Kada kažemo piknik, najčešće pomislimo na šareno ćebe i korpu punu zanimljivih zalogaja na zelenoj travi. Zvuči jednostavno, ali ova praksa obedovanja na otvorenom je prešla dugačak put od preko dvesta godina kako bi postala ono u čemu danas uživamo.
Piknik je gastronomski izum Francuza, nastao krajem 17. veka u Parizu, a tada je označavao gozbu u zatvorenom prostoru na koju je svaki gost donosio neko jelo. Pretpostavka je da je sama reč nastala od francuskog glagola piquer (kljucati ili birati) u kombinaciji sa imenicom nique (mala količina).
Raskošne piknik gozbe su bile rezervisane za aristokratiju sve do Francuske revolucije kada je deo gospodstva pobegao u London, ponevši sa sobom ovu gastronomsku naviku. Godine 1801, grupa bogatih Frankofila je u Londonu osnovala udruženje „Pic Nic Society“ na čija okupljanja je svaki gost bio dužan da donese jelo i šest boca vina. Posle obroka bi usledilo kockanje, muzika i amaterske predstave.
Londonska srednja klasa je pod snažnim uticajem romantičarskog pokreta preselila piknik u prirodu. Piknici su postali događaji na otvorenom, na koje je pozivao domaćin, a fokus je bio na prirodi i lepoti seoskog okruženja, a nestali su muzika, kockanje i pozorište. Romantičari su nastojali da obnove čovekov odnos sa prirodom, a samu prirodu su doživljavali kao nešto čisto i neiskvareno i, prema tome, gotovo duhovno.
Iz Engleske su se piknici na otvorenom, sada izmenjeni, vratili u Francusku, ali se na njih nije gledalo sa odobravanjem. Razlog su opet bili romantičari, protiv čije idealizacije prirode je rastao otpor. U Francuskoj se na piknik nije gledalo kao na nevinu i zdravu naviku, već kao na dekadentno i opasno ponašanje. Dokaz toga je čuvena slika Doručak na travi (1862-3) Eduara Manea, koji prikazuje golu ženu i oskudno odevenu kupačicu kako dele piknik sa dva potpuno obučena mladića na šumskom proplanku, koja se smatra prvom slikom moderne umetnosti.
Tek početkom 20. veka, piknik na otvorenom je prevladao nad piknik obedovanjem u zatvorenom. Naročito u Engleskoj, razvoj novih vidova transporta (vozovi, bicikli i motorni automobili) i ubrzanje društvenih promena učinili su selo dostupnim daleko većem delu stanovništva nego ranije – dok je osnaženi viktorijanski moral osigurao da se nevinost i bezazlenost piknika više ne dovodi u pitanje.
Ubrzo je popularnost piknika toliko porasla da su počele da se masovno proizvode specijalne korpe, a sadržaj je postao standardizovan.
Piknik je kao društveni običaj pretrpeo velike promene usled opuštanja društvenih normi, razvoja tehnologija i globalizacije. Danas je to praksa prihvaćena širom sveta, a sadržaj piknik korpi predstavljaju pravi globalni kolaž ukusa.
Piknik hrana
Kada se piknik preselio u otvoreni prostor podstakao je kreiranje novih jela i recepata. Bilo je potrebno napraviti hranu koja će biti donekle jednostavna za transport, koja može da se održi duže vremena i koja će biti laka za konzumiranje. Kuvari su počeli da stavljaju hladno meso u aspik – slani želatin napravljen od supe, koji se sipa u kalup a sadrži komade mesa, morskih plodova ili jaja…
Ipak, jednostavno u 18. veku nije značilo isto što i danas, a nikako nije bilo skromno – prema istorijskim podacima u knjigama za domaćice iz tog vremena su se nalazili recepti i predlozi za hranu za piknik, jedna od preporuka za glavno jelo – hladna pečena govedina, jagnjeća rebra i plećka, pečene kokoške, patke, prepelice, kuvana šunka i jezik, pite od teletine, golubova, jastozi, i teleće glave.
Piknik jaje
Jedan od najpopularnijih tradicionalnih obroka u engleskoj piknik korpi je pohovani mesni rolat sa jajetom – scotch egg. Celo kuvano jaje je obavijeno mlevenim mesom, zatim uvaljano u prezle i pečeno ili prženo u dubokom ulju.
Ovaj recept je kreiran pre početka piknik ere, ali je vrlo brzo postao neodvojivi deo piknik iskustva i popularan je deo engleske piknik korpe i danas. Nastao 1730. godine kao užina za putnike, zbog svog oblika, moglo je da stane u džep i da se konzumira sa nogu. Poreklo ovog recepta nije do kraja razjašnjeno, ali širom sveta postoje tradicionalna jela u kojima se kombinuju meso i kuvano jaje. Jedna od pretpostavki je da je recept inspirisan koftom, indijskim jelom. Slični recepti pod različitim imenima postoje i u Indoneziji, Poljskoj i Brazilu.
Sadržina engleske piknik korpe
Dobar povod za piknik u Engleskoj u 18. veku su bili kriket mečevi i derbi, na kojima se provodio ceo dan. Za ove prilike je osmišljena piknik korpa unapred ispunjena hranom i pićem, koju su određene radnje nudile, a redovi kupaca su se formirali već od četiri ujutru.
Na primer, mogla se kupiti „Derbi piknik korpa za 12 osoba“ u kojoj se nalazilo: 12 boca šampanjca, šest boca francuskog belog vina, šest boca nemačkog belog vina, dve boce rakije i šest boca selcera, 12 jastoga – po jedan po osobi; pite od golubova, veprova glava, kuvana šunka, kiflice, sirevi, puter umotan u lišće zelene salate kako bi ostao svež i breskve.
Gde na piknik u Beogradu
U Beogradu i okruženju postoje mnoge lokacije koje su pogodne za piknik izlete od Parka prijateljstva, livade ispred Muzeja Jugoslavije, šume na Zvezdari, Avale do Kosmaja. Na padinama Kosmaja, ugođaj piknika sa posebnom gastronomskom ponudom može da se doživi i u pivnici Kabinet, gde ispred restorana postoji velika zelena površina i u vinariji Eden gde piknik ćebe može da se prostre između vinograda.