Da li imate problem sa kofeinom? Ovo su znakovi na koje treba obratiti pažnju
Da li ste postali zavisni od te dnevne šolje kafe? Nauka kaže da postoje tri ključna indikatora na koje treba obratiti pažnju.
Za osobe koje redovno konzumiraju kofein, jutra često počinju s osećajem umora, maglovitošću i tupim osećajem, a u najgorem slučaju, glavoboljom.
Ono što će vas razbuditi, razbistriti misli i otkloniti taj bol u glavi je vrela šolja čaja ili kafe.
Ali da li ta preovlađujuća potreba za dozom kofeina čim otvorite oči znači da ste zavisni od istog?
Odgovor na to pitanje zavisi od toga kako definišete zavisnost.
“Postoji mnogi kriterijumi koji se odnose na dijagnozu zavisnosti ili poremećaja upotrebe supstanci koji su povezani sa ilegalnom prirodom”, kaže prof. Dženifer Templ sa Univerziteta u Bafalu, Njujork.
“Da li koristite ovu supstancu na štetu posla ili na štetu provođenja vremena s porodicom, i da li preduzimate velike korake (možda i ilegalne) kako biste je nabavili? Teško je uklopiti kofein u dijagnostičke kriterijume za zavisnost koje koristimo kod drugih supstanci.”
Način na koji kofein utiče na naš mozak takođe se razlikuje od supstanci koje obično povezujemo sa zavisnošću.
“Većina lekova koji se mogu zloupotrebiti direktno se vezuje za receptore dopamina ili inhibira ponovnu pohranu dopamina”, kaže Templ.
“Oni direktno deluju na centar mozga odgovoran za nagradu, a kofein se ne ponaša na taj način.”
Templ kaže da bi kofein pre opisala kao naviku, nego zavisnosti.
“Za laika koji nije naučnik koji proučava nagradu i ojačavanje, to je zavisnost u kolokvijalnom smislu u kojem razmišljaju o kofeinu. Dakle, ljudi osećaju da moraju imati kofein i kada ga nemaju, osećaju se loše. Deo toga je zato što kofein ima prilično kratak poluživot, pa se probudite sledećeg dana i on je van vašeg sistema.”
Templ, neurobiolog, ima pragmatičan pristup prema svom unosu kofeina.
“Ranije sam prestajala da pijem kofein u podne. Možda bih popila šolju čaja, ali prestala bih piti kafu. Ali imam dete koje je ozbiljan hokejaš i u poslednjih godinu dana primetila sam da uzimam kafu kada sam na klizalištu, bez obzira na to koje je doba dana.”
Šta je tačnoproblematičan unos kofeina, naučnici pokušavaju godinama da odgonetnu. U petom izdanju Dijagnostičkog i statističkog priručnika mentalnih poremećaja, široko korišćenog u SAD-u, Američko udruženje za psihijatriju predložilo je set kriterijuma za poremećaj upotrebe kofeina.
Ovi kriterijumi uključuju:
- Postojanje stalne želje ili neuspešnog napora da se kontroliše upotreba kofeina
- Korišćenje kofeina uprkos postojanju ili ponovljenim fizičkim ili psihičkim problemima povezanim s kofeinom
- Pojava simptoma povlačenja prilikom smanjenja unosa
Na osnovu ovog seta kriterijuma, studije ukazuju na to da 10-13% odraslih osoba ima poremećaj upotrebe kofeina.
Ako smatrate da je vaša upotreba kofeina problem, istraživanja o odvikavanju od kofeina pokazuju da je postepeno smanjenje unosa pravi put.
Nagli prekid konzumiranja kofeina može izazvati povlačenje koje može biti prilično ozbiljno.
U norveškom istraživanju objavljenom u Frontiers in Neurology 2020, nekoliko osoba koje pate od migrene suočile su se s teškim migrenama nakon što su naglo prestale piti kofein, umesto da su postepeno smanjile unos.
Istraživanje objavljeno u časopisu Drug and Alcohol Dependence 2020. identifikovalo je “postepeno smanjenje” (postepeno smanjenje unosa kofeina tokom 4-6 nedelja) kao način smanjenja ili prestanka konzumiranja kofeina bez simptoma povlačenja.
U jednom istraživanju, objavljenom u časopisu Journal of Consulting and Clinical Psychology 2016, učesnici su bili zamoljeni da smanje unos kofeina na 75% u prvoj nedelji, 50% u drugoj nedelji, 25% u trećoj nedelji i 12,5% u četvrtoj nedelji.
Učesnici koji su pratili smernice za postepeno smanjenje i dalje su konzumirali smanjene količine kofeina godinu dana nakon završetka perioda postepenog smanjenja.
O stručnjaku
Prof. Dženifer Templ je direktorka Laboratorije za istraživanje ishrane i zdravlja na Univerzitetu u Bafalu. Tamo proučava kako kofein utiče na ljude, posebno adolescenete. Njena istraživanja su objavljena u časopisima kao što su Physiology and Behavior, Nutrition Research i Neuroscience and Biobehavioral Reviews.