ajnštajn. Na kraju su pristali da dozvole proučavanje mozga, iako su odredili da se rezultati objavljuju samo u naučnim časopisima i da nalaz nije senzacionalizovan.

Harvi je naravno otpušten sa svog mesta u bolnici, ali je ipak zadržao mozak, držeći ga u dve tegle u svom kućnom podrumu. Međutim, stvari su tada postale još čudnije.

Barel piše: „Nakon što je Harvijeva žena zapretila da će mu oteti ostatke Anštajnovog mozga, napustio ju je, odselio se i odneo ga sa sobom. Neko vreme je radio kao medicinski nadzornik u laboratoriji za biološka ispitivanja u Vičiti, Kanzas, držeći mozak u kutiji za jabukovaču sakrivenu ispod hladnjaka za pivo. Ponovo se preselio u Veston, Misuri, i bavio se medicinom dok je pokušavao da proučava mozak u slobodno vreme, da bi 1988. izgubio lekarsku licencu nakon što je pao na trodnevnom ispitu.”

Potom se preselio u Lorens u Kanzasu, preuzeo posao na montažnoj traci u fabrici za ekstruziju plastike, preselio se u stan na drugom spratu pored benzinske pumpe i sprijateljio se sa komšijom, čuvenim piscem i bitnikom Vilijamom Barouzom. Njih dvojica su se rutinski sastajala na piću na Barouzovom tremu. Harvi bi pričao priče o mozgu, o odsecanju komada koje bi poslao istraživačima širom sveta. Barouz bi se, zauzvrat, hvalio prijatlejima da može da dobije deo Ajnštajna kad god poželi.

Tek 1985. godine objavljena je prva studija o Ajnštajnovom mozgu. Harvi i njegovi saradnici su tvrdili da ima abnormalan udeo neurona i glije, dve vrste ćelija. Tvrdili su da bi ovi rezultati mogli da pomognu da se objasne neurološke osnove inteligencije, ali drugi naučnici su odbacili tu tvrdnju, tvrdeći da su skladištenje mozga kao i strogost primenjena na eksperiment mogli imati efekta.

Kontrolna grupa koju su predstavili u svojoj studiji nije se smatrala dovoljno dobro kontrolisanom, a istaknuto je da je Ajnštajnov mozak godinama bio očuvan, dok su kontrole bile sveže.

Na kraju, nakon što je godinama delio delove Ajnštajnovog mozga naučnoj zajednici, uzimajući ih bez dozvole, Harvi je umro u Medicinskom centru Univerziteta Prinston u 94. godini 2007.

Pretpsotavljamo da nakon autopsije mu niko nije ukrao mozak.

Naslovna fotografija: Profimedia