Dr Gabor Mate otkriva neprijatnu istinu: “Zbog ovoga žene često obolevaju od autoimunih bolesti”

Dr Gabor Mate je priznati kanadski lekar, autor i predavač koji se bavi temama zavisnosti, traume, stresa i razvoja dece. Rođen je 1944. godine u Budimpešti, u Mađarskoj, a iskustva iz perioda Holokausta snažno su uticala na njegovo razumevanje traume i njenog uticaja na zdravlje.

Tokom dugogodišnje karijere specijalizovao se za rad sa ljudima koji se suočavaju sa zavisnostima i mentalnim poteškoćama, a postao je poznat po zagovaranju saosećajnog pristupa lečenju. Njegovi radovi istražuju povezanost između emocionalnog stresa, fizičkog zdravlja i društvenih uticaja, doprinoseći boljem razumevanju ljudske patnje i puteva ka oporavku.

U podkastu koji je vodila Jelena Đoković, dr Mate izneo je stav koji su mnogi ljudi možda već dugo naslućivali. Sudeći prema reakcijama i komentarima, čini se da se mnogim muškarcima ova tvrdnja nije dopala.

„Muškarcima je ovo teško da čuju, ali ja to prepoznajem. Nesvesno i dalje tražimo od žena da budu naše majke.“

„To je deo majčinstva koji one nikada ne mogu da isključe, zar ne?“, upitala je Jelena Đoković.

„To jeste deo majčinstva. Problem je u tome – i ponovo ću govoriti iz sopstvenog iskustva – kada su moja deca bila mala, supruga i ja smo imali dva sina, pre nego što se kasnije rodila i naša ćerka. Moja supruga je imala troje dece…“

„Uključujući i tebe“, dodala je Jelena Đoković.

„Treće dete je imala 35 godina“

„Dvoje dece imalo je jednu i četiri godine, a treće dete imalo je 35 godina. Energiju koju je kao majka velikog deteta trošila na mene, oduzimala je maloj deci. A to uništava majke. Previše je.

Zbog toga su iscrpljene, pod stresom, i zbog toga obolevaju od autoimunih bolesti – hroničnog umora, lupusa, multiple skleroze, kolitisa, ekcema… Mogao bih da nabrajam u nedogled. Ovo je ozbiljan problem.

Žene u ovoj kulturi nose energiju brige i lečenja, dok muškarci to često uzimaju zdravo za gotovo. Trebalo bi da bude 50/50.

Međutim, muškarcima je u ovoj kulturi veoma teško da priznaju da ih nešto boli, da su ranjivi ili da imaju potrebe. Često očekuju da njihove potrebe budu automatski ispunjene, ali im je teško da ih izraze i priznaju sopstvene rane“, zaključio je dr Mate.

Napomena za lifestyle objavu: Tvrdnje o tome da potisnuti stres i emocionalna opterećenja mogu doprineti zdravstvenim problemima deo su šire rasprave u oblasti psihologije i psihosomatike, dok su autoimune bolesti složena stanja na koja utiču brojni faktori, uključujući genetiku, imuni sistem i životnu sredinu.