Zašto je zimnica mnogo više od hrane
U Rečniku srpskoga jezika Matice srpske piše da je zimnica imenica ženskog roda koja označava „hranu pripremljenu da se troši zimi“. U čuvenoj knjizi Moj kuvar, Spasenija-Pata Marković objašnjava da se „pod zimnicom podrazumevaju: povrće, kompoti, pekmezi, slatka, sirupi, suvo voće, paradajz, kupus, turšija, sudžuci od slatka vina, tikve, sušena testa“. Pata takođe piše da „domaćice s proleća, dok još ima neutrošene zimnice, počinju da obnavljaju svoju ostavu novom, jer u nedostatku svežeg povrća ostavljena zimnica velika je korist za zimske dane. Sa spremanjem zimnice domaćica će početi već meseca maja, i to prvo sa ostavljanjem vinovog lista, a potom svog povrća redom kako stiže. Prvo vinovo lišće, zatim grašak, a od voća jagode i trešnje, i sve tako redom do kraja godine“.
Danas su retke domaćice koje već u maju misle na to šta će jesti tokom zime, što nikako ne znači da nam je zimnica sada manje važna. Bez obzira na bogatu ponudu u supermarketima, i to tokom cele godine, mnogo je onih koji i dalje vole da u svojim ostavama poređaju tegle pune raznog povrća i voća. I ne samo to. Burići sa turšijom, kace sa kiselim kupusom, i sada se mogu videti u podrumima, ali i na balkonima širom Srbije.
Zašto nam je zimnica važna?
Sigurno nije zbog gladi. Kisele krastavce, ali i kupus, sada možemo da kupimo u bilo koje doba godine, kao i turšiju, razne džemove, čak i ajvar. Ostavljanje hrane za zimu ima svoje korene u našoj tradiciji, ali i u navikama i vaspitanju. Takođe, od pripremanja zimnice ne odustajemo i zato što je to lepa prilika da se okupe komšije, prijatelji, familija i da zajedno peku paprike za ajvar i ljutenicu, kuvaju sok od paradajza, ređaju kupus u kacu, na smenu mešaju pekmez da ne zagori. Slavska trpeza ne može da se zamisli bez sarme od domaćeg kiselog kupusa i turšije u svim bojama. A tek roze rasol nakon obilnog božićnog ručka… U mnogim kućama i dan danas je nezamislivo dočekati goste bez domaćeg slatka i kafe, ili makar vanilica sa domaćim džemom od kajsije. A palačinke? Lepe su sa kupovnim čokoladnim kremovima, ali su ipak najlepše sa bakinim pekmezommmmm!
I nije zimnica samo ukusna. Ona može biti i ukras u kuhinji. Uredno poređane tegle, sa lepim poklopcima i nalepnicama na kojima je krasnopisom naznačeno šta se u kojoj nalazi, mala su remek-dela kreativnih domaćica i domaćina. Jer, ne takmičimo se samo u receptima već i u estetici, nije nam važno samo da se u slast pojede, već i da lepo izgleda na polici, da se pamti i željno iščekuje sledeće zime. Zimnicu volimo i da delimo drugima, mada je pravilno reći – razmenjujemo. Ja tebi pekmez, ti meni kompot. Ili još bolje: ti meni ajvar, ja tebi ajvar – da vidimo čiji je bolji.
Recepti se, naravno, ljubomorno čuvaju, kao i trikovi: malo cvekle u kaci sa kupusom daće rasolu zdravu roze boju, ajvar je dobar samo ako se pravi od mesnatih crvenih paprika, a za savršen je potrebno da se ispeku na roštilju i to na drva ili ugalj. Samo od svežeg voća, onog koje biste u slast pojeli, može biti dobar džem, pekmez ili slatko, a sve to će duže trajati ako se tegle nakon punjenja okrenu naopačke, na samo deset minuta. Za čvrste kisele krastavce koristi se stari trik – pre ređanja u tegle, treba ih držati u hladnoj vodi u frižideru, sat, dva.
Sigurno znate da u pripremi zimnice nismo usamljeni. Sušenje, soljenje i ostali vidovi konzerviranja hrane kako bi joj se produžio rok trajanja, praktikovali su se još u ranim civilizacijama i na skoro svim meridijanima. Hrana za zimu, manje-više ista, ostavlja se u većini evropskih zemalja, ali i u Australiji, Americi i Velikoj Britaniji odakle nam je stigla prva staklena tegla sa poklopcem 1842. godine, iz kompanije Kilner, a unapređeni model, sa spoljnim zavrtanjem, patentirao je Amerikanac Džon Landis Mejson 1858. godine. Početkom 20. veka bile su veoma popularne tegle koje originalno potiču iz Australije – imale su metalne poklopce i svojevrsne kopče, a pravu revoluciju u kućnom konzerviranju hrane napravile su 1895. godine nemačke tegle sa staklenim poklopcima i gumom, u kojima je hrana bila gotovo vakuumirana.
Od zemljanih ćupova do staklenih tegli, zimnica je prošla dug put tokom kojeg se menjala i unapređivala, ali ono zbog čega nam je toliko draga ostalo je isto – ulepšava nam zimu, daje tom godišnjem dobu neki poseban šarm i čini da mu se radujemo, jer podvarak, sarma, kao i kiseli kupus sa tucanom paprikom nemaju isti ukus kada zima prođe. Kao da njihova magija nestane sa prvim sunčanim danima.
Slažete se?
Naslovna fotografija: Unsplash