Koja je bolja: Grčka spanakopita ili naša zeljanica? Obožavamo je u ovo doba godine, a ovaj recept morate da isprobate

Svima koji vole domaću zeljanicu, grčka spanakopita će na prvi pogled delovati veoma poznato. Tanke kore, bogat nadev od zelenja i sira, hrskavi rubovi i miris pečenog testa povezuju gotovo ceo Mediteran i Balkan. Ali već posle prvog zalogaja postaje jasno da ova pita ima potpuno drugačiji karakter.

Spanakopita je intenzivnija, aromatičnija i izraženije hrskava, sa prepoznatljivim ukusom fete i maslinovog ulja koji joj daju onu autentičnu grčku notu.

U Grčkoj je ovo gotovo svakodnevno jelo. Jede se za doručak uz jogurt ili kafu, kupuje u pekarama kao brzinski ručak i često služi kao deo bogatog mediteranskog stola punog mezea. Gotovo da ne postoji grčka pekara u kojoj iza stakla ne stoje veliki plehovi zlatno pečene spanakopite.

I upravo u toj jednostavnosti krije se njena čar. Nastala je iz tipične mediteranske filozofije kuvanja – od nekoliko običnih, sezonskih sastojaka napraviti nešto zasitno, ukusno i praktično.

Tajna dobre spanakopite je u spanaću

Iako deluje kao jednostavan recept, dobra spanakopita zavisi od nekoliko važnih detalja. Najvažniji je pravilno pripremljen spanać.

Bilo da koristite svež ili zamrznut spanać, višak vode je najveći neprijatelj ove pite. Zato Grci posebno vode računa da se zelje dobro ocedi pre nego što završi u nadevu.

Ako u smesi ostane previše vlage, kore će omekšati i izgubiti svoju karakterističnu hrskavost. Dobra spanakopita treba da bude sočna iznutra, ali spolja zlatna, hrskava i gotovo lisnata.

Zanimljivo je i to da se u različitim delovima Grčke spanakopita ne pravi samo sa spanaćem. Često se koriste blitva, kopriva, mladi listovi cvekle ili razno aromatično mediteransko bilje.

Feta daje onaj pravi ukus

Za razliku od naše zeljanice koja se najčešće pravi sa svežim sirom i pavlakom, srce spanakopite je feta sir. Upravo on daje intenzitet i prepoznatljivu punoću ukusa.

Uz fetu se ponekad dodaje i rikota ili mladi kravlji sir kako bi nadev bio kremastiji i blaži. U smesu obavezno idu i jaja koja povezuju sastojke, a veoma važnu ulogu imaju i začinsko bilje i maslinovo ulje.

Kopar je gotovo zaštitni znak spanakopite, a često se dodaju i mladi luk, peršun ili nana.

Kore su pola uspeha

Iako se tradicionalno pravi sa domaćim vučenim testom, danas se u Grčkoj veoma često koriste gotove kore za pitu.

Najvažnije je da se svaki sloj lagano premaže maslinovim uljem. Upravo taj korak omogućava da pita tokom pečenja postane savršeno hrskava i slojevita.

Za razliku od nekih naših pita koje su mekše i bogatije nadevom, spanakopita se oslanja upravo na kontrast između tanke hrskave kore i kremaste unutrašnjosti.

Priču i recept preuzeli smo sa sajta Dobra hrana i prilagodili ih za naše čitaoce.

Spanako pita, recept

Potrebni sastojci:
1 kg spanaća
2 kašike maslinovog ulja
1 praziluk
3–5 mladih luka
300 g feta sira
šaka svežeg kopra
1 kašika seckane sveže nane
2 jaja
korica jednog limuna
250 g kora za pitu
prstohvat muskatnog oraščića
so i biber
maslinovo ulje za premazivanje
Priprema:

Spanać operite, iseckajte i dobro ocedite. Možete ga kratko propržiti na maslinovom ulju tek toliko da uvene.

Praziluk i dva mlada luka sitno naseckajte i kratko propržite na maslinovom ulju. Sklonite sa vatre pa dodajte ostatak naseckanog mladog luka.

U smesu dodajte izmrvljen feta sir, kopar, nanu i začine. Zatim umešajte spanać, jaja, limunovu koricu i malo maslinovog ulja. Po želji možete dodati i malo rikote ili mladog sira.

Pleh premažite maslinovim uljem, pa poređajte polovinu kora, svaku lagano premazujući uljem. Dodajte nadev, a zatim poređajte ostatak kora.

Krajeve kora koji vise preko pleha presavijte ka unutra, poprskajte još malo maslinovog ulja i pecite oko 30 do 40 minuta na 200 stepeni, dok pita ne postane zlatna i hrskava.

Najlepša je kada se služi mlaka, uz čašu jogurta ili hladno belo vino.