“Još imam traume od ovoga”: Ovo su imali svi u Jugoslaviji, a danas se nalazi u muzeju u Njujorku
Možda se neki mlađi, rođeni u 21. veku i ne sećaju, ali svaka kuća je imala fiksni telefon, i što je najneverovatnije iz ove perspektive, mnogi su se proizvodili na teritoriji bivše Jugoslavije.
Na društvenim mrežama je česta situacija da se prisete ljudi nekog predmeta koji je nekada davno bio čest u svakoj kući dok ga se danas sećamo samo u situacijama kad neko na Fejsbuku, Instagramu ili Reditu neko priupita – da li neko zna šta je ovo?
Danas je na red došao telefon Iskra ETA 80. Dizajnirao ga je Davor Savnik 1978. i proizvoden je u fabrici Iskra iz Kranja u Sloveniji.
Ljudi sa Redita se prisećaju poslednjih kontakta sa ovom vrstom tehnologije ali i i dalje hvale vanvremsnki dizajn.
“Još imam traume od ovog telefona i njegovog zvona”; “Isti fiksni kod babe trenutno stoji u hodniku” “Moj je imao odštampane brojeve za hitne slučajeve”; Kod babe i dede u selu smo imali, bio je jedan od prvih modernih takvih telefona u nekoliko sela”; Ja volim Iskra zidne satove i budilnike. Jednostavan dizajn, a tako deluje moćno. Prejaka fabrika svog vremena”, samo su neki od komentara.
I zaista, ovaj dizajn je hvaljen toliko širom sveta o njemu su pisale brojne stručne američke i evropske revije i časopisi. Za vrlo kratko vreme modeli telefona Iskra ETA 80 ali i ETA 85 postali su deo stalne postavke Muzeja moderne umetnosti u Njujorku MoMA (Museum of Modern Art) kao i minhenskog Muzeja moderne umetnosti.
Inače, brojne svetske firme su zbog nesrećno rešene zaštite patentnih prava kopirale ovaj dizajn. Procenjuje se da je napravljeno 300 miliona Savnikovih telefona.
Да ли хоћете да нам објасните да су сви у Југославији имали телефон ? Мало морген !
Da, baš svi, bar u mojem malom gradu i u okolnim selima. To malo morgen si u crkvi čuo, kako u socializmu nismo imsli ništa… Laži…
Trebalo je da samo piše o telefonu kao svetski poznatom dizajnu iz tog vremena a koji je pravila”Iskra” iz bivše SFRJ . A ne da lupeta da su svi u SFRJ imali fiksni telefon? Jer to što kaže nije tačno . Ljudi koji su živeli u centru Beograda nisu imali telefon .Ja sam rođen i odrastao u Beogradu pa smo tek sedamdeset i neke dobili liniju sa dvojnikom a ne svoju liniju . Otac uz silne molbe i žalbe je tek posle par godina uspeo da obezbedi našu liniju?Liniju bez dvojnika smo dobili tek kako je tada PTT slao obaveštenje” kad se budu stvorili tehnički uslovi ? Dvojnik je imao ćerke koje su danonoćno pričale telefonom a mi mismo tada mogli da koristimo telefon . Ako dvojnik slučajno ili namerno ostavi slušalicu podignutu drugi dvojnik ima neupotrebljivu telefosku liniju . Praksa je bila da je linija dovedena do predsoblja stana . Mi smo odatle razveli u kuhinju za zidni telefon i za drugi do dnevne sobe gde je bio i televizor . Tada je telefon služio za dogovor i kratki razgovor . Danas mobilni stvara zavisnost pa ga ljudi drže na uvetu od jutra do kasnih večernjih sati . A razgovor je svuda i na svakom mestu i nepristojno glasan .
Krajem sedamdesetih i pocetkom osamdesetih, su svi imali, sem onih u planinama. Moji su medju prvima uveli, cim je u naselju bilo moguce jer su i pre II Sv. rata ziveli u BGu i imali telefone. A posle tek krajem sedamdesetih, kada je pocelo uvodjenje novih centrala.